Veštačka inteligencija: Kako prepoznati obrađenu fotografiju

 

Usred priče oko fotografije princeze od Velsa koja je izmanipulisana, evo nekoliko naznaka koji vam mogu pomoći da identifikujete da li je slika izmenjena ili lažirana.

 

Veštačka inteligencija: Kako prepoznati obrađenu fotografiju

 

Getty Images Ričard Grej, BBC Budućnost

 

U svetu u kome slike mogu digitalno da se menjaju uz pomoć samo nekoliko klikova ili čak da ih veštačka inteligencija stvori ni iz čega, sve je teže verovati sopstvenim očima.

 

Tehnike koje se koriste za manipulaciju slika su toliko sofisticirane da smo ušli u doba hiperrealističkog lažiranja.

 

Takve slike mogu da dovedu do širenja dezinformacija i čak da utiču na stav ljudi o važnim događajima, kao što su izbori.

Zbog slike princeze od Velsa i njene dece koju su povukle novinske agencije zbog zabrinutosti da je "manipulisana", ovo pitanje je dospelo u žižu interesovanja.

 

Dakle, da li nekako možemo da prepoznamo fotografiju koja je izmenjena ili koju je napravila veštačka inteligencija?

 

Refleksije i senke

Neuobičajeno svetlo je često znak da su na fotografiji izvršene izmene.

 

Obratite pažnju na mesta refleksije svetlosti u očima ljudi, jer, na primer; izvor svetlosti se često odražava u njihovim očima.

 

Ako se veličina i boja ne poklapaju sa lokacijom, ili ako postoji razlika u očima, to može da bude razlog za sumnju.

 

Još jedan naznaka može da bude način na koji se subjekti i objekti pojavljuju na reflektujućim površinama na slici.

 

Ako je fotografija načinjena od više slika, senke objekata mogu biti neusaglašene, mada imajte na umu da neke slike mogu da se naprave priviše izvora svetlosti.

 

 

Getty Images

Vredi pogledati kako svetlost pada na lice subjekta.

 

Ako je, na primer, Sunce iza subjekta, uši mogu da budu crvene.

 

Veštačka inteligencija takođe može da proizvede neusaglašeno svetlo i senke, ali kako se algoritmi poboljšavaju, lica generisana veštačkom inteligencijom često izgledaju stvarnija od ljudskih.

 

Ruke i uši

Da li je slika izmenjena može da se vidi i na osnovu oblika koje je teško kopirati.

 

Trenutno, veštačka inteligencija ima problema da generiše ruke i uši, menja im oblik, proporcije, pa čak i broj prstiju.

 

To su oblici koji često muče i umetnike, ali kako drugi aspekti slika ljudi koje stvara veštačka inteligencija postaju hiperrealistični, ovi nedostaci stvaraju takozvanu neobičnu ili čudnovatu dolinu - teorija da što je robot sličniji ljudskom biću, to su nam njegove nesavršenosti odbojniji.

 

Proverite metapodatke

Kod digitalnih slika skriva podatke koji mogu da pomognu da se utvrdi da li su lažne.

 

Pri pravljenju svakog snimka digitalnom kamerom, metapodaci se učitavaju u datoteku slike.

 

Vremenske oznake, na primer, pokrenule su pitanje da li je predsednik Amerike Donald Tramp zaista bio na poslu u Beloj kući dan nakon što je objavio da je dobio korona virus u oktobru 2020. godine.

 

Šum slike

Senzor svih digitalnih fotoaparata pravi male greške u proizvodnji slike koje stvaraju jedinstvene greške koje ostavljaju neku vrstu "otiska prsta" na slikama.

 

To se zatim povezuje sa konkretnom kamerom i može pomoći da se ustanovi koji delovi fotografije su izmenjeni.

 

Tekstura slike generisane veštačkom inteligencijom takođe može da izgleda neobično.

 

Alati za proveru

Internet kompanije poput Gugla pokrenule su alatke za verifikaciju slika koje mogu pomoći ljudima da prepoznaju slike stvorene veštačkom inteligencijom.

 

Fejsbuk i Instagram su počeli da označavaju slike generisane veštačkom inteligencijom iz sistema kompanije Meta i planiraju da urade isto za slike generisane pomoću alata veštačke inteligencije drugih kompanija.

 

 

***

Komentar

***

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=YCNTLWCFcQs

Blow Up (1966) C Files Trailer

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=Q62gRiUrylw

Blowing Up The Photographs (Scene from Blow-Up)

 

 

 

 

 

U "Blow Up" 1966.,  Mikelanđelo Antonioni  je stvorio majestralan  film - o stvarnosti kako je mi doživljavamo ili kako - mislimo - da je doživljavamo. Anticipirao je budućnost  medija - kao "inherentno  otuđujuće",  jer nas je kamera: film i TV pretvorili u pasivne vojare, programibilne za predvidive odgovore, bespomoćne, pa čak i neljudski mrtve. Film je majstorsku urađen, pa je naterao čak i Bergmana (nije bio naklonjen M.A.) da kaže da je "Blow Up" remek delo koje je "pogledao mnogo puta". Film je priča o fotografu (Dejvid Hemings) koji slučajno snimi moguće dokaze o ubistvu u koje je uključena žena (Vanessa Redgrave). Kao što je tipično za Antonionijeve filmove, priča nema uobičajenu epsku strukturu.  Jednog dana u parku naiđe na dvoje ljubavnika koje fotografiše. Žena iz fotografisanog para ga prati do stana i zahteva od njega film. Fotograf zatim pregleda film i pravi – uvećanja - na kojima otkriva, u pozadini slikanog  para, u zelenilu parka mrtvo telo. Međutim, slika je nejasna na zrnatim crno-belim slikama. On više uvećava i pokušava da pronađe istinu.  Ponovo odlazi u park, gde konstatuje da je telo nestalo. Zbunjen, ostaje da gleda dvoje ljudi koji mimikom igraju teniski meč. Zamišljena lopta pada kod njegovih nogu, on je imaginarno podiže i baca nazad igračima. Nastavlja da posmatra i odjednom - "čuje" - zvuk zamišljene lopte. Dok ga gledamo kako stoji na travnjaku, fotograf odjednom nestaje i film se završava.

 

Zoran Stokić

17.03.2024.