Grupa mladića u Novom Sadu kamenicama napada beskućnike, na meti i poznati slikar

 

 

VESTI Autor: Sanja Kosović 05. feb 202417:45 Izvor: N1 Beograd

 

 

Već oko dve nedelje, grupa nepoznatih mladića uznemirava ljude koji nemaju krov nad glavom i kamenuje njihova skloništa. Tamo živi i radi i novosadski akademski slikar, Geza Vereckei, koga su pre nekoliko dana napali.

 

Novosadska ekipa N1 posetila je slikarski atelje Vereckeija i razgovarala je sa Jovanom Radević, aktivistkinjom Kuhinje solidarnosti, koja taj slučaj prati.

 

Pre nego što je postala “Kreativni distrikt”, Kineska četvrt bila je centar novosadske alternativne scene, ali i mesto gde su se sklanjali oni koji nemaju krov nad glavom.

 

N1

Tu nekoliko ljudi i dalje živi, a već oko dve nedelje grupa nepoznatih mladića kamenuje njihova skloništa i uznemirava ih. Na direktnoj meti huligana je i novosadski slikar Geza Vereckei koji živi i radi u „Kreativnom disktriktu“.

 

Geza Vereckei za N1 kaže da dane provodi tako što radi.

 

„Ja stalno slikam, to je moj život. Mi se svi ovde dobro slažemo, zajedno ovo sređujemo, da to bude fino, čisto i uredno“, kaže Vereckei.

 

Kaže da u Kreativnom distriktu živi desetak ljudi, koji su tu već godinama.

 

Miran život remeti strah od huligana, koji ih napadaju kamenicama. Verecki kaže da se plaši da ne bace nešto zapaljivo jer on u ateljeu ima preko 200 slika.

 

„Operisan sam od karcinoma, sečen na sve strane, jezik. Meni treba mir i da se pridržavam, da pazim na terapiju. I posle par dana, pojavljuju se oni. To je možete misliti posle mesec dana u bolnici kakav je to stres bio za mene“, priseća se slikar.

 

N1

Jovana Radević, aktivistkinja iz Kuhinje solidarnosti, koja ovaj slučaj prati, za N1 kaže da se napadi ponavljaju i da napadači jesu nepoznati, ali da je sve počelo pre četiri godine kada su to bili maloletnici i „klinci sa Limana“.

 

N1: Šta se dogodilo u protekle dve nedelje, šta se dešava?

 

Jovana Radević: Nas je čika Gezo prilikom jedne od poslednjih dostava Kuhinje solidarnosti obavestio da u poslednje dve sedmice trpe kontinuirano kamenovanje, faktički svaku noć u večernjim satima. Nepoznata lica u grupama dolaze i bacaju kamenice u prostorijama gde oni žive. Nama je čika Geza rekao da strahuju za svoju bezbednost jer ne znaju da li nešto zapaljivo može da preleti tamo, ti ljudi su primorani zbog vremenskih uslova da kartonima zatvaraju prozore, ćebadima, kako uspeju da se snađu.

 

N1: I slikar je bio direktno napadnut. Možete li mi reći više o tome?

 

Radević: Jedno jutro kada se ta ekipica pojavila u dvorištu, došli su sa nekim ukradenim kolicima, oko osam ujutro je izašao da vidi o čemu se radi. Što je još veća okolnost, on se sada oporavlja od operacije od karcinoma, otežano govori i hoda, u trenutku kada je izašao pred njih, neko od njih ga je poprskao protivpožarnim aparatom od glave do pete. To je prosto toliko jedan nehuman čin, neverovatno je da ljudi koji svakako žive u težim okolnostima, da dolazi grupa ljudi na njihovu lokaciju, koju oni pritom sređuju i održavaju, da ih napada na takav jedan način.

 

N1

N1: I šta kaže policija, šta oni rade povodom ovog slučaja?

 

Radević: U suštini, tri prijave su podnete, 28, 29. i 30. januara, pri čemu je 30. januara Gezina ćerka otišla direktno u policijsku ispostavu. Stvar je u tome što oni izađu na teren svaki put, ali previše kasno. Dođu sat ili dva nakon što se to desi, nakon što ti ljudi budu izloženi takvoj opasnosti, takvom maltertiranju. Oni načine neku belešku, ali u suštini ništa ne rade proaktivno da bi se ovakve stvari sprečile. U subotu smo isto posetili Gezu i to isto veče se desio još jedan napad, to isto veče sam ja pozvala policiju, broj 192 me je uputio na policijsku upravu Stari grad, pošto su oni upućeni u čitavu priču, gde je mene dočekala na telefonu jedna gospođa koja je tako bila hostilna, da sam se osećala ja napadnuta samo jer prijavljujem celu situaciju. Ona mi je rekla prevedeno na naš jezik, da s obzirom na to da oni nemaju dozvolu da žive u ovim barakama gde se trenutno nalaze, policija nema obavezu da nešto konkretno preduzme, nego da treba da se jave Centru za socijalni rad, pa da onda to ide preko policije – apsurdno.

