Svetski dan turske kafe: Više od 500 godina zadovoljstva

 

 

LIFESTYLE Autor:Anadolija05. dec 202211:3411 komentara turska kafaIzvor: Pixabay

 

 

Svetski dan turske kafe obeležava se u celom svetu 5. decembra.

Turska kafa, koja je simbol užitka u Turskoj i u svetu, ima poseban dan. Peti decembar, dan kada UNESCO definiše tursku kafu kao nematerijalnu kulturnu baštinu čovečanstva, obeležava se kao Svetski dan turske kafe.

Poreklo od zrna arabika, mleveno je za stvaranje turske kafe, koja je postala poznata širom sveta. Turska kafa je jaka i ima posebne metode pripreme i posluživanja.

Istorija kafe u Anadoliji, koja se proširila u Tursku i Evropu preko putnika iz Jemena u 15. veku, datira iz 1500-ih godina. Turska kafa, koja je u Osmanskom carstvu postala popularnija, prvo u palati, a potom i u javnosti, za kratko je vreme ostavila traga u svakodnevnom životu i proširila se u Evropi.

Turska kafa priprema se džezvi. Za jednu šoljicu turske kafe potrebno je dodati jednu šoljicu vode (morate koristiti istu šoljicu koju ćete koristiti) i jednu kašiku kafe.

Nakon dodavanja kafe ne dodaje se šećer pa morate dodati šećer pre nego što počnete kuvati.

Kada kafa počne da ključa, pustite da se pena digne, a zatim je uklonite s vatre i ona će dati puno pene. Tradicionalno, u turskoj kafi obavezno ima pene, nije prihvatljiva bez pene. Takođe je deo tradicije da Turci poslužuju kafu s čašom vode i nešto slatko, po mogućnosti turski slatkiš – lokum.

U Istanbulu turska kafa ne može da se posluži, a da nije vruća, posebna je jer se služi u fildžanima.

 

 

***

Komentar

***

 "Crna ko vrag, vruća kao pakao, čista kao anđeo i slatka kao ljubav"

 Šarl Moris de Taleran 

(Šarl Moris de Taleran - jedan od najuticajnijih diplomata u evropskoj istoriji; služio: Luja XVI, vlast za vreme Francuske revolucije, Napoleona, Luja XVIII i Luja Filipa Orleansk)

*

Poreklom je iz Abisinije (danas severni deo Etiopije); Abisinija je bila u trgovačkim odnosima sa Jemenom i Egiptom (put prenosa kafe); iz - kraljevine Kafa - gde se zvala "buna" tj. pasulj drvo kafe je preseljeno na Arapsko poluostrvo. Spominje je Avicena. Kako je kafa dobijala na značaju, rastao je i broj legendi o njenom početku, sada već seže do Muhameda.  Naziv ipak nije dobila po, kraljevini Kafa, već od njene - "tamne" boje -  prvo se od nje pravilo testo u obliku kuglica kao kolač, a tek u 12 veku je zrno pečeno, mleveno i mešana je sa vrućom vodom, cimetom i tsl. Arapi su usvojili mnoge običaje drugih naroda pa i pijenje kafe; a njeno širenje najviše je doprnela zabrana ispijanja vina tj. alhohola. Kada su osmanlije anektirali Jemen, stigla je i kafa, verske vođe su je osporavale, ali je Sulejman Veličanstveni ozakonio njenu upotrebu 1554. Od tada – trgovina – će pobediti sve verske zamke. Mleci i holanđani su je brodovima počeli dovoziti zajedno sa duvanom u Evropu. Ali dok su italijanski vernici tražili od pape da je zabrani - „piće nevernika“  (Kliment VII je ipak nije zabranio) - Holanski su trgovci - stekli prednost, već su je prosledili u London, Pariz i &; pa će najveći trgovci kafom biti Amsterdam i London. Holanđani su biljku kafe presađivali. Kolonije koje pamtimo po lošim stvarima; imale su koristi od biljke kafe. Holanski pelceri su stigli u nihove kolonije ali i Francuske i Portuglaske (Brazl na primer).

 

Zoran Stokić

6.12.2022.