„Domovina se brani lepotom“: Ljubivoje Ršumović otkrio kako su nastali čuveni stihovi

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 13. sep 202322:21

 

 

Pesnik Ljubivoje Ršumović, čiji su se stihovi nedavno našli na Beogradskim silosima, otkrio je u emisiji Newsnight kako je nastala čuvena pesma "Domovina se brani lepotom".

 

„Domovina se brani lepotom i čašću i znanjem, domovina se brani životom i lepim vaspitanjem“. Stihove uz koje su generacije odrastale sada možete naći na Beogradskim silosima, gde su novi ukras ovog prepoznatljivog arhitektonskog zdanja, ali i podsetnik na vrednosti i stvaralaštvo za mlade.

 

Ršumović kaže da ga je ipak, posle sto i više knjiga, posle toliko pesama, to iznenadilo.

 

„Nisam očekivao da bude na silosu, ja inače volim grafite, bude vrlo duhovitih grafita, bude i onih pomalo sumnjivih, poneki sentimentalan, kao onaj ‘moje srce je kod tebe, vrati mi ga’. Za ovo sam doznao, jer sam video na televiziji sliku, a nisam video u kom kontekstu se pojavilo. Onda sam jednog dana sa Gordanom krenuo da nađemo te silose na kojima se nalazi, obišli smo Luku Beograd, jer smo znali da tamo postoje ti silosi, međutim, tamo ništa nije bilo napisano. Vratili smo se sa obećanjem sebi samima da moramo ipak naći i videti te silose gde su, onda je došlo do objašnjenja, da je ono bio samo plan i ideja, koja je prikazana na Instagramu, pa sam ja to video, i mislio da je već realizovano“, priča on.

 

Dodaje da je video i konačnu verziju.„Bio sam na tom svečanom otvaranju sa celom porodicom maltene“, kaže. Ističe da je „ovo još jedna manifestacija beogradskog duha i uopšte našeg duha“.

 

„Ta pesma je vremenom postala nekako značka ekološkog ustanka, i uopšte pesma u kojoj se govori i sa tog ekološkog aspekta, ne samo vaspitno-obrazovnog, ili literarnog, tako je da ona postala negde u centru pažnje, zato upravo što su deca, učenici, mladi ljudi to pre svega videli kao prvu pesmu u nekim čitankama, drugo, pesma je napisana na neki nevin način, bez nekih asocijacija na velike teme i na velike obaveze“, kaže on.

 

Pesma je, seća se, nastala na „neki čudnovat način“.

 

„Ja inače nisa inadžija, nisam čovek koji je sujetan, a pogotovo ne prema starijim kolegama. Na Zmajevim dečjim igrama, na jednom simpozijumu, razgovoru o pisanju za mlade ljude, kada je Duško Radović držao čuveno svoje slovo o tome kako treba pisati za decu, pa smo mi to posle nazvali ‘Dušanov zakonik o tome kako treba pisati za decu’, jedna koleginica naša, Mira Alečković je tada malo brzopleto nazvala Duška Radovića televizijskim pesnikom, a nas koji smo sledili na neki način njegovu poetiku nazvala televizijskim pesnicima. Nije nas uvredila, nego što je to bio nekako pucanj u prazno, na neki način, valjda smo mi želeli da nas starija koleginica pohvali, da kaže neku lepu reč o nama, posle sam ja sa njom razgovarao, ona se i ne seća da je to tako formulisala, a u stvari, ona se na onaj pravi način, pomalo skojevski, zalagala da se domovina brani zapravo patriotizmom i Boškom Buhom i oružjem… I onda sam ja prosto kao protest neki napisao pesmu – Domovina se brani lepotom“, ispričao je Ršumović za N1.

 

Dodaje da je „to neka vrsta fenomena da se kasnije dobiju ta neka zakasnela priznanja, a ne ona koja su njega podstakla da to napiše“.

 

„Naravno, tema ekologije i uopšte tog ekološkog patriotizma, kako je to inače Gordana Brun izmislila kao sintagmu, koja objašnjava sadašnje vreme i objašnjava na neki način ponašanje kako bi trebalo da se razgovara o opstanku planete, ovo što se događa oko nas sad, u Maroku, Libiji, ovo kod nas, odjednom neke prirodne katastrofe, pojave, neke koje više liče na šamare nama ljudima, kao upozorenje, kao poruka – uzmite se u pamet, šta vi to radite“, ističe on.

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=M4LQvILTouw

Friedrich Kuhlau - Elverhøj, Op.100 (1828)

 

 

 

Da, domovina se brani lepotom i znanjem. Nikolaj Grundtvig (1783-1872) – čovek "institucija" u  danskom intelektualnom i društvenom životu; pisac, pesnik (1500 himni), pedagog, teolog, sveštenik, filozof, istoričar, episkop, filolog, polemičar i političar. Najuticajnija osoba u istoriji Danske, jer je njegova filozofija dovela do novog oblika nacionalizma (gađanskog) u poslednjoj polovini 19. veka. Grundtvig i njegovi sledbenici su zaslužni za formiranje moderne danske nacionalne svesti (socijalizacija ljudi, narodne gimnazije). Bio je aktivan tokom danskog zlatnog doba, nažalost njegov međunarodni značaj ne poklapa sa značajem njegovih savremenika Andersena i Kjerkegora. Školovao se u tradiciji evropskog prosvetiteljstva, nemačkog romantizma i antičke istorije nordijskih zemalja. Da bi spasao propast Danske (posle gubitka Norveške 1814.) – "vere je bila uzrok gubitka Norveške" izgradio je duhovne stepenice budućeg Danskog društva. Na tom se tragu kretao i "pesnik klavira" Friedrich Kuhlau (1786-1832) za koga je Šubert kazao da stvara "remek-dela" - kompozitor legendarne muzike "Elverhøj" (na stihove Heiberg-a) – kojom se brani domovina Danska. Već blizu 200 god tradicija je u Danskoj da "Evergoj" bude prva predstava koju deca vide u Kraljevskom pozorištu. Ta je antologiska muzika stigla čak i u film "Olsenova banda vidi crveno", banda provaljuje u Kraljevsko pozorište tokom izvođenja "Elverhoja". Bučne alatke benda prigušene su uvertirom(!)

 

Zoran Stokić

14.09.2023.