Francuski jezik više nije najzavodljiviji na svetu – izabran je novi

 

LIFESTYLE Autor: klix.ba 14. feb 202420:22 Shutterstock/wavebreakmedia

 

Koji jezik je sa trona skinuo francuski i šta je to karakteristično u njemu što ga je dovelo do mesta broj jedan?

Francuski jezik je izgubio titulu najzavodljivijeg jezika kako je objavila platforma za učenje jezika Babbel.

Ispitanici iz Velike Britanije, Francuske, Španije, Italije, Nemačke i SAD ocenili su koji jezici se smatraju „najzavodljivijim“, „najromantičnijim“ i „najstrastvenijim“.

Rezultati su pokazali da većina ljudi koji su učestvovali u istraživanju smatra da je Italijanski jezik „najzavodljiviji“ i „najromantičniji“.

Prema ovom istraživanju, engleski je najpristojniji jezik, a nemački najdirektniji, prenosi „Euronews“.

„Postoje određene karakteristike italijanskog jezika koje mogu doprineti njegovoj privlačnosti“, kaže profesor jezika Babbel Noel Volf za britanski „Daily Mail“.

On smatra da „rast i pad visine tona u govornom italijanskom može da stvori muzički kvalitet koji neki ljudi smatraju privlačnim“.

„Određene fonetske karakteristike mogu se prepoznati u italijanskom, što mnogi smatraju šarmantnim ili privlačnim“, objašnjava on.

Istraživanje je takođe razmatralo stavove prema partnerima koji govore različite jezike. Prema anketi, više od 70 odsto ispitanih Britanaca reklo je da bi učenje jezika pomoglo u jačanju emocionalne veze između njih ako engleski jezik njihovog romantičnog partnera nije njihov maternji jezik, prenosi Klix.ba.

 

***

Komentar

***

https://www.youtube.com/watch?v=D-y7d9WaR70

Rousseau - Le Devin du village (Rene Clemencic) {1999}

 

Fraza da filozofi samo "filozofiraju" opovrgao je Ruso, komponujući 7 opera, kao i svom eseju "Razmišljanja o vladi Poljske" 1771/1772. (po kome je kodifikovan Ustav Poljske), šteta što ovo nije opšte mesto u školama u svetu. U svojoj knjizi “Lettre sur la musique francaise”, 1753., Ruso je tvrdio da je italijanska muzika superiornija od francuske na osnovu principa da melodija mora imati prioritet nad harmonijom; te da francuski jezik nema ni ritma ni melodije, kao italijanski. Naravno da mu je ta knjiga javno spaljena. Zbog njegovih ekstremnih stavova prema francuskom jeziku i Lili-Ramoovoj operi, pisci i kompozitori kao Berlioz, Debisi i drugi,"zaobilazili" su da Rusoa uvrste u kompozitore, a ako su ga i spominjali kao takvog, to je uvek išlo uz omalovažavanje. Ruso je u muziku uveo ideju da je u umetnosti slobodan izraz kreativne ličnosti važniji od strogog pridržavanja tradicionalnih pravila i postupaka. Ovo je danas poznato kao karakteristika romantizma. Njegova dela i muzičke ideje su cenili kompozitori Gluka,...,Mocarta. Mocart je izjavio da ga je Rusoova opera “Le Devin du village” motivisala da napiše svoju prvu operu; Duet „Non, Colette n'est point trompeuse“ (iz “Le Devin du village”)  preuzeo je i varirao Betoven.

Zoran Stokić

15.02.2024.