Imamo utisak da vreme brže prolazi kako starimo, zašto je to tako?

 

 

LIFESTYLE Autor: Novi list 08. feb 202421:17 Shutterstock/Edwin Verin

 

 

Ljudski um ne meri vreme tako objektivno, već na osnovu prisustva ili odsustva nezaboravnih događaja i iskustava koje treba zapamtiti.

 

Ponekad se dešava da imamo osećaj da vreme nam izmiče, a da toga nismo ni svesni: pažnja nam se na trenutak skreće tek na kraju meseca ili godine.

 

Nedelje prolaze brzo, ostavljajući nas zbunjenim i gotovo iznenađenim koliko su naši životi zauzeti i koliko malo vremena uspevamo da posvetimo onome što zaista volimo.

 

Sindi Lustig, psiholog sa Univerziteta u Mičigenu, otkriva tajnu: naša percepcija vremena se značajno menja kako starimo.

 

Za petogodišnjaka godina predstavlja 20 odsto života i period je pun iskustava u otkrivanju sveta oko sebe.

 

Za pedesetogodišnjaka, međutim, ista godina predstavlja samo dva odsto života – period u kome nema toliko važnih iskustava kao za malo dete.

 

Drugim rečima, ljudski um ne meri vreme tako objektivno, već na osnovu prisustva ili odsustva nezaboravnih događaja i iskustava koje treba zapamtiti.

 

Kako starimo, važni događaji postaju sve ređi i vreme se neizbežno ubrzava.

 

Takođe, skloni smo da imamo živote više strukturisane oko rutinskih i manje važnih događaja, objašnjava psiholog.

 

Drugi razlog zašto se čini da vreme brzo prolazi vezan je za količinu udaljenosti koju smo već prešli na životnom putu.

 

Ako zamolimo osmogodišnjaka ili 80-godišnjaka da se osvrne na protekli mesec ili godinu, starijoj osobi će se činiti da je period brže prošao.

 

Za 80-godišnjaka, život koji živi danas nije mnogo drugačiji nego kada je imao 78 ili 79 godina.

 

Osvrnuti se na prošlu godinu za dete znači ponovo proživeti prelazak iz jednog razreda u drugi, naučiti koncepte i veštine, prisećati se iskustava i putovanja i još mnogo toga.

 

Ako su dani i nedelje slični, bez previše obrta ili posebnih iskustava, mozak ima tendenciju da akumulira vreme: pa će za osamdesetogodišnjaka koji radi iste stvari svaki dan, godina postati zbrkana u njegovom umu i izgledati kao da je brzo  prošla, pčrenosi Novi list.

 

Uzbudljive stvari, nova iskustva i otkrića čine da dani i meseci izgledaju drugačije i uzrokuju da ih razlikujemo u svojim mislima proširujući svoju percepciju vremena.

 

 

***

Komentar

***

 

 

"Ljudski um ne meri vreme tako objektivno..." kaže nam se u tekstu; ali šta je "vreme"? Nerešiva antinomija.

Jung: “Sami po sebi prostor i vreme sastoje se - ni od čega. Oni su opredmećeni pojmovi rođeni iz sposobnosti uočavanja razlika, sposobnosti svesnoga uma. Oni su stoga bitno - psihički po poreklu.”  Međutim, postojećoj stvarnosti (pa i pojmu vremena) mi ne moramo pristupati samo iz psihološkog ugla, koji nam, preporučuje Jung; moguće je učiniti to i iz ugla ontologije, epistemologije, fizike, biologije,..., metafizike. Proizilazi, naime, da koliko je tih raznih mogućnosti pristupa - toliko ima i raznih koncepcija stvarnosti. A to će reći da možemo stvoriti i isto toliko različitih KONCEPCIJA vremena. Svako ko je pokušavao da definiše "vreme" vrlo brzo je uvideo da nije otišao dalje od PETITO-PRINCIPA – te bi definicije u sebi sadržavale sinonime tog pojma. Ne postoji svojstvo koje bi bilo sadržano u našem ličnom baznom iskustvu, a koje bi moglo biti označeno kao vreme. Naš osećaj za "vreme" ima korene u: "pre-posle", "trajanje"; značenja ovih termina su nam - intuitivno - jasna i naš se osećaj vremena izražava kroz ove dve klase! Zato što za nas kao bića vreme "ne postoji" u realitetu, mi nismo u mogućnosti da direktno  govorimo o tom baznom - apstraktnom pojmu. Jedino što možemo uraditi jeste da o njemu govorimo POSREDNIM PUTEM; kada je u pitanju "vreme", govori se o: strukturi vremena, topologiji vremena, metrici vremena, smeru vremena, toku vremena, ontološkom statusu vremena i tsl.

 

Zoran Stokić

8.02.2024.