Oda radosti - An die Freude

Kako je nastala?

 

 

Koraci kojim se stvaraju umetnička dela (kao i naučne teorije) - ne mogu se formalizovati. Ne postoji "logika otkića" - taj stvaralački korak je slobodna igra ljudskog duha, pronalazak iznad racionalnih logika; on je središnji čin imaginacije. Tek kada je neko delo nastalo možemo ga anlizirati, podediti sa drugima, možemo se baviti dekodiranjem i tsl. Iako ne postoji "logika otrića" ono što je sigurno u čini stvaranja to je ne postoji stvaranje ni-iščega, svako stvaranje započinje od već nekih gotovih "cigli" "ideja" predhodnika, savremenika. 

"Draft" (preliminarna skica) – "An die Freude" Beetovena (1824.) je - Franz Schubert – "An die Freude" 1815., za klavir i glas (pesma se izvodila po kafanama u Beču). Taj je "draft" obojen slojevima François-Joseph Gossec – "Hymne sur la translation du corps de Voltaire au Panthéon" 1791. Kao i, na primer, Bende - Georg Benda: " Romeo und Julie", III čin: Final. Auf! Auf unter Reuezahren (Tutti), "... Zvietracht abzuschvoren" (!) Bendino finale, čuće se kao taktovi Betovenove ode radosti. Tu postoji i mali uticaj Carl Friedrich Zelter, Johann Friedrich Reichardt.

 

Kada su je Savet Evrope je 1972., a potom i Evropska unija, usvojili kao „himnu Evrope“, nisu imali svest o tome da ona nije samo Betovenova tj. namačka, već i francuska, češka i &.

 

*

 

U leto 1785., - An die Freude - napisao je Fridrih Šiler odmah su je mnogi kompozitori uglazbili (pre Betovena):

 

•             Christian Gottfried Körner (1786)

•             Carl Friedrich Zelter (1792)

•             Johann Friedrich Reichardt (1796)

•             Ludwig-Wilhelm Tepper de Ferguson (1796)

•             Johann Friedrich Hugo von Dalberg (1799)

•             Johann Rudolf Zumsteeg (1803)

•             Franz Schubert's song (1815)

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=duzCYqCIffQ

Franz Schubert - An die Freude (Maria Venuti, Josef Protschka, Helmut Deutsch)

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=xmpqyrqENxk&list=RDMMxmpqyrqENxk&start_radio=1

François-Joseph Gossec - Hymne sur la translation du corps de Voltaire au Panthéon (Invocation)

 

https://www.youtube.com/watch?v=7sY73ThjDdo

Jiří Antonín Benda Romeo and Julie, Singspiel in 3 Acts, La Stagione

 

 *

I "Oda radosti" kako ju je doživeo sam Šiler mogla bi da bude poklon ženama za 8 mart! Šiler je "Odu Radosti" (An die Freude) napisao 1785., u Lajpcigu; kasnije je napravio reviziju – iako je oda odmah bila popularna, on ju je smatrao "odvojenom od stvarnosti", smatrao je da ona možda ima "vremnost  za nas dvoje (za jedan ljubavni par) - ali ne za svet, niti za umetnost poezije". Stvarnost i budućnost ga je demantovala. Kompozitori su se odmah latili posla da uglazbe ovu odu – Ch.G. Körner (1786), C.F. Zelter (1792); L. de Ferguson (1796); J.R. Zumsteeg (1803); F. Šubert (1815), svakako najpoznatija je Betoven (1824) – nju su Savet Evrope 1972., a potom i EU, usvojili kao "himnu Evrope". Kada su to uradili nisu imali svest o tome da ona nije samo Betovenova tj. namačka, već i francuska, češka i &. Jer "Draft" (preliminarna skica) – "An die Freude" Beetovena je - Schubert – "An die Freude" 1815., za klavir i glas (pesma se izvodila po kafanama u Beču). Taj je "draft" obojen slojevima François-Joseph Gossec – "Hymne sur la translation du corps de Voltaire au Panthéon" 1791., kao i  Georg Benda: " Romeo und Julie", III čin: Final. Auf! Auf unter Reuezahren (Tutti), "... Zvietracht abzuschvoren" (!) Bendino finale, čuće se takođe kao taktovi Betovenove ode radosti. Tu postoji i mali uticaj Zeltera i Reichardta.

ZoranStokić

8.03.2024.