Direktorka pozorišta čiji je govor prodrmao Srbiju: Ovako nikad ranije nije bilo

KULTURA Autor: N1 Beograd 07. nov 202318:57 0 Izvor: N1 Beograd

Govor direktorke Puls teatra iz Lazarevca, Ivane Nedeljković, koja je poslednjeg dana 9. Pozorišnog ringišpila kritikovala roditelje zbog njihoovog ponašanja u teatru, odjeknuo je celom zemljom, a i šire.

Snimak njenog obraćanja postao je viralan, a šta mu je prethodilo objasnila je za N1. „Tri dana sam posmatrala našu publiku, koja kao da to više nije bila. Bio je deveti festival, a nikada ovako nije bilo. Opština Lazarevac ulaže u dečje programe, imamo i Festival humora za decu koji traje 35 godina. Za mene je bio šok da danima posmatram mali stampedo, uletanje ljudi koji gaze preko obezbeđenja, ne poštuju sugestije dežurnih glumaca ili biletara da ne uvode decu na predstave koje za njih nisu predviđene. Ne poštuju sugestije da se ne sedi po stepeništu, jer nema potrebe. Nije bilo nikakvih agresivnih incidenata, ali mnogo toga što smo morali da pocrtavamo“, opisala je ona.

Ovo nije problem samo Lazarevca već cele Srbije i regiona, naglašava ona, dodajući da je dobila mejl od koleginice koja radi u Nemačkoj u teatru za decu i tvrdi da se oni suočavaju sa istom situacijom. „Prosto sam osećala potrebu da se obratim tim roditeljima, koji možda sebe u sklopu te mase ne vide“, rekla je Nedeljković.

Na pitanje kako su roditelji u sali reagovali na njeno obraćanje, odgovara da je dobila aplauz. „Aplauz smo isekli iz našeg snimka, da ne bi ispalo da je postavljen da bismo sami sebi aplaudirali. Deo roditelja sa manjom decom, za koju predstava nije predviđena, izašao je iz sale jer je shvatio poruku“, otkrila je ona.

Nedeljković naglašava da od svog pozorišnog posla i bontona neće odustati. „Bonton kao da se ne sprovodi uopšte, a dok ne sredimo svoju kuću, ne možemo kritikovati druge. Nije problem dečji nemirluk, on se podrazumeva, divan je i treba da postoji. Problem je u mamama koje prave selfije u pozorištima, a ne obraćaju pažnju na svoju decu. Šokirana sam bila otimačinom za mesta. Nije moglo drugačije. Morala je da se izvrši priprema za 10. festival“, kazala je.

Nije joj, dodaje, bila namera da ovo bude viralno, ali kada su usledili pozivi sa svih televizija, shvatila je da su verovatno istina i otvoreno obraćanje doprli do ljudi. „Ne možemo stalno kriviti sistem, sistem smo mi. Kako se budemo ponašali, tako će nam i biti. Lazarevac je mali grad, koji ulaže u decu i kulturne sadržaje. Nadam se da se ovo neće ponavljati“, kazala je.

Na njihov festival dolaze roditelji sa decom, ali i organizovane grupe iz škola, koje dovode prosvetni radnici i sa kojima nikada nije bilo problema. „Neko će se možda uvrediti, ali obraćala sam se grupi mlađih roditelja koji možda nisu odrasli na pozorišnim sadržajima, jer imate i one koji se jako zagledaju u predstavu i zaborave na svoju decu koja sede sa strane. Srećom, niko nije stradao, nijedno dete koje je palo nije povređeno“, napominje ona.

Svi zajedno moramo da radimo na tome da se promene stvari, istakla je. „Svi moramo zajedno da radimo na tome da uvedemo kulturu ponašanja, govora i ophođenja i da je prilagodimo prostoru u kome trenutno boravimo. Moramo da radimo mnogo da bi se promenilo makar malo. Sve ovo što sam rekla, ponoviću i na otvaranju 10. jubilarnog festivala i mislim da će to biti ispravna stvar. Na nama je da se trudimo, a i ona vertikala valjda će nam pomoći“, zaključila je ona.

 

***

Komentar

***

Institucija porodice, škole, ustanova kulture,...,crkva - treba kod dece da stvori "primarne elemente kulture" (pogled na svet, norme, etiku, empatiju) - inače ti se primarni elementi kulture instrumentalizuju u sociološke mreže tradicije koja stvara naša iskustva, opažanja, osećanja, našu  orijentaciju u društvu – socijalizuje našu decu. Institucija porodica je zakazala jer se 33 god bavi pukim ekonomsko/biološkim preživljavanjem (u zemlji koja je 33 g u "ratovima"). Slično je i u ostalim institucijama - kod nas je težište na "sekundarnoj" tzv elitnoj kulturi (umetnost  i tsl) i vrhunskom sportu – koji nisu u stanju da izvrše socijalizaciju dece. A škole su bubaonice/igraonice umesto da budu mesta socijalizacije, sinergije i empatije – dom "primarne kulture"  (nektitičko „bubanje“ savremenih naučnih teorija kao da će se đaci kasnije u životu baviti naukom; od bubanja besmislica u osmoljetki  tu čak ni za bonton nema vremena)! Ukratko naša deca rastu u magnetom polju "utopiskog nacionalizma" i "elektronskog sveta" koji od njih ne stvaraju - kultivisane osobe - nego malograđane. Za ideologe utopiskog nacionalizma biti građanin je nešto što bi nas rasrbilo. A elektronski svet, neizgrađenu ličnost odvodi u nezrelu, narcističku opsednutost vlastitim egom, koja ima veoma malo obzira prema drugim ljudima ili svetu kao celini. Neizgrađene ličnosti ne mogu se odupreti tim ego-novotraijama - pa liče na jedan eksperiment - koji je urađen sa grupom majmuna. Dato im je ogledalo; opsednuti ogledalom majmuni su zaboravili na svoj život, prestali su čak i da se hrane, samo su se ogledali, ogledali.

Zoran Stokić

7.11.2023.