"Njegoš je sanjao o ujedinjenju srpskog naroda"

 

Borba za slobodu je za Njegoša poezija, a bojevi koji su se događali kao nastavak Kosovske bitke, naročito na području Crne Gore, za Njegoša su kao pojući glas lovćenske vile, koji nastavljaju Miloševo delo, poručio je mitropolit crnogorsko primorski Joanikije u manastiru Podmaine u Budvi.

 

IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 22.12.2022. | 10:14 -> 08:02 Foto: Amir Hamzagic/ATAImages

 

U ovom manastiru su juče počele jubilarne Međunarodne Njegoševe večeri poezije, a mitropolit je u svom obraćanju na orkuglom stolu kazao da bi se moglo reći da Njegoševo viđenje istorije ima i teološki karakter, kao i da je sve vreme sanjao o slobodi i o ujedinjenju srpskog naroda.

Rekao je i da Njegoš na biblijskom tragu odnosa prema istoriji, sagledava istoriju srpskog naroda.

"On tragediju svog naroda sagledava u okviru jedne šire tragedije, ali koliko god on tone u srpske nesreće, ipak već na samom početku Gorskog vijenca, naznačuje i optimizam borbe za slobodu", rekao je mtropolit Joanikije.

Dodao je da to nije samo borba za slobodu u građanskom smislu, već borba koja ima dublje korijene i veći smisao, koreni se u metafizičkoj borbi koja je započeta na nebu i pričasna je toj borbi za smisao života, a time i za smisao istorije.

Mitropolit je kazao da Njegoš svu istoriju sažima u tom pogledu borbe za slobodu, u njoj vidi i poetski i religiozni i istorijski smisao.

"Da bi se mnogo šire moglo govoriti na ovu temu, jer Njegoševo poimanje istorije nije izrečeno samo u Gorskom vijencu, nego i u Šćepanu malom i u njegovim pismima, koja nisu još dovoljno izučena", kazao je mitropolit.

On koji je sve vreme sanjao o slobodi i o ujedinjenju srpskog naroda, o tome mnogo govorio, nadahnut onom starom slavom iz doba Nemanjića, u kojoj centralno mesto zauzima car Dušan, koga najviše veliča i hvali, a posle njega Miloš i Lazar.

Sanjao je da mu svetli kruna Lazareva i da je u blizini Miloša koji nad senima vlada, kao što je i bilo, kazao je, izmedju ostalog, miitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, objavila je na svom portalu Mitropolija crnogorsko-primorska.

 

***

Komentar

***

 

Od kako je Kopernik izbacio zemlju iz stanja homocentične harmonije, stabilnosti, sigurnosti u beskonačna prostranstva kosmološkog haosa ljudi su postali svesni da - živeti - znači stalno donositi isprave odluke i rešavati probleme - u nama je - u našoj sposobnostima zaključivanja - naš orjentir. "Samo da ovaj opstane" uzviknuo je čak i Bog pri stvaranju sveta! Čak i tamo gde je nauka dokazala da postoji stabilnost, ništa nije bogom dano, sve je izloženo na milost i nemilost "okolnosti", čak i tamo gde u nekom vremenskom razdoblju postoji stabilnost vrlo brzo će se pojaviti nestabilnost, bifurkacija, vrtlog, haos. Ali ta neravnoteža - konflikti - su pokretači našeg opstanka - pod uslovom da nam - kulturna matrica - omogućuje da naučimo da prevazilazimo nesklad; da postanemo sposobni da uspostavljamo novu stablnost (ravnotežu) u datim okolnostima. Život jevreskog naroda je potvrda ovoga što govorimo. Hiljadama godina su prolazili kroz brojne golgote ali su preživeli. Kako? Ne tako što su energiju trošili na kalimerisanje ili metafizičku ideju končanog rešenja (granica) u kojima će živeti; ne tako što su ostali zarobljeni u pojmovima i kategorijama srednjeg veka - već tako što su neprestalno učili, razvijali svoje operacionane sposobnosti, metode zaključivanja, uvećavali svoja znanja, pomagali jedni druge, socijalizoval se u  civilizaciskom ključu, stalno bili na visini vremena, iako su živeli u svim državama sveta.

Zoran Stokić

23.12.2022.