Oda radosti - An die
Freude
Kako je nastala?
Koraci kojim se stvaraju umetnička dela (kao i naučne teorije) - ne mogu se formalizovati. Ne postoji "logika otkića" - taj stvaralački korak je slobodna igra ljudskog duha, pronalazak iznad racionalnih logika; on je središnji čin imaginacije. Tek kada je neko delo nastalo možemo ga anlizirati, podediti sa drugima, možemo se baviti dekodiranjem i tsl. Iako ne postoji "logika otrića" ono što je sigurno u čini stvaranja to je ne postoji stvaranje ni-iščega, svako stvaranje započinje od već nekih gotovih "cigli" "ideja" predhodnika, savremenika.
"Draft" (preliminarna skica) – "An die Freude"
Beetovena (1824.) je - Franz Schubert – "An die Freude" 1815., za
klavir i glas (pesma se izvodila po kafanama u Beču). Taj je "draft"
obojen slojevima François-Joseph Gossec – "Hymne sur la translation du
corps de Voltaire au Panthéon" 1791. Kao i, na primer, Bende - Georg
Benda: " Romeo und Julie", III čin: Final. Auf! Auf unter Reuezahren
(Tutti), "... Zvietracht abzuschvoren" (!) Bendino finale, čuće se kao
taktovi Betovenove ode radosti. Tu postoji i mali uticaj Carl Friedrich Zelter,
Johann Friedrich Reichardt.
Kada su je Savet Evrope je 1972.,
a potom i Evropska unija, usvojili kao „himnu Evrope“, nisu imali svest o tome
da ona nije samo Betovenova tj. namačka, već i francuska, češka i &.
*
U leto 1785., - An die Freude - napisao
je Fridrih Šiler odmah su je mnogi kompozitori uglazbili (pre Betovena):
• Christian
Gottfried Körner (1786)
• Carl
Friedrich Zelter (1792)
• Johann
Friedrich Reichardt (1796)
• Ludwig-Wilhelm
Tepper de Ferguson (1796)
• Johann
Friedrich Hugo von Dalberg (1799)
• Johann
Rudolf Zumsteeg (1803)
• Franz
Schubert's song (1815)
https://www.youtube.com/watch?v=duzCYqCIffQ
Franz Schubert - An die Freude
(Maria Venuti, Josef Protschka, Helmut Deutsch)
https://www.youtube.com/watch?v=xmpqyrqENxk&list=RDMMxmpqyrqENxk&start_radio=1
François-Joseph Gossec - Hymne
sur la translation du corps de Voltaire au Panthéon (Invocation)
https://www.youtube.com/watch?v=7sY73ThjDdo
Jiří Antonín Benda Romeo and
Julie, Singspiel in 3 Acts, La Stagione
I "Oda radosti" kako ju
je doživeo sam Šiler mogla bi da bude poklon ženama za 8 mart! Šiler je
"Odu Radosti" (An die Freude) napisao 1785., u Lajpcigu; kasnije je
napravio reviziju – iako je oda odmah bila popularna, on ju je smatrao "odvojenom
od stvarnosti", smatrao je da ona možda ima "vremnost za nas dvoje (za jedan ljubavni par) - ali ne
za svet, niti za umetnost poezije". Stvarnost i budućnost ga je
demantovala. Kompozitori su se odmah latili posla da uglazbe ovu odu – Ch.G. Körner
(1786), C.F. Zelter (1792); L. de Ferguson (1796); J.R. Zumsteeg (1803); F. Šubert
(1815), svakako najpoznatija je Betoven (1824) – nju su Savet Evrope 1972., a
potom i EU, usvojili kao "himnu Evrope". Kada su to uradili nisu
imali svest o tome da ona nije samo Betovenova tj. namačka, već i francuska,
češka i &. Jer "Draft" (preliminarna skica) – "An die
Freude" Beetovena je - Schubert – "An die Freude" 1815., za
klavir i glas (pesma se izvodila po kafanama u Beču). Taj je "draft"
obojen slojevima François-Joseph Gossec – "Hymne sur la translation du
corps de Voltaire au Panthéon" 1791., kao i Georg Benda: " Romeo und Julie", III
čin: Final. Auf! Auf unter Reuezahren (Tutti), "... Zvietracht
abzuschvoren" (!) Bendino finale, čuće se takođe kao taktovi Betovenove
ode radosti. Tu postoji i mali uticaj Zeltera i Reichardta.
ZoranStokić
8.03.2024.
Нема коментара:
Постави коментар