Jedanaestogodišnjak pitao princa Vilijama koliko ima novca, odgovor je iznenađujući

 

 

LIFESTYLE Autor: Jutarnji list 18. nov 202313:44 Oli SCARFF / POOL / AFP

 

 

Jedanaestogodišnji dečak Amir Hasan pitao je princa Vilijama o njegovoj finansijskoj situaciji tokom prinčeve posete "Hideaway Youth Projectu" u Mančesteru u Engleskoj.

On prišao princu i direktono ga pitao:

„Koliko imaš novca na svom računu?“, prenosi britanski Telegraf.

Budući kralj je prasnuo u smeh pre nego što je priznao:

„Ne znam“.

Deca su prisustvovala Vilijamovoj poseti, a radila su na umetničkom projektu koji je uključivao šišanje frizura poput onih iz časopisa. Pitali su princa i da li želi da im se pridruži.

„Ja sam doslovno poseldnja osoba koju biste to trebali da pitate. Moja kosa nestaje“, šalio se sa mališanima Vilijam.

Kako prenosi Jutarnji list, moguće je da ne zna koliko novca ima, jer prema protokolu, članovi kraljevske porodice nikada ne nose gotovinu sa sobom, navodno, iz bezbednosnih razloga.

Međutim, poznato je da je pokojna kraljica Elizabeta II nedeljom u torbici imala novac, jer ga je donirala crkvi.

 

***

Komentar

***

 

Za Demokrita neuporedivo važnije od bogatstva i moći je "eutemija", zašto?  Demokritovo  učenje je imalo za cilj da obezbedi da duša, sagledavajući prirodu stvari, dostigne spokojno, opušteno stanje;  a to će biti moguće ako je ne vode strah ili nada. On je ovu smirenost nazvao eutimijom (blagostanje) i opisao je kao najviše dobro.

*

Demokrit je, budući da je bio iz bogate porodice, novac koristio za brojna putovanja, čiji je cilj bio da upozna život i znanja despotskog Egipta, Persije, Indije, Etiopije; zaključio je: "Bolje je živeti kao siromah u demokratiji nego kao bogat čovek pod despotima i tiranima". Platon pominje skoro sve stare filozofe, ali ne pominje Demokrita čak ni tamo gde mu protivreči. Da je bio dobro upoznat sa učenjima, najobrazovanijeg filozofa antike, znamo po Aristotelovim istorijskim zapisima, gde on kaže "da je Platon želeo da spali sva Demokritova dela koja je mogao da prikupi, ali su ga dvojica pitagorejaca, Amiklas i Klajnije, sprečavali u tome..." 

Da se podsetimo, Perikle je sa Protagorom, Herodotom, Demokritom, Sokratom, Antistenom, u svojim govorima odredio pravac svih budućih - otvorenih društava - "i mada samo nekolicina može tvoriti politiku, svi smo sposobni da sudimo o njoj", "jednakost pred zakonom", načelo " političke individualnosti", "jezik, običaji, zakoni nemaju magijski karakter tabua, tj. oni nisu naturalne već konvencialne prirode" - od nas, našeg znanja i sposobnosti zavisi kakva će nam biti država. Kao opozicija odmah se pojavila Platonova retrogradna ideja veličanja "zatvorenog drtuštva"; on u "Državi" govori o "Zlatnom Dobu" i traži povratak države u to mitsko stanje. Država Zlatnog Doba je ona koja - nije znala - za bilo kakve promene! Svaka - promena - je degeneracija i zlo. Želja da "opere biografije" svojih ujaka Kritije i Harmida (dvojice od ukupno 30 tirana u Atini od 404 p.n.e.) kada je za 8 meseci ubijeno 10 % građana Atine - učinila je, da je Platonu, važnije bilo očuvanje ugleda svoje porodice - od budućnosti društva i države.

Zoran Stokić

18.11.2023.