Đorđević: Vlast ne brine o golom životu građana, situacija u društvu tragična

 

VESTI Autor:N1 Beograd26. dec 202222:38

 

Profesorka Teorije kulture na Fakultetu političkih nauka (FPN) Jelena Đorđević ocenjuje da je najpogubniji efekat vlasti poslednjih 10 godina - to osećanje da ljudi više ne žele da misle - ne o sebi, već ni o svojoj deci i pored činjenice da im deca odlaze, da ostaju sami... "I za to što ljudi nisu u stanju da se pobune - za goli život", istakla je. Govorila je i o žargonu režima i navela: "Pljuvanje, agresija, prostački rečnik, način na koji se obraćaju međunarodnoj zajednici - to izaziva tako duboki stid i sram... To više nije ono "transfer blama", to je više od toga". Problem je, naglašava, što predsednik države i predsednica Vlade "formiraju tu vrstu žargona i to ostali prate", i ocenjuje da vlast ne pokazuje ni minimum pristojnosti, ni minimum moralnog rasuđivanja... Društvena situacija je, konstatuje, tragična.

Započeo je jedan jako loš i ružan period globalno, ne samo u ovoj zemlji, a što se nas tiče – naš sunovrat se ubrzava i mi stalno svedočimo nemogućnosti da se iz toga izvučemo, rekla je profesorka Đorđević dodajući da je rat u Ukrajini mnogo poremetio odnose. Opet ulazimo u jedan ciklus temeljnih promena sa verovatno jako mnogo žrtava svih mogućih vrsta, ističe.

Smatra da će ova kriza biti jedan dugotrajan proces, ili je to zapravo proces, odnosno kriza koja nije ni prestajala… Padom Berlinskog zida smatrali smo da je Hladni rat prošao, a on je tinjao i dalje – kriza je trajala, samo u drugoj formi, a sada je buknula i mislim da će dugo da traje, kaže. „Već decenijama traje velika globalna moralna, kulturna i socijalna kriza, koju je doneo, između ostalog, neoliberalizam i to će trajati i imaće neke posledice – da li bolje, videćemo“, navela je gošća emisije  N1 Newsnight.

Upitana koje su dominantne emocije koje zapaža u vezi sa aktuelnim događajima (i s ratom u Ukrajini i sa situacijom na severu Kosova) i šta je to što nju dotiče, kaže da je to osećanje bespomoćnosti „i jedno latentno osećanje koje je masovno prisutno, a to je da ništa mi ne možemo učiniti protiv sistema – protiv svih mogućih sistema i svetskog, ekonomskog, i rasporeda moći i ovog našeg koji se zove režim Aleksandara Vučića“. To osećanje bespomoćnosti je bolno, kaže profesorka i dodaje da paralelno s tim ide suprotno osećanje – „osećanje strašnog besa zbog odustva racionalnosti, odsustva pameti, nedostatka vizije i strategije u političkom usmeravanju – i globalnom i lokalnom“. S tim što je ovo što se kod nas događa jedan viši stepen u odnosu na ono što se dešava globalno, konstatuje.

Profesorka Đorđević navodi da je društvena situacija tragična. „Mi smo jedno staro društvo, mi smo društvo pod dejstvom jedne permanentne propagande godinama. Pokušaji da se nešto učini su uvek propali. Propadaju zbog toga što smo mi izgleda ljudi kratkog daha. Drugo, kada se pogleda većina građana – građani vole da budu vođeni i da ne razmišljaju. Ta mogućnost bekstva i potreba za bekstvom od realnosti… Što su situacije teže, ta potreba da se beži od istine je sve veća i veća“, istakla je.

Osvrćući se na akcident u Pirotu i na konstataciju da su najviši predstavnici vlasti došli tek narednog jutra u taj kraj, profesorka je rekla da je mnogo tragičnije to što se time pokazuje da ova vlast ne brine o golom životu građana. „Mi godinama živimo u užasnim uslovima vazduha, to su činjenice. Ispostavlja se da kada o tome počnemo da govorimo – da je to propaganda opozicionih stranaka i nas buntovnih ljudi. Čak vlast to javno kaže – da je to izmišljotina. Kažu da će sve biti u redu kad dunu vetrovi, a mi živimo u jezivo zagađenoj sredini. Nema brige o golom životu. Ljudi više ne brinu o sopstvenom golom životu“, naglasila je.

