Pravni fakultet: Koleginica nagazila na utičnicu, upala neznatno u pod, komad maletra pao na drugu

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 31. okt 202418:59 2 komentara

 

 

Pravni fakultet u Beogradu saopštio je da informacija da je jedna "studentkinja propala kroz plafon čitaonice", ne odgovara istini. Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/pravni-fakultet-koleginica-nagazila-na-uticnicu-upala-neznatno-u-pod-komad-maletra-pao-na-drugu/

 

 

 

***

Komentar

***

 

U "istoriji pravnih nauka u nas" oni kažu: "Do 1808 - Koreni srpskog prava, pravne misli i obrazovanja sežu do XIII veka,..., formirajući autokefalnu srpsku crkvu 1219,..., Rasko Nemanjić je... " Shvatite da "pravnici" porede "Magna Carta Libertatum" sa "Nomokanon" (zbirka crkvenih propisa) i tsl. To je kao kada bi lekar pobrkao anatomiiju sa krvotokom. Slično misle da je Velika škola 1808., "viša škola" (iz gimnazije dođeš na Veliku školu – gimnazija 1808?) i tsl. Otuda naši pravnici nisu čuli da despotski sistem. Posledica? Desporija=birokratska država - sva znanja - koja proizvedu podanici tj. "društveno znanje" u transmisiji birokratije bude ISKORIŠĆENO 5% pa je država "Prokleta avlija". U građanskim liberalnim državnim sistemima pak - "društveno znanje" u državnoj transmisiji bude iskorišćeno 95% - uređene države u koje žele da emigriraju sve izbeglice sveta (poreklom iz despotskih država). Na duže staze to je to u Srbiji zarđalo, korodiralo, nivo deponije (ni gde se baca đubre nismo savladali ni u 21 veku). 

Pravnici kažu narodu siromašni ste, živite u haosu, jer nas je pokrala Evropa (Zapad) a ne spominju "despotsku mašinu" koja ima korisni rad 5%.

 

Zoran Stokić

31.10.2024.

 

Nakon skoro 200 godina, otkriven do sada nepoznati Šopenov valcer

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 28. okt 202422:05 Wikipedia / Louis-Auguste Bisson

 

 

Nepoznati valcer Frederika Šopena otkriven je u biblioteci u Njujorku, što je dovelo do velikog uzbuđenja u svetu klasične muzike.

Robinson Meklelan je prebirao kolekciju kulturnih suvenira u trezoru Morganove biblioteke i muzeja na Menhetnu kada je pronašao rukopis veličine kartoteke sa prepoznatljivim imenom ispisanim na gornjem uglu: Šopen.

Poslao je fotografiju dela Džefriju Kalbergu, vodećem stručnjaku za Šopenov rad na Univerzitetu u Pensilvaniji, piše Classic FM.

 "Pala mi je vilica. Znao sam da ovo nikada ranije nisam video“, rekao je Kalberg za Njujork tajms.

Nakon detaljne analize papira, mastila, rukopisa i muzičkog stila, Muzej je zaključio da je delo zaista nepoznati valcer velikog poljskog kompozitora. Ovo značajno otkriće je prvo te vrste u više od pola veka.

Rukopis je datiran između 1830. i 1835. godine, kada je Šopen bio u ranim dvadesetim godinama i ima nekoliko posebnosti.

Iako se veruje da je završeno, delo je kraće od ostalih Šopenovih valcera – samo 48 taktova sa ponavljanjem, ili oko 80 sekundi. Komad, u a-molu, ima neobične dinamičke oznake, uključujući trostruki forte, koji označava maksimalnu jačinu, blizu početka.

„Ovo nije najkomplikovanija Šopenova muzika, ali je to jedan od najautentičnijih Šopenovih stilova koje možete zamisliti“, rekao je pijanista Lang Lang.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Na tom komadu papira ne postoji Šopenov potpis ali rukopis sadrži prepoznatljivi njegov bas ključ - dokazi su indirektni. Poslušajmo pijanistu - Sir Stephen Hough - promoter Šopenovih valcera - "u početku sam se bio sumljičav  jer je delovalo malo grubo na mestima, nije izgledalo tako izbirljivo kao druge Šopenove kompozicije,..., to je pomalo kao da naiđete na skicu za pesmu Džon Kitsa za koju on još nije završio tačno red reči, te da ima nekoliko pravopisnih grešaka, ali nekako i dalje možete da kažete da ima taj genije tamo,..., postoji dosta 'rukopisa maloletnika' koje je Šopen držao u fioci i nikada nije nameravao da objavi, a koje je objavljeno posle njegove smrti protivno njegovoj želji, a ovo verovatno spada u tu fioku". 

