„Džejms Veb“ otkrio metan i ugljen-dioksid na egzoplaneti „K2-18b“

 

 

SCITECH Autor: Srna 13. sep 202319:05 0 komentara NASA

 

 

Egzoplaneta "K2-18b" , koja je udaljena od Zemlje 120 svetlosnih godina, ima atmosferu i uslove koji, možda, omogućavaju život, saopštili su naučnici.

 

Astronomi u svetu redovno prate podatke i fotografije koje šalje svemirski teleskop „Džejms Veb“, a posebno su ih zainteresovali podaci u vezi sa ovom planetom.

 

Ova egzoplaneta 8,6 puta je veća od Zemlje i „skriva“ molekule koje sadrže ugljenik, metan i ugljen-dioksid.

 

„K2-18b“ mogla bi biti planeta sa atmosferom bogatom vodonikom i površinom prekrivenom vodenim okeanom.

 

Naučnici su veoma oprezni kada daju procene, ali se sve češće može čuti kako bi ova egzoplaneta mogla biti pogodna za život koji je poznat, jer se nalazi u takozvanoj „nastanjivoj zoni“.

 

NASA navodi da „K2-18b“ kruži oko hladne patuljaste zvezde „K2-18“ i udaljena je 120 svetlosnih godina od Zemlje.

 

Ova egzoplaneta, čija je veličine između Zemlje i Neptuna, ne liči ni na jednu planetu u Sunčevom sistemu, prenose naučni portali.

 

Tradicionalno, potraga za životom na egzoplanetama skoncentrisana je prvenstveno na manje stenovite planete, ali veće nastanjive egzoplanete znatno su pogodnije za atmosferska posmatranja.

 

To su planete za koje se veruje da su vruće i vodom prekrivene sa atmosferom bogatom vodonikom.

 

Naučnici veruju da bi takve planete mogle biti potencijalni kandidati za život i da bi bile pogodne za ljudske kolonije.

 

 

***

Komentar

***

 

 

U ovom "srninom" tekstu iz nekog "čudnog" razloga nema najvažnijeg mesta iz ove NASA vesti o JVST i K2-18b.

*

Centralno mesto ove vesti vezano je za detekciju molekula dimetil sulfid (DMS). Na Zemlji samo "život" proizvodi molekul  dimetil sulfid (DMS). Većina DMS-a u Zemljinoj atmosferi se emituje iz fitoplanktona u morskim sredinama.

Svemirski teleskop Habl je prvobitno dao dokaze o postojanju vodene pare u atmosferi egzoplanete K2-18b. Zbog toga je planeta K2-18b bila jedna od prvih koju je istraživao mnogo moćniji teleskop JVST -  tražio je tačno koji elementi se nalaze u atmosferi te planete - otkrio je i molekul koji se zove dimetil sulfid (DMS). Ako je zaista "otkrio" DMS to će biti prvorazredna stvar!

 

*

@Gyula Ferenczy To su amaterski načinjene figure... Šta može da putuje vasionom?

 

Poreklo života na Zemlji još uvek je misterija. Predloženo je mnogo različitih teorija, a ne postoji konsenzus o tome koja je tačna. Iako se pokazalo da je teorija primordijalne supe najverovatnije netačna, druge teorije se i dalje razmatraju, kao što su hidrotermalni otvori i teorija panspermije. 

Reč "panspermija" dolazi iz grčkog jezika i znači "seme svuda". Seme, u ovom slučaju, ne bi bili samo gradivni blokovi života, kao što su aminokiseline i monosaharidi, već i - mali ekstremofilni organizmi. Teorija navodi da su ova „semena“ rasuta „svuda“ u  svemiru i najverovatnije se rasejavaju udarima meteora. Kroz ostatke meteora i kratere na Zemlji dokazano je da je rana Zemlja pretrpela bezbrojne udare meteora zbog nedostatka atmosfere koja bi mogla da ih spali pri ulasku. Meteori koji danas padaju na Zemlju uvek se analiziraju na ove vrste organskih molekula kao trag o poreklu života. Aminokiseline su uobičajene na ovim meteorima koji prolaze kroz današnju atmosferu. Pošto su aminokiseline građevni blokovi proteina, ako su prvobitno došle na Zemlju na meteorima, mogle bi da se okupe u okeanima kako bi napravili jednostavne proteine i enzime koji bi bili instrumentalni u sastavljanju prvih, vrlo primitivnih, prokariotskih ćelija. Fransis Krik (koji je zajedno sa Votsonom otkrio strukturu DNK) i hemičar Orgel su predložili svoju teoriju "usmerene panspermije" na konferenciji o komunikaciji sa vanzemaljskom inteligencijom, koju je organizovao Karl Sagan i održanoj u opservatoriji Biuraka u Jermeniji 1971. Ovu teoriju je predstavljena kao „veoma neortodoksan predlog“ i „smela spekulacija“ verodostojna naučna hipoteza. Dve godine nakon konferencije objavili su članak u Ikarusu 1973. Ovu je ideju podržavao i dalje razvijao Hoking. Rad iz 1973. fokusira se na univerzalnost genetskog koda i ulozi koju molibden igra u živim organizmima. Svemir "sija" životom misle ovi naučnici. Zbog ograničenja koje sobom nosi kretanje na velikim udaljenostima - ne putuju "bića" – nego mali ekstremofilni organizmi (na razne načine, pa i u inteligentnim kapsulama)!

ZoranStokić

13.09.2023.