Nesreća kod Pirota Zaječara ili kad nema empatije

Socijalizacija je tokom detinjstva i adolescencije, trebala da razvije društveneu odgovornost budućeg građanina, pojedinca, taj proces je bio povezan sa  rastom empatije, regulacijom emocija i razvojem identiteta. Gde nije bilo socijalizacije, kao u despotskim društvima, gde decu nismo naučili društvenoj odgovornost oni su postali malograđani tj. ceo život ostaju ljudi-deca; njihova empatija teži nuli. Odrasli ljudi imaju samo - ego - poput bebe. Posledica rečenog je da naša političko/ekonomska/kultruna nova srednja klasa ima empatiju koja teži nuli. Najvažnije, njihova empatija, bliska nuli, nije takva samo prema pripadnicima drugih naroda i država (svako može videti izostanak empatije prema narodu u Ukrajini) nego i prema svojim sugrađanima. Nesreća u Pirotu je to pokazala. Gde nema empatije, tu nema ni opšteg dobra, tu nema evolucije društva ka boljitku, već samo involucija. Ako dete ne dostigne nivo razlikovanja između vlastite tačke gledišta i gledišta druge osobe i gledišta (referentne) grupe. “Poštuj pravila da bi izbegao da te drugi osuđuju i ne podnose” za njih je mrtvo slovo na papiru! Oni kroz ceo život neće biti spsobni da poštuju "pravila", prolaziće kroz sociološke "semafore" na kojima je crveno svetlo. Ne da neće biti sposobni, da shvate da u spoljnoj politici na planeti Zemlji postoje "pravila" koja moraš poštovati, pri vođenju politike, nego neće biti sposobni da stanu, kada voze kola, na semaforu gde je crveno svetlo ili gde je pešački prelaz.

 

Zoran Stokić

29.12.2022.