 

N1: Ovaj slučaj ne traje samo dve nedelje. Ovo traje mnogo duže. Kada je sve počelo?

 

N1

Radević: Prema rečima čika Geze, to je počelo pre četiri godine, pošto njima ta lica suštinski nisu nepoznata. Ona jesu maskirana, dolaze sa kapuljačama, pretežno su muška lica u pitanju, ali oni njih znaju od perioda kada su bili klinci. Jer su bili maloletni postojao je neki prećutni dogovor među stanovnicima ovog objekta da u suštini ne izlaze pred tu decu, da ne bi ispalo da beskućnici napadaju decu sa Limana. To traje već četiri godine, sistemsko rešenje ne postoji, a da stvar bude gora, to se dešava po celom Limanu, a ne samo ovde.

 

N1: Ovo nije samo mesto gde žive ljudi. Ovde je i slikarski atelje, da li možete da mi kažete više o tome? Kako se ovde provodi vreme?

 

Radević: Čika Geza je stara novosadska faca, ljudi ovde znaju za njega. On je akademski slikar, on ovaj atelje uredno zakupljuje od grada, nije upao u ovaj prostor nepozvan, već regularno plaća to što koristi. Međutim, okolnosti su ga naterale da mu to postane jedini dom jer prosto nije u mogućnosti da sebi priušti bolje uslove. On je u poslednjih 5-6 godina organizovao više slikarskih kolonija, gde je pozivao građane i stručnu javnost dan se odazovu i da učestvuju u radionicama. Onda se prodaju radovi koji nastanu ovde, pa se ta sredstva upotrebljavaju da se oplemeni ovaj prostor gde živi. Oni su ove prostorije i okrečili, aktivno održavaju ovaj prostor, kako bi ga načinili prijatnim za posetioce i ljude koji ovde žive.

 

Akademski slikar Geza Vereckei iza sebe ima više od 5.000 radova i 40 godina karijere.

 

***

Komentar

***

 

Kao što nam je kazao From - dobročinstvo - je u osnovi svih drugih oblika ljubavi. Zasnovan je na iskustvu da smo svi jedno; to je ljubav među jednakima koja proističe iz uzajamne pomoći. Ljubav prema bližnjem se razvija iz - saosećanja prema nemoćnima - pa je potrebna empatija. Oni koji nemaju saosećanja prema nemoćnima neće uspeti da - razviju - druge obike ljubavi, umesto ljubavi biće to "imitacija", "simulacija". A zašto naša deca rastu u društvu u kome neće razviti ljubav i empatiju (na tome nije moguće izgraditi društvo)? Autoritarni diktatorski režimi žive od pojma: "univerzalne zavere" to je njihovo oruđe mržnja i PARANOJA - to im daje alibi - da se ne osećaju ODGOVORNIM za bilo šta što čine. Sve što se događalo u Troji, bilo je određeno - dan pre - na vrhu Olimpa (odredili su Bogovi). Za Hitlera tu su zaveru kovali Jevreji, za Musolinija: Englezi, Jevreji i kapitalisti - skovali su zaveru protiv siromašnog italijanskog naroda. Za "naše" tu je zaveru skovalo individualističko zapadno građansko društvo! Tako smo dve generacije naše dece "obrazovali" u miljeu "univerzalne teorije zavere" mržnje i paranoje - tj. mi smo ih "naučili" - da se ne smatruju - odgovornim - za bilo koji svoj postupak. I kod vrnjačkog druženja neka - slučajna ili namerna ideja (na primer: mržnja prema starima i nemoćnima) - će ih "spojiti u gomilu" a gomila ne misli rečima i verbalnim pojmovima, već slikama. A pošto je gomila sugestibilna - dovoljnaje jedna slika da je uplaši i uznemiri, dovoljna je samo jedna kolektivna halicinacija da oživi njene jake strasti pa da usledi poznati fenomeni gomile, kao što je linč.

 

Zoran Stokić

5.02.2024.