Sećanje na urednika Vremena Dragoljuba Žarkovića: Evropo drži se – dolazimo!

 

 

VESTI Autor: Vreme 05. feb 202411:51 Marko Rupena / Vreme

 

 

Na današnji dan pre četiri godine preminuo je jedan od osnivača i glavni i odgovorni urednik „Vremena“ Dragoljub Žarković.

 

 

Ovim povodom redakcija nedeljnika Vreme objavila je ponovo njegov tekst „Zoom“ od pre deset godina, „iz kog se vidi do koje mere se Srbija u međuvremenu sa mesta pomerila nije“.

 

Na Babin dan, prvi po Svetom Jovanu, počeli su pregovori između Srbije i EU o pridruživanju. Istorijski dan, što bi rekli naši, a tom folkloru, zgodnom za televizijske dnevnike, pridružio se i Štefan File, evropski komesar za porođajne slučajeve kao što je naš.

 

U jednom od uputstava za čitanje crkvenog kalendara piše: „Da niko, a posebno životno važan, nije zaboravljen u praznovanju, potvrđuje praznik koji se održava 21. januara pod nazivom Babin dan. Baba, koja može da oličuje i Pramajku, obično iskusnija starija žena, bila je ona dragocena osoba koja je pomogla porodilji u porađanju novog ljudskog bića, dakle, po narodnom – babica. Nekad je u knjigama rođenih pri upisivanju novorođenčadi obavezno navođeno i ime ove važne ličnosti.“

 

Babice evropske Srbije nesumnjivo su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. Tomislav Nikolić, koji se sve manje pita, pridružio im se na Tviteru. Ali, nisu babice odgovorne za porođaj. Naprotiv. Dok god su mogli, pružali su otpor. A onda im se prosvetlilo.

 

Ima i ona banalna narodna o mnogo babica i kilavoj deci, ali tome služe izbori, da se stvar raščisti. Tim pre što će do porođaja teško obojica opstati na političkoj sceni.

 

Srbija je počela pregovore o evropskim standardima „od Kosova do vrste sijalica u domaćinstvima“ s tim što je naglasak na – Kosovu.

 

Naši bi da pođu od lakših poglavlja, od sijalica, recimo, ali EU se drži Kosova kao pijan plota i koliko sutra ako mrdnemo od duha Briselskog sporazuma, mnogo šireg i sudbonosnijeg nego ono što smo do sada o tome čitali, oni imaju mehanizam da pregovore zamrznu ili prekinu, dok ovi naši nemaju ništa, osim da podrže Vojislava Koštunicu koji i dalje misli da je moguća ideja i politika političke neutralnosti.

 

Skočili smo u istoriju i nek nam je Bog u pomoći, s ovima koji nas sada vode, a lepo priznaju da su grešili dok se nisu opametili. Ko je prespavao rušenje Berlinskog zida, pa ga je kamen s te belosvetske barijere tek nedavno tresnuo u glavu, a posle sazrevao u evrofanatika, sklon je verovatno i brzim pregovorima na uštrb održivih rešenja.

 

Evropa je poslala jasan signal da im je Kosovo najvažnija tačka i odrednica srpskog evropskog entuzijazma i time jasno ispoljila ono što je odlikuje – jedan veberovski protestantski pragmatizam koji nam je toliko nedostajao, a još je više nedostajao ovim novopečenim barjaktarima evropske ideje.

 

Strah me je da u slučaju Srbije ideja evropejstva s istom brzinom s kojom je prihvaćena može da bude i napuštena. Ko je jednom ćurak okrenuo naopako, iskustvo nas uči, može ga ponovo premetnuti i može ga premetati dok se ne pohaba.

 

Ruku na srce, nisu isti dublji i realni interesi pregovarača. Dok ljudi u Srbiji očekuju da će put ka finalu pregovora s Evropom „svakog dana u svakom pogledu“ menjati našu političku i javnu scenu u boljem pravcu, oni s druge strane stola očekuju da se definišemo u granicama bez Kosova i da se pravimo da ne poznajemo Mileta Dodika. Još da uđemo u NATO pa da budemo idealni partneri sa sve štedljivim sijalicama.

 

Nisam ja mrzovoljan prema Evropi. Naprotiv. Mislim da je pošteno da narod za nekih, šest, osam ili deset godina o priključenju Evropskoj uniji odlučuje na referendumu. Nama bi, u međuvremenu, Evropa trebalo više da se dopadne nego što nam se sada dopada.

 

Lepota, uostalom, nije u cilju, već u putovanju i, ako za ovih desetak godina putovanja ka Evropi Srbija bude pristojnija i uljuđenija zemlja, na taj put se treba otisnuti razvijenih jedara…

 

Podsetimo, Dragoljub Žarković, osnivač je „Vremena“ i njegov glavni urednik od 1991. godine.

 

Pre toga bio je novinar i urednik u novinskim kućama „Politika“ (1974–1987) i „Borba“ (1987–1990). Bio je radijski komentator „Slobodne Evrope“ (1993–1998), sarađivao je sa WDR (Nemački narodni radio) i povremeno pisao za čitav niz listova u Evropi (italijanska „Republika“, austrijski „Standard…)

 

Usavršavao se u SAD kao gost Udruženja američkih urednika.

 

Bio je autor više televizijskih emisija i projekata. Kasnije tokom karijere bio je stalni kolumnista dnevnog lista „Politika“ i predavač na Fakultetu političkih nauka gde je bio i član Saveta fakulteta.

 

Bio je prvi predsednik Udruženja profesionalnih novinara Srbije iz koga je kasnije nastalo Nezavisno udruženje novinara Srbije i počasni član više međunarodnih medijskih asocijacija. Godine 2016. objavio je „Naprednu knjigu“ sa podnaslovom „Godine uspona Aleksandra Vučića“.

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Nekoliko empirijskih činjenica; znam da one u Srbiji koja je od 1945., zarobljena u Hegolovom  smrtonosnom zagrljaju  - nemaju nikakav značaj; ali ipak, da bi preživeli ili ćemo naučiti da se oslanjamo na empirijske činjenice ili ćemo ubrzano nestati. Od '90 kada je - počelo višestranačje i slobode (ubrzo se pokazalo da su to bile FINGIRANE slobode) , kao građanin sam smatrao, da svako od nas treba da - pomogne - koliko može, u procesu restauracije građanskog društva i demokratizacije. Primetio sam da se u našim medijima nikada ne govori o našo despotskoj 700 godišnjoj prošlosti (vizantisko, osmanska, komunistička – faza) pa sam napisao određen broj tekstova koje sam slao redakcijama naših  novina: Politika, Naša Borba,..., NIN, Vreme, Republika. Učinak? Samo su Gruijica Spasović (Naša borba kasnije Danas) i Milena Popović (Prelom, Beogradse novine), po mome mišljenju, osvetlali obraz novinarstvu, jer su imali hrabrosti da poneki od tih tekstova objave, premda tekstovi nisu bili po volji vlasnka tih listova. Najviše su me tada razočarali Žarković (Vreme) i Republika (Nebojša Popov) koji nisu imali razmevanje za pomenute tekstove; nisu postupili u duhu Voltera, koji je jednom prilikom kazao Rusou "sa vašim mišljenjem se uopšte ne slažem, ali ću uraditi sve što je u mojoj moći - da se ono objavi"!

 

Zoran Stokić

5.02.2024.