Ko zna možda kasnije neki muzikolog (stručnjak za Betovena) Luka Kjantore pokaže da je to laž; pokazao je da "Fur Elise" ne odgovara Betovenovom muzičkom idiomu te da potiče od Ludviga Nola, koji je po Betovenovoj - pra skici - napisao kompoziciju "kao da" je Ludvigova. A "čiji je Mocartov Rekvijem"? 1791. Mocart je dobio posao, grof Valsegga je kao avans dao  1/2 predviđene sume novca; smrt  ga je, te 1791; omela da završi delo, uradio je oko 20%. Konstanca se  dosetila ako delo dovrše J. Eibler i F.  Sußmair i & dobiće i preostalu ½ novca (a ne da vraća avans - koji su potrošili); rečeno učinjeno; uz kiks (potpis mrtvog kompozitora). Na prvoj stranici Requiema koji je primio grof stoji potpis „di me V. A. Mozart mppr. 1792 “(di me =„ od mene “, mppr. = Manu propria, rukom napisano), koju je, prema analizama rukopisa, falsifikovao Süßmayr – on je inače komponovao 70%, Eibler 10%.

 

*

Mali dodatak. Potpuno neprimećen u Srbiji. Američki muzikolog David Buch je pre dvadesetak godina mislio da je otkrio nepoznatu Mcartovu operu "Der Stein der Veisen, oder die Zauberinsel" (1790.)" (Kamen filozofa, ili Začarano ostrvo)  singšpil u II čina; ali ubrzo je otkrio da je to zaboravljena "kolektivna opera" - koji su zajedno komponovali Johann Baptist Henneberg, Benedikt Schack, Franz Xaver Gerl, Emanuel Schikaneder i Mocart. Libreto je napisao Šikaneder po bajci Kristofa M. Vilanda.  Opera ima nekoliko važnih paralela sa Mocartovom Čarobnom frulom(1791.), koja je premijerno izvedena godinu dana kasnije. Svih 5 su napisali delove II čina, a svi osim Mocarta su napisali delove I čina. Heneberg je komponovao uvertiru. Sva 5-rica su kasnije bili uključeni u "Čarobnu frulu": Mocart kao kompozitor, Šikaneder kao libretista, impresario i izvođač (Papageno), Heneberg kao dirigent, a Šak i Gerl kao izvođači (respektivno Tamino i Sarastro). Sličnost između ove dve opere je upadljiva!

 

Der Stein der Weisen oder Die Zauberinsel

Hofkapelle München, Rüdiger Lotter

1 / 55

Zoran Stokić

30.10.2024.

 

Zid od BRIKS-a – nova podela Istoka i Zapada

 

RTS1  29.10.2024  22h

 

Šta su glavne poruke samita u Kazanju i da li je BRIKS alternativa ili antagonizam zapadnim savezima

 

Prošle nedelje u ruskom gradu Kazanju održan je prošireni samit zemalja BRIKS-a koji je s pažnjom pratio ceo svet, a prisutan je bio i generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

 

O tome da li je BRIKS alternativa EU i NATO ili njihov protivnik, u šta bi ova organizacija mogla da se razvije i da li neka od članica ima vodeću ulogu, može li se zamisliti zajednička spoljna ili ekonomska politika to su teme o kojima će govoriti profesorka beogradskog FPN Dragana Mitrović, Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije i diplomata u penziji Vladimir Vereš.

 

Emisiju uređuje i vodi Zoran Stanojević.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Radi održanja mentalnog  zdravlja odavno ne pratim program RTS, sasvim slučajno, sticajem okolnosti, sam video deo ove emisije kada je Stanojević razgovarao  sa prof beogradskog FPN Dragana Mitrović.  Prema onome što sam čuo da izgovara D.M. pomislio sam da sam vremeplovom vraćen u 1950.,  i nekako (greškom) transliran u Moskvu u doba Staljina u doba AGITPROP. Sotona SAD, Zapad koja drzi ceo svet u bedi i siromaštvu tj. pretvorili su svet u pakao, a Rusija, Kina i & raj na Zemlji pokušavaju da preokrenu to stanje. Prva misao o onome što sam čuo - našta li liči nastav na FPN koju drži D.M?

