Violina od osmijuma, najvrednija nova violina sveta – pred publikom u Beogradu

 

 

LIFESTYLE Autor: N1 Beograd 15. nov 202312:41 Claus Comelli-Stuckenfeld

 

 

U okviru promocije istaknutih kulturnih vrednosti i dela iz Srbije i sveta, Novak Đoković Fondacija će u subotu 18. novembra u zgradi “Geozavoda” prirediti ekskluzivnu prezentaciju “Violine od osmijuma” – najvrednije nove violine sveta – na kojoj će premijerno nastupiti proslavljeni srpski violinista Stefan Milenković. Beograd je jedna od 17 vodećih globalnih destinacija na kojoj će ovo remek-delo konstrukcije muzičkih instrumenata biti predstavljeno, posredstvom Pošte Austrije – glavnog logističkog partnera turneje, navodi se u saopštenju fondacije.

“’Violina od osmijuma’, sačinjena od retkog plemenitog metala kristalnog sjaja i kvaliteta koji se tek od 2014. nalazi na svetskoj berzi plemenitih metala – predstavlja pravu umetničko remek-delo i po trenutnim stručim procenama – najvredniji je gudački instrument konstruisan u savremenom dobu. Projekat njene izrade osmislili su 2020. u Gracu Karl Grosšedl i DI Kurt Asam – a njen tvorac je proslavljeni konstruktor dragocenih violina Edgar Rus, kome je pokojni Sultan od Omana Kabus Bin Said poručio za izradu do sada jednu od najskupljih violina u istoriji“, navodi se u saopštenju.

Model “1741 Vieuxtemps” konstruktora Đuzepea Gvarnerija iz Kremone – nazvana po njenom najslavnijem vlasniku, istaknutom belgijskom virtuozu 19. veka Anriju Vijutomu (1820-1881) je do sada važila za najskuplje prodatu violinu na svetu (16 miliona američkih dolara) – čak vredniju i on onih koje su kreirali njegovi savremenici Antonio Stradivari i Nikola Amati, dodaje se.

Claus Comelli-Stuckenfeld

Edgaru Rusu je trebalo 32 meseca da napravi violinu od osmijuma – dužine 67cm, sačinjene od 541 umetka od osmijuma, ukrašene sa skoro 300 brilijantno rezanih dijamanata, rubina, safira i cavorita – uz svaki od umetaka položenih u osnovu od 18-karatnog zlata. Lice rezonante kutije sačinjeno je od italijanske lešničke smrče iz Južnog Tirola (starosti 25-30 godina), dok su leđa, “C-otvori”, vrat i pužić sačinjeni od bosanskog javora starosti oko 20 godina. Tastijera, pražić i kordar sačinjeni su od najkvalitetnijeg abonosa iz Kameruna, starog preko 30 godina. Lak je nanošen ručno u veoma tankim premazima, sačinjen od recepta koji kombinuje laneno ulje, ćilibar i oksid gvožđa – čuvanih u posebnim uslovima više godina kako bi se dobila posebna braon boja koja blago prelazi ka zelenoj. Proizvedena u Kremoni, model ER-OS sa Tomastik Infeld Dinamo žicama – dugačka je 35,5 centimetara u telu, a ukupno 59,5 centimetara, težine 590 grama.

Violina od osmijuma svečano je predstavljena u Lihtenštajnu marta ove godine, dok je povodom svetske premijere u Beču 30. marta ove godine priređen koncert na kome je na njoj ostvarila ekskluzivan nastup proslavljena violinistkinja Elena Denisova. Abu Dabi, Njujork, Melburn, Tokio, Berlin, Hong Kong – a u našem regionu Ljubljana i Beograd – neke su od 17 destinacija širom sveta na kojima će se biranoj publici predstaviti ovo dragoceno remek-delo – koje će na kraju turneje biti ponuđeno na velikoj aukciji, na kojoj se očekuje da će ostvariti konačnu cenu od više desetina miliona dolara, navodi se u saopštenju.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Obožavanje i klanjanje - totemu, zlatnog teletu - bez evolucije u moralu i duhovnosti  dokle nas je dovelo u 21 veku? Za 200 godina multinacionalnog antimorala – koji je u Gordijev čvor uvezao stare despotije sa novom despotijom kapitala – klanjanje: despotima i novcu - doveo je planetu Zemlju do samouništenja. Tržište je sve, novac je sve, igra/sport/razonoda su iznad morala, laganje kao moralno načelo. Otuda - šta će biti program – o tome ni jedno slovo(!) Stara tradicija, zanata, cehova, porodičnih zanata – gde se ugled u društvu postizao znanjem, spsobnostima, moralom – šta vi umete da uradite, šta ste stvorili i uradili – ugled se nije postizao novcem! Sad je novac postao – zamena za sve; pride - način na koji ste stekli novac - je postao nevažan. Uprkos tome, na primer, danas postoje muzičari, verovali ili ne iz starih muzičkih porodica poput BENDA, BAH, KUPREN. Na primer, naša savremenica - Violinistkinja Ariane Pfister je iz porodice Benda; njena majka violinistkinja Lola Benda je pre desetak godina uradila Kadencu za "čuveni violinski koncert u D" njenog dalekog rođaka Franz (František) Benda (1709–1786): Violin Concerto in D minor. Dok ovo kucam, upravo ga slušam, božanstven konert i kadenca. Ali kod nas ne izvode Bendu – kao ni Bokerinijev ili Viotijev  prefinjeni violinski lirizam - jer se ne uklapa u nacionalističko, mondijalističke, snobovske šeme.

 

Zoran Stokić

15.11.2023.