Kineski naučnici napravili atomski sat koji će raditi bez greške 7,2 milijarde godina

 

 

SCITECH Autor: klix.ba 31. jan 202421:07 Wikipedia/National Institute of Standards and Technology

 

 

Optički satovi imaju ključnu ulogu u budućnosti koja se danas oblikuje.

 

 

Naučnici sa Univerziteta nauke i tehnologije Kine napravili su optički sat sa stabilnošću i greškom manjom od pet kvintiliona. Sat će izgubiti ili dobiti jednu sekundu u narednih sedam milijardi godina, tako da će verovatno zadržati tačno vreme u našim životima.

 

Optički satovi imaju ključnu ulogu u budućnosti koja se danas oblikuje. Naučnici su uvereni da mogu da razviju preciznije sisteme globalnog pozicioniranja (GPS) i distribuciju kvantne ključeve pomoću optičkih satova.

 

Istraživački timovi iz Japana, SAD i Nemačke rade na razvoju atomskih satova, međutim, najprecizniji atomski sat se nalazi na Univerzitetu Kolorado u Bolderu i stabilan je u svom radu.

 

Kina je sada postala druga zemlja na svetu koja je pokazala tačno merenje vremena, međutim, njen sat mora biti tačniji od američkog.

 

Sekundu, koja može izgledati kao mali kvačica na satu, nauka definiše na osnovu atomskog sata poznatog kao „mikrotalasna fontana“.

 

Sat oslobađa atome cezijuma prema gore, koji zbog gravitacije padaju nazad ka Zemlji, slično kao što voda teče u fontani. Atomi se zatim pobuđuju mikrotalasnim impulsima, što dovodi do toga da elektroni apsorbuju i emituju čestice svetlosti i „skaču“ na različite energetske nivoe.

 

Svaki takav ciklus je mali otkucaj koji čini deliće sekunde, omogućavajući naučnicima da održe tačno merenje vremena do nekoliko kvadriliontinih delova.

 

Međutim, tačnost takvog sata zavisi od frekvencije mikrotalasne frekvencije. Istraživači stoga razvijaju optički sat koji zamenjuje mikrotalase laserskom svetlošću. Procenjuje se da će ovo poboljšati performanse sata za dva reda veličine.

 

Najmanje tri laboratorije su potrebne da bi se postigla stabilnost ispod pet kvintiliona i greška ispod dva kvintiliona da bi se usvojili optički digitalni satovi. Predvođen Pan Jianveijem, kineski istraživački tim je koristio stroncijum da napravi svoj optički sat.

 

Istraživači su ohladili atome stroncijuma na temperaturu od nekoliko mikro Kelvina, a zatim ih uhvatili u jednodimenzionalnu rešetku stvorenu uz pomoć laserskih zraka koji se ukrštaju. Zatim su koristili ultra-stabilan laser da pokrenu atome i proizvedu stabilan i precizan prelaz sata.

 

Poređenja sa drugim časovnicima potvrdila su da je optički sat bio stabilan na 2,2 kvintiliontinke, dok je njegova „neizvesnost“ bila 4,4 kvintiliontinke. Istraživači su rekli da će njihov sat izgubiti ili dobiti jednu sekundu za 7,2 milijarde godina, prenosi Klix.ba.

 

Ovo zadovoljava minimalne kriterijume potrebne za budućnost koja koristi optičke satove za precizno merenje vremena. Istraživači planiraju da koriste druge atome kao što je iterbijum da naprave sat i uporede razlike u merenju vremena.

 

Rad kineskih istraživača otvorio je nove načine za testiranje fundamentalnih teorija fizike, kao i za potragu za gravitacionim talasima i tamnom materijom.

 

 

***

Komentar

***

 

Kinezofilima. "Istina" nije političko ideološka stvar, takođe - istinu - ne možemo videti, dodirnuti ili namirisati - jer istina nije materijalni objekat, ali to je ne čini ni nestvarnom ni fiktivnom. Da bi se pojavio - kvalitativni SKOK – nova nauka (1687.) i na njoj zasnovana TEHNIKA - bile su potrebne slobode – to je ta bitnu razliku između Evrope i starih civilizacija. Dok su kineski carevi, kalif i vizantijski car imali moć da nametnu intelektualnu ortodoksnost, u Evropi pape nisu mogle da nametnu svoju volju društvu, kao ni sekularne vlasti, jer je bilo previše konkurentnih jurisdikcija – aristokratija, slobodni  gradovi, univerziteti, cehovi... Druga bitna razlika bila je u tome što je u starim civilizacijama postojao onaj osnovni jaz između "učenih ljudi" i zanatlija i između trgovaca i ostatka viših klasa. Srednjovekovnim evropskim gradovima međutim, upravljali su trgovci, zajedno sa zanatlijama i njihovim cehovima, tako da je društveni status posebno zanatlija bio mnogo viši nego u drugim kulturama, i bilo im je moguće da imaju društvenu interakciju sa učenim ljudima budućim naučnicima. Ova interakcija sa naučnicima odvijala se u kontekstu širokog spektra interesovanja koji su kombinovali knjige sa praktičnim veštinama (iz celog sveta pa i Kine): alhemija, astrologija, medicina, slikanje, štampa, pravljenje satova, magnetni kompas, barut i puškarija, brušenje sočiva za naočare , i tako dalje. Ove veštine su takođe bile blisko uključene u zarađivanje novca u slobodnom komercijalno dinamičnom društvu gde je - konkurencija motor razvoja. Ubrzano učenje  i popravljanje grešaka stvorilo je novu nauku čija je esencija – testiranje  teorija  eksperimentom, a ne da se, kao do tada, samo prikupljaju empirijska zapažanja. Tehnika zasnovana na novoj nauci je vorp brzinom proizvela industrisku revoluciju i moderan način života gde smo za 200 g od 1 milijarde narasli na 8.

 

Zoran Stokić

2.02.2024.