 

*

 

A u stvarnosti. Socijalizacija se odnosi na sve načine na koje ljudi uče da postanu članovi društva. Internalizacija se odnosi na proces u kome ove naučene vrednosti, norme i ponašanja postaju duboko ukorenjeni u sistemu verovanja pojedinca i usmeravaju njihove akcije, često nesvesno. Naši prof društvenih nauka (poput Dragane Mitrović) su socijalizovani u komunističkom duhu. Ideolozi marksizma su iz naučili da vide socijalizaciju na Zapadu (u građanskim demokratijama) kao sredstvo kojim moćni jačaju postojeće strukture moći i doprinose društvenoj nejednakosti u bogatstvu. Ali lek protiv nejednakosti u bogatstvu koji su ponudili komunosti je otrovan lek on je komunističkim (novokomunističkim, lažno demokratskim) u tim zemljava doveo do veće nejednakosti, većina stanovništva je ekstremno siromašna, haos je uvećan, vlast je iznad zakona, svaki čovek ako se vlast ustremi na njega može ostati bez glave. Ta "zatvorena društva" su super samo za ideologe vlasti, koji ne moraju znati ništa da rade, bave se samo propagandom (poput D.M.), a zive kao buržoazija i aristokratija (protiv koje su se borili). Ta su društva, toliko neuspešna, jer su prekršila osnovna načela biologije: učenje na greškama i konkurenciju; da bi to sakrili težište prebaciju na spoljnu politiku, otuda i BRIKs.

 

 

ZoranStokić

29.10.2024.

 

Direktor centra „Memorijal“, dobitnika Nobela za mir: Znate kako da odredite da li Putin laže? Otvara usta

 

SVET Autor: Aleksandra Godfroa 29. okt 202409:44 Izvor: N1 Beograd

 

 

U Beogradu je na međunarodnoj konferenciji Crte pod naziovom "Imamo li izbora" gostovao Aleksandar Čerkasov, bivši predsednik Centra za ljudska prava Memorijal. Bivši, jer je ruski sud ovu organizaciju, nastalu za vreme Perestrojke, koja je štitila ljudska prava i njen ogranak koji se bavio dokumentaovanjem represija Sovjetskog Saveza, likvidirala uoči rata.

 

N1: Vi ste bviši predsednik Centra za ljudska prava Memorijal, dobitnika Nobelove nagrade, istovoremeno stranog agenta i organizacije koju je likvidirao ruski sud. To sve zvuči pomalo nadrealno – istovremeno nobelovac, ljudska prava, strani agent i istvoremeno zabranjivanje?

 

