Studija pokazala da je asteroid uništio dinosauruse na njihovom vrhuncu

 

SCITECH Autor:Hina12. dec 202211:12 Izvor: Pixabay

 

Doba dinosaurusa završilo je kataklizmom jednog prolećnog dana pre 66 miliona godina, kada je asteroid širok 12 kilometara udario u meksičko poluostrvo Jukatan, izazvavši izumiranje tih izuzetnih zveri i oko tri četvrtine vrsta na Zemlji.

Ali, da li su dinosaurusi, sa usporavanjem diverzifikacije i stope evolucije, već bili na „odlasku“, kao što misle neki naučnici? Odgovor je definitivno „ne“, prema novoj studiji koja je izradila modele lanaca ishrane i ekoloških staništa u Severnoj Americi, delu sveta koji ima najbolje fosilne ostatke iz tog vremena.

Naučnici su promatrali razdoblje, koje obuhvata 18 miliona godina pre udara asteroida koji je završio razdoblje krede i četiri miliona godina nakon toga na početku paleogena, kada su sisari potvrdili svoju dominaciju nakon izumiranja dinosaurusa – osim njihove ptičje loze.

Na osnovu više od 1.600 fosila, rekonstruisali su lance ishrane i staništa koja su preferirali kopneni i slatkovodni kičmenjaci. Među njima su bili oni poput divovskog mesojeda T-rexa, triceratopsa s tri roga, ankilosaura, krokodila, kornjača, žaba, riba i raznih malih sisara koji su živeli ispod nogu dinosaurusa.

Dinosaurusi su živeli u stabilnim ekološkim nišama za koje su bili dobro prilagođeni, otkrili su naučnici.

„Drugim rečima, dinosaurusi su uništeni na svom vrhuncu“, rekao je ekolog Horhe Garsija-Điron sa Univerziteta Oulu u Finskoj i Univerziteta Leon u Španiji, vodeći autor istraživanja objavljenog u časopisu Science Advances.

Sisari su tada počeli da postavljaju temelje za svoj kasniji uspon, diverzifikujući svoje ekološke niše i razvijajući raznovrsniju prehranu, ponašanje i toleranciju na klimu, dodao je Garsija-Điron.

Dinosaurusi su nastavili da se razvijaju i prilagođavaju tokom sumraka svoje vladavine Zemljom, s pojavom novih vrsta i nestajanjem starih, pokazalo je istraživanje.

Neki od velikih biljojeda, poput rogatih i pačjih dinosaurusa, zamenjeni su većim brojem vrsta biljojeda srednje veličine.

Naučna istraživanja sugerišu da se bioraznolikost dinosaurusa smanjila znatno pre udara asteroida, na osnovu fosilnih zapisa raznih porodica dinosaurusa.

„Postojala je ta zabrinjavajuća pomisao da su dinosaurusi ionako bili na odlasku, s obzirom na dugu silaznu liniju, kada ih je asteroid rešio njihovih jada“, rekao je paleontolog i koautor studije Stiv Brusate sa Univerziteta u Edinburgu.

„Sada možemo sa sigurnošću da kažemo – dinosaurusi su u snazi, sa stabilnim ekosistemima, sve dok ih asteroid iznenada nije ubio“.

Činjenica da su dinosaurusi bili tako dobro prilagođeni svojoj klimi i životnoj sredini ih je možda uništila.

„Kad je asteroid udario, nastao je haos i dinosaurusi nisu mogli da se nose s iznenadnom promenom sveta na koji su tako navikli“, rekao je Brusate.

„Naša studija sugeriše da je verovatno međusobno delovanje mnogih drugih ekoloških faktora, uključujući veličinu tela, prehranu, ponašanje i plastičnost ekosistema, pripremilo određene manje životinje za bolje preživljavanje nakon udara asteroida“, rekao je paleontolog i koautor studije Alfio Alesandro Kiarenca sa Univerziteta u Vigu u Španiji.

 Sisari pre asteroida su uključivali sada izumrlu grupu nalik glodarima, zvanu multituberkulati, kao i rođake današnjih torbara.

Nakon masovnog izumiranja pojavili su se novi sisari, grupa koja rađa dobro razvijene mlade, a koja obuhvata većinu današnjih sisara od kitova do šišmiša i od afričkog mravojeda do čoveka.

Veličina tela post-apokaliptičnih sisara brzo je rasla kao i ekološka raznolikost.

„Sisari i dinosaurusi imaju istu priču o poreklu – oboje su nastali i počeli da se diverzifikuju još u razdoblju trijasa, pre oko 230 miliona godina, na superkontinentu Pangea“, rekao je Brusate.

„Odatle su otišli svojim putevima, dinosaurusi su postajali ogromni, a sisari zbog manje veličine u njihovoj senci“, dodao je Brusate.

„Ali, njihove sudbine zauvek su isprepletene. Sisari su bili tamo kad je asteroid udario. Uspeli su da prežive. Imali smo pretke koji su zurili u asteroid“.

 

 

***

Komentra

***

 

 

U "prasupi" pre oko 3.5 milijardi godina - nesređeni atomi - su se slučajno okupili u molekul (koji se za razliku od drugih molekula) mogao "replicirati" – umnožavati, pojavljuju se vrste. Ali planeta Zemlja je prostorno ograničena za toliki broj vrsta, počinje borba za preživljavanje, takođe trebalo je savladati  razne promene sredine, klimatske promene, mnoge grane evolucije su se ugasile...put je to ka Homo sapijensu. Iako svi geni izgledaju jednako, oni se razlikuju po svom "delovanju" tj. posledicama njihovih tzv fenotipskih učinaka, na primer, delovanje na rast embriona, njegov oblik, funkcije, ponašanje; geni embrionu daju osobine koje mu pomažu da preživi. Taj fenotipski učinak nekog gena može, na primer, biti kovrdzava kosa,.., zelena boja očiju. Gen može  nekoj vrsti,  na primer, predatorima, povećati  brzinu kojom oni  trče. Ta mu brzina može pomoći da preživi neke nagle promene i tsl. Ali sva ta delovanja za određenu vrstu su - dugoročna - potrebe su decenije, da neka vrsta promeni svoje operativne sposobnosti. Eko sistem Dinosaurusa je ovim naglim slučajnim događajem – tako drastično uništen da naprosto nije bilo dovoljno vremena da geni "spasu dinosauruse"; da sa energije (nazovimo je max), koja je dinosaurusima bila potreba za njihovo preživljavanje pređu na min energiju. Nestao je jedan "genski robot", ali su zato drugi genski roboti, među njima i Homo sapijens - preživeli.

 

Zoran Stokić

12.12.2022.