Grandiozno filharmonijsko veče sa Gabrijelom Felcom

 

KULTURA Autor:N1 Beograd16. dec 202217:21Izvor: Marko Đoković

 

Šef-dirigent Gabrijel Felc izvešće večeras sa Beogradskom filharmonijom grandiozno simfonijsko veče, na Kolarcu, od 20 časova, saopšteno je iz te kuće. Na programu je Bruknerovo remek-delo, gigantska Sedma simfonija i Šumanova Četvrta.

“Na dobrom putu” kako glasi slogan koncertne sezone Beogradske filharmonije na Kolarcu, orkestar “stiže” do Lajpciga, grada koji je simbol muzičke kulture i svetle tradicije velikih imena kao što su Vagner, Brukner, Šuman i drugi. Filharmonijska publika će imati prilike da čuje dve simfonije koje su premijerno izvedene u ovom gradu ali su izazvale sasvim suprotne reakcije. Prva verzija Šumanove simfonije br. 4 naišla je na toliko loš prijem da ju je autor komponovao po drugi put, dok je Brukner uz Simfoniju br. 7 napokon doživeo ogroman uspeh koji je preokrunuo njegovu, do tad, gotovo tragično sudbinu.

“Na koncertu u petak izvodimo dva simfonijska dela koja predstavljaju sasvim različite ali veoma jake kompozitorske težnje. Šuman je želeo da se kroz simfonijsku formu izdigne ali i oslobodi kompleksa Betovena, njegovog velikog prethodnika. A Brukner je bio doveden do očajanja zbog izolacije u kojoj je živeo kako privatno tako i profesionalno. Međutim, genijalan napor koji je neprestano ulagao, napokon je dobio smisao u Sedmoj simfoniji kroz koju vidimo ogromnu, veoma emotivnu i dirljivu veru u sopstveni talenat. Ovo gigantsko delo govori o sudbinskom putu sa dna do vrha, postavši remek-delo koje je Brukneru donelo međunarodnu slavu”, kaže šef-dirigent Gabrijel Felc.

Sedamdeset minuta visoko emotivne Bruknerove muzike biće čisto uživanje za publiku ali i posebno iskustvo za filharmoničare. Obožavano simfonijsko delo, koje prema Felcovim rečima predstavlja sam DNK orkestarske muzike zastupljene na repertoaru svakog vrhunskog orkestra, jedno je i od omiljenih u Beogradskoj filharmoniji, navedeno je iz te kuće.

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Slušao sam uživo izvođenje te Bruknerove simfonije pod dirigentskom palicom Lovre fon Matačića, tešto da od toga može bolje. Danas malo ko zna, da je on bio dobitnik  Bruknerove medalje Međunarodnog Bruknerovog društva u Lincu, kao jedan od 12-ice najvećih tumača Bruknerove muzike u svetu, Bruknerovog prstena Bečkih simfoničara, Janačekove i Smetanine medalje, medalje „Hans fon Bilov” Berlinske filharmonije...Uzgred mit o Mocartu, Betovenu se nastvalja. Kao i Mocart tako i Betoven su najmanje orginalni, od poznatih kompozitora. Danas na netu, se može čuti ono što ne izvode u etabliranim dvoranama (čuvati mitova), na primer, kalup - šablon – za Beovenovu pastorlanu simfoniju (1807.) - Justin Heinrich Knecht "Pastoral Symphony, 'Portrait musical de la nature'" 1783. Ili na primer, "Symphony in C major 'Jena'" koja se do skora pripisivala Betovenu a koju je ustvari komponovao Friedrich Witt1790. Sinfoničari koje su romantičari hteli da "nadmaše" (danas  se spominje samo Betoven) bili su ondašnje istinske ikone muzike: Pavel Wranitzky, Mihajla Haydna, Vanhal, Giuseppe Demachi, Johann Schulz, Dietersdorf, Giovanni Cambini, Bokerini, Humel, Jan Ladislav Dussek, J. M. Kraus, Étienne Nicolas Méhul, Muzio Clementi, Antonio Cartellieri...

 

Zoran Stokić

17.12.2022.