„Jašo moj, računaj na mene“: Olga Odanović u suzama posle ovacija za poslednju Jagoševu predstavu

 

 

KULTURA Autor: nova.rs 13. nov 202320:45 Susana Sudar / Nova.rs

 

 

"Ova predstava je za mene stvarno posebna, a mnogo sam radila sa mojim Jašom. Bile su to velike uloge i velika literatura, od Šekspira, Molijera, Nušića, Sterije, savremenih divnih komada. Jednostavno, to je praznina koja se nikada neće popuniti, to su takvi ljudi", kroz suze je rekla Olga Odanović, nakon izvođenja „Ćelave pevačice“ u režiji Jagoša Markovića, Centra za kulturu Tivat, sinoć u Narodnom pozorištu u Beogradu.

U najnovijoj verziji čuvenog Joneskovog dela koje je Marković adaptirao i za njega uradio izbor muzike, igraju Olga Odanović, Branko Vidaković, Dubravka Drakić, Momčilo Otašević, Sandra Bugarski i Branimir Popović.

„Mnogo sam sa njim radila, imao je poverenja u mene. Počelo je još na Akademiji, nismo se znali, gledao je moj ispit na trećoj godini studija kada sam polagala antiku. Igrala sam Medeju, i rekao mi je da moramo nešto zajedno da radimo. I tako je počelo, i više se nismo odvojili“, priseća se Odanović.

„Nismo radili samo kada su me okolnosti sprečavale, jer sam snimala i nisam imala termine. I onda me je u aprilu pozvao za “Ćelavu pevačicu”, stizale su poruke da se čujemo:“ Seko javi se“, tako me je zvao. I odgovorila sam mu: „Jašo moj, hoćemo, računaj na mene“. Tako je i bilo“, priča glumica za Nova.rs.

Joneskov originalni tekst na bokeški dijalekt preveo je Neven Staničić koji potpisuje i scenski govor, kostime je uradila Marija Marković-Milojević, scenografiju Tara Lazarević-Kisić a dizajn svetla Radomir Stamenković.

Komad je premijerno izveden 1. jula ove godine u okviru Festivala mediteranskog teatra „Purgatorije“, groteska je dovedena do maksimuma u skladu sa komadom i korišćenjem glumaca poput aktera Čaplinovih slepstika.

Čuveni reditelj Jagoš Marković preminuo je 22. septembra u 58. godini u svojoj Boki 

„Otkad njega nema sve mi je drugačije, pa i odnos prema pozorištu, I ne verujem da ću bilo šta više da radim u institucijama. Zato što niko nije voleo glumce kao Jagoš Marković. Mnogo je davao svima nama koji smo radili sa njim, svi to znaju. A isto tako mislim da mu nismo ostali dužni, svako od nas se davao maksimalno u njegovim predstavama. To je takva radost, strast, energija, čudo jedno, neviđeno čudo“, kroz suze priča Olga.

„Kada smo radili “Ćelavu pevačicu”, on nam je objasnio – a to je ta njegova vera i ljubav – neka beskrajna i beskonačna koju je imao, da kada čovek prestane da veruje u Boga i kada pomisli da je on Bog, prestaje sve, počinje besmisao, beznađe, apsurd. Tu počinje ova predstava, sa oniim što nije ljudski, odnosno što je neljudski. I nama se onda desio apsurd u realnom životu sa njegovim odlaskom, u koji niko od nas ne može da poveruje“, rekla je Odanović.

Beogradska publika je sinoć stajaćim ovacijama i potkom suza nagradila izvođače, a posebno se poklonila senima reditelja Jagoša Markovića.

 

***

Komentar

***

 

Hvala za ovom iskrenom sećanje na velikog reditelja. Samo bi bilo korisno, ne može da škodi, da malo preciziramo pojma Boga. U dugoj evoluciji misli čoveka, Homo sapijens je stvorio mnogo dobrih i loših ideja, monoteistički apsolutni Bog, je epizoda veoma kratkog  trajanja – to je jedna loša i opasna konstrukcija – što pre bude napuštena to bolje za budućnost Homo sapijensa i Zemlje(!)  Pre monoteizma, imperijalizma u religijama, postojao je veoma dugi period kada smo živeli u animizmu, totemizmu, politeizmu. U politeističkoj misli, bog je, na primer, bio - duh ili biće za koje se veruje da kontroliše neki deo univerzuma ili života i koji se često obožavao zbog toga – ali nije imao APSOLUTNU moć. Sociološki faktori - pojava despotske države – je pogodovala stvaranju monoteističkih religija – što je automatski vodilo ka tome da – despot – bude taj APSOLUTNI Bog na Zemlji. A gde postoji samo jedna ideja - apsolutna – tu lete glave. Monoteistički apsolutizam – nametanje tog apsolutizma svim sredstvima (pa i ratnim) na druge – preneo se ("preslikao"se) na "nacije", nacionalne države, kao i na komunizam – koje su počeli da dele svoje apsolutne istine i u ime te istine - nekažnjeno da ubijaju.

Zoran Stokić

13.11.2023.