Šta je Natalijina ramonda, simbol Dana primirja u Srbiji

 

 

LIFESTYLE Autor: B. N. 11. nov 202307:01 natalijina ramondaShutterstock

 

 

Amblem Dana primirja u Srbiji sastoji od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka, zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.

Ramonde imaju mogućnost vaskrsenja kada je suša – prividno izgledaju kao mrtve, a kad dođe kiša ožive, i zato je zovu „cvet Feniks“.

Ta ugrožena biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu.

Ana Ražaničanin sa Biolškog fakulteta ranije je za N1 izjavila da u stakleniku Botaničke bašte mogu da se vide ramonde, ali ne i njihov cvet, jer svetaju u proleće.

Postoji Srpska ramonda i Natalijina ramonda. Prvu je, kako je navela, otkrio Josif Pančić 1847. na planini Rtanj, a Natalijinu je otkrio dr Sava Petrović 1882. i ime joj dao po kraljici Nataliji Obrenović.

Razlika je u obliku listova i boji cveta, objasnila je Ražaničanin. „Male su razlike po izgledu, ali razlikuju se i po tome što rastu na različitim mestima“, navela je sagovornica N1.

Natalijina ramonda je u Srbiji „strogo zaštićena vrsta“ što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.

Iz Zavoda za zaštitu prirode su, međutim, upozoravali da opstanak te vrste ugrožavaju mikroklimatske promene u njenom staništu, infrastruktura, urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje tih cvetnih biljki radi gajenja na drugom mestu.

Zaštićena područja Natalijine ramonde su Park prirode „Sićevačka klisura“, Specijalni rezervat prirode „Jelašnička klisura“, Specijalni rezervat prirode „Suva planina“, Nacionalni park „Šar planina“.

Dan primirja se od 2005. godine u Srbiji obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama, a od 2012. se obeležava kao državni praznik.

Naime, tog dan su 1918. godine u železničkom vagonu u Кompijenu, Sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.

Dan primrija u Srbiji se praznuje neradno.

 

***

Komentar

***

 

Umesto da živiš na talasu savremenosti, čovek troši najvažniji resurs "vreme" na ratne ideologije.  To je učinilo da još jedna važna ideja za opstanak života na Zemlji bude propuštena -  1839., Hooper  je u "Medical Dictionary" uveo pojam - "studija generiranja čoveka" tj. antropogeniju - o tome kako čovek svojom evolucijom: biološkom i kulturom - gradnje ekoloških niša - uništava ekološku ravnotežu koja je stvarana milijardu godina kroz svoje aktivnosti krčenje šuma i lov, proizvodnji hrane, grejanja i tsl. Uprkos upozorenju - od 1 milijarde sada nas je 8 – od toga oko 60%  nas živi u gradovima radi čijeg postojanje je uništen veliki deo biodiverziteta i ekosistema planete! Zato se u proteklih 200 god ubrazva proces prelaska virusa sa ptica i sisara na čoveka – to može da izmakne bilo kakvoj kontroli i da proizvede brojne pandemije – jer se radi o 850 000 virusa. Na to nas je upozorila "španska groznica". Pojavila se pri kraju I svetskog rata (u 3 talasa). 1/3 svetske populacije bila inficirana (svet je tada ima 3 milijarde; 1 milijarda bila inficirana) teža klinička slika ispoljila se kod 500 miliona, umrlo je oko 50 miliona ljudi. Virus influence A (H1N1) odneo je 5 puta više života na planeti Zemlji nego I svetski rat. Za 100 g koliko se na Zemlji govorilo o I svetskom ratu a koliko o A(H1N1)? O RATU 99,9999999999% o A(H1N1) 0.000000001% Slično, vest od danas: "Za nekoliko časova sinoć se dogodilo 800 zemljortesa na Islandu" . Island se nalazi na granici tektonskih ploča koje se odvajaju, gurajući Severnu Ameriku i Evroaziju duž linije Srednjoatlantskog grebena. Na Islandu postoje čak 32 aktivna vulkana - možda proradi neki od tih vulkana? Da se podsetimo. Glavni krivac za srednjovekovna mala ledena doba u Evropi bile su pojačane vulkanske aktivnosti; pepeo je blokirao dolazak sunčeve svetlosti, što je dovodi do globalnog višegodišnjeg zahlađenja. Sa padom temperature povećavao se nivo arktičkog ledenog pokrivača i usledili su vekovi hladnoće. Posledice su bile katastrofalne, ne samo za prirodu, već i za civilizaciju – glad, bolesti što je vodilo ka nizu društvenih, kulturnih i političkih previranja.

Zoran Stokić

11.11.2023.