Kako kaže, građani se bune malo u Boru, malo u Majdanpeku, 100 ljudi izađe u Beogradu… „Sto ljudi u Beogradu za vazduh – to je sramno. Nema koordinacije, kao da su ljudi digli ruke od sebe. Mislim da je najpogubniji efekat vlasti poslednjih 10 godina to osećanje da ljudi više ne žele da misle ne o sebi, već o svojoj deci i pored činjenice da im deca odlaze, da ostaju sami… Ogroman broj ljudi više ne želi da živi u ovoj zemlji, a beži sad i od vazduha… I za to što ljudi nisu u stanju da se pobune – za goli život“, naglasila je profesorka.

Govoreći o kulturi, kaže da uz NVO, neke istraživače i buntovnike, umetnici takođe ostaju verni i uporni i da stvaraju mimo svih pritisaka. Činjenica je, kako kaže, da je taj domen vlast ostavila po strani, „jer kultura i umetnost njih uopšte ne zanima“. „Jer su sve učinili da kultura ima najmanji uticaj na ljude. Ovim rijalitijima, medijskom propagandom, besmislicamama i tabloidima je prikupljena pažnja većine… Umetnost ima sreću da je ostala po strani, i tu neki ljudi koriste priliku da nešto kažu“, dodala je.

Upitana o nasilju u školama i na ulici, kaže da je to sistemski problem i da se nasilje – propagira.

O žargonu vlasti: To više nije transfer blama, to je više od toga

Profesorka teorije kulture govorila je i o načinu obraćanja vlasti.

 „Žargon i jezik naše vlasti, što u skupštini, što kad čujemo predsednika države i predsednicu Vlade i sve one koji nas  predstavljauju – to je nepodnošljiv jezik, to je jezik koji ne može da podnese jedno društvo, nečuven jezik. Jezik bez argumenata u skupštini. Vi nikada niste videli u skupštini da je na argument opozicije ikada odgovoreno argumentom. Pljuvanje, agresija, prostački rečnik, način na koji se obraćaju međunarodnoj zajednici – to izaziva tako duboki stid i sram… To više nije ono „transfer blama“, to je više od toga, to je bukvalno bol u sotmaku… I to je ove godine dostiglo vrhunac“, ocenjuje profesorka Đorđević.

Kaže da se na televizijama „prodaju“ atmosfera mržnje, banalnosti, opsenosti. I šta s tim da uradite, one su u domu većine ljudi – možete nešto (da uradite) ako bi ušla neka druga televizija, ako bi neki drugi jezik ušao, mislim da je to jedini način, dodala je.

Postoji još jedan problem, kaže, a to je što vrhuška, predsednik države i predsednica Vlade „formiraju tu vrstu žargona i to ostali prate“. Ističe da to nije opasno samo po vaspitavanje mladih već i za naš status u svetu, za sve što na političkom planu može da se desi.

Ocenjuje da je režim jako otporan. „Ne pokazuju ni minimum pristojnosti, ni minimum moralnog rasuđivanja i njih „probušiti“ nije lako… A opozicija mora da bude složnija, energičnija i jača i to je nešto što se od nje očekuje. Posle izbora očekivali smo da će se opozicija izboriti bar za Beograd, ali nije“, kaže. Profesorka ipak ocenjuje da opozicija u Srbiji pokazuje dobru organizovanost u Skupštini i da tako treba da nastavi.

„Mada, činjenica je da koliko god oni izlaze sa argumentima i ukazuju na rđave stvari – bar ovog trenutka, uvek će biti izglasani zakoni koje hoće ova vlast. Ali, ipak oni postaju vidljiviji za ove građane, pa postoji nada da će se nešto i dogoditi“, zaključuje.

 

***

Komentar

***

 

Odlična analiza. 33 g lažnog parlamentarizma. Srbija je u rukama kadrova KOMINTERNE to se sada vidi iz aviona, zbog Putinove agresije na Ukarajimu. To su ljudi "opsednuti" misijom spašavanja sveta, "amearika i engleska biće zemlja proleterska". Nova vrsta INKVIZICIJE – mržnja uspešne Zapadne civilizacije; mrziš uspešne. Oni se 33 g bave ratovima gde je NATO gde je Rusija i tsl, za Srbiju tu mesta nema, osim da budemo topovsko meso u tim ratovima. Društvo, privreda, život ono što je najvažnije za nas građane njima je apsolutno nevažno, jer kad si "opsednut" ti nisi u stanju da vidiš stvarnost u tri dimenzije, jer si tu stvarnost redukovao na jednu "pink" dimenziju.

 

Zoran Stokić

27.12.2022.