Razmišljanja o vladi Poljske

  esej filozofa Žan-Žaka Rusoa.

 

Najvažniji element - teorijskog znanja - je da bude primenjen u praksi. Nažalost nije opšte meso da je to realizovao Žan-Žak Ruso u eseju "Razmišljanja o vladi Poljske". Transponovao je elemente iz "Društvenog ugovora" u originalnno delo iz oblasti političke teorije - koji će posle 20 godina biti temelj kasniju poljske kodifikacije, uključujući ustav od 3.05 1791., drugi moderni ustav u svetu. Od 1768., poljska vlastela se borila u okviru Barske konfederacije protiv svog kralja Stanislava, potčinjenog  carici Rusije Katarini II. Suočeni sa spoljnim i unutrašnjim pretnjama oni su poslali 1770., grofa Mihala Vielhorskog kao izaslanika u Pariz, tu je on upoznao Rusoa, rezultat je bio Rusoov  esej "o vladi Poljske" 1771/72. Njegove romatičarske radikalne ideje iz "Društvenog ugovora" u praksi eseja su zamenili  oprez i konzervativizam. O promeni njegovog pogleda na svet, on je napisao: "nikada ne zaboravite da kada tkate snove, morate imati na umu dve stvari: šta želite da dobijete i šta ne želite da izgubite". Početkom 1770-ih, Poljsko-litvanska unija se suočila sa posebnom opasnošću. Njeni susedi – posebno Rusko, Prusko i  Habzburško carstvo – pretili su joj gubitkom nezavisnosti. Uz to, anarhija se razvila u poljskom političkom sistemu, poznatom kao „plemenita zlatna sloboda“, pošto su previše demokratske institucije često paralisale donošenje odluka. Ruso je preporučio da se izmene vrše „sa krajnjom umerenošću“, jer zakon mora da upravlja "srcima građana"; postavio je fundamentalno pitanje: "pa kako da pokrenemo srca i inspirišemo ljubav prema otadžbini i njenim zakonima?" Primetio je da Poljska nije imala "ekonomski poredak" ili "vojnu disciplinu", pa je stoga jedina nada za opstanak protiv agresivnih suseda ležala –  u "uspostavljanju republike u srcima Poljaka,..., u srcima gde nasilje ne može doći do njega da ga uništiti".  Vaši susedi mogu da vas "progutaju" - ali neće moći da "svare" zemlju koja se nalazi u srcu. Smatrao je "patriotski žar"  jedinom pouzdanom esencijom republike i pozivao se na duh Barske konfederacije. "Ako uspete da učinite da Poljak nikada ne postane Rus, garantujem vam da Rusija nikada neće potčiniti Poljsku". Ovaj epistolarni prodor koji se dogodio između "ja" filozofa i "ti" nacije bio je zasićen značenjem. Filozof je već proglasio naciju "dostojnom" slobode, a sada joj je garantovao tu slobodu, reinterpretirajući njen smisao. To je bio revolucionarni trenutak u istoriji misli, jer su ove - fraze - igrale ključnu ulogu u ideološkoj artikulaciji modernog nacionalizma.

 

*

Između ostalog u razmišljanjima o temi "Ustava Poljske" , Ruso se osvrće na svoje uverenje da male države mogu - napredovati - dok velike države klize u anarhiju ili despotiju.  

Vreme je potvrdilo ovo Rusoovo mišljenje(!)

Zoran Stokić

14.02.2024.