Čerkasov: Što se tiče agenta, da! Evo vidite kakav sam ja agent – Bond, Džejms Bond! On verovatno ovako i izgleda. Naravno da je to šala, ali to je loša šala. Sve je ovo bilo jasno još kada je počelo. Sve je bilo jasno i na osnovu onih objašnjanja koje je davao Vladimir Putin. Znate kako da odredite da li Putin laže? Otvara usta. Posao mu je takav. Bivši posao. Tako je i sa ovim bilo. Prvo su o zakonu o stranim agentima govorili da je to samo da bi se znalo ko radi od kojih para. Mi želimo da znamo do čijih para se finansira organizija ako se bavi političkim aktivnostima. A izvinite, možda bismo prvo morali da znamo koje nevladine organizacije dobijaju novac od vlade, to jest koje se samo prave da su nevladine organizacije, a u stvari su suštinski samo marionete vlasti. Uloga nevladine organizacije je da ne zavisi od vlade. Jer joj je glavna uloga društvena kontrola vlasti. „Memorijal“ se na primer godinama bavio društvenom kontrolom u zonama sprovođenja kontraterorističkih operacija. Kontrolisao je državu koja ratuje i on ne može da zavisi od te države. Ali dajte da pogledamo na to iz ugla Vladimira Putina koji je navikao, kao radnik KGB-a, da se svi kupuju. I ako nekog nije kupio, to za njega znači da je tog nekog kupio neko drugi. Svi su agenti. Putin je mnogo puta ponovio javno: „Ko devojci plati večeru, taj sa njom i pleše“. Takav je njegov pogled na svet. I njega i njegovih kolega. Ako Putin govori o nevladinim organizacijama sa stranim finasiranjem to treba shvatiti kao projekciju, rekao bi neki psihijatar, „to su vaše projekcije“. To vi želite da sve postrojite mirno i da im dajete novac da igraju kako vi svirate. Drugo, politička aktivnost kojom se ne treba baviti. Sa pojmom politička aktivnost kao i svim drugim pojmovima u Putinovo vreme desilo se nešto čudno. Šta je sada politčka delatnost? Mi smo to pitanje postavili Ustavnom sudu i on nam je odgovorio, a administracija predsedsednika je to iskoristila: „Pošto mi ne možemo da kažemo šta je to politička delatnost, onda je politička delatnost sve!“. To je bio odgovor. Eto vi se osmehujete ali postoji jedna organizacija koja je na Dalekom istoku spasavala ždralove i zato što je pisala nekakva pisma bila je proglašena za stranog agenta. To jest, ždralovi se moraju u tišini spašavati. U suštini je to bio način da vrbuje država, ili specijalne službe ako hoćete, sve oni koji su još ostali na terenu društvenog javnog života u Rusiji. I to je bilo jasno na samamom početku u 2012. kada se tek predlagalo uvođenje Zakona o agentima.

 

N1: Da li je sada u Rusiji uopšte moguće da se bori sa sistemom ili je sve već otišlo u potpuni totalitarizam?

 

Čerkasov: Ide se ka totalitarizmu. No, kada ja gledam izveštaj organizacije OVD INFO ja vidim svakodnevne, pojedinačne pobede. Nekom je na nekom sudu uspelo da izbegne kaznu. Neko je oslobođen iz zatvora.

 

N1: Čini se da je to iskorak pojedinačnih ljudi u sistemu, a ne samog sistema.

 

Čerkasov: Imamo s čim da poredimo. I moram da kažem da je nažalost sada sve to daleko ozbiljnije i gore nego za vreme klasičnog sovjetskog vremena Breženjeva ili Andropova. Nivo represije je nekoliko puta, možda deset puta, veći nego 60-ih i 70-ih i 80-ih godina. Tada je bilo godina kada u celom Sovjetskom Savezu zatvore dva čoveka na osnovu člana o antisovjetskoj agitaciji i propagandi. Prosečno ne više od 200. Sada je stepen i razmer represije mnogo veći. Mi trenutno u našim spiskovima Memoraijala ima politčkih zatvorenika koliko ih je bilo celih 80-ih. To je mnogo. To već nije ono o čemu je govorio Jurij Andropov da je to potrebno zarad očuvanja osnova državnog ustrojstva. Sada to više nije metod očuvanja držanog ustrojstva već je to metod socijalnog inženjeringa. Rat i represije menjaju Rusiju. Jedino su za vreme Staljina, još jedan socijalni inženjer, tamničili sve koji im zapadnu. Možda oni žele da na taj način uguše svaku nezavisnu delatnost u Rusiji. No sa druge strane, ako je nivo represije nekoliko puta viši nego u Sovjetskom savezu, onda je, znači, i nivo društvene aktivnosti veći. Rusija ne ćuti. Rusija nije umrla od toga što sam ja iz nje otišao. To je vrlo raširena imigrantska aberacija, ako mene u Rusiji nema, možda nema ni Rusije? Ne. Tako su ostali moji prijatelji i ti koji pomažu izbeglicama, uključujući i izbeglice iz Ukrajine, i oni koji pomažu politčkim zatvorenicima i oni koji na primer uče decu, leče decu i kod njih u školi ili bolnici nema ratne simbolike. Smatrati da su svi dobri ljudi otišli samo zato što sam ja otišao bilo bi glupo, tupo i ne bi bilo lepo.

 

N1: U Gruziji su nedavno uveli taj isti zakon o stranim agentima o kome smo govorili sa istim objašnjenjima koja su davana 2012. i 2013. godine u Rusiji. Šta mogu od toga da očekuju Gruzijci i Gruzija?

 

Čerkasov: Gruzijci i Gruzija mogu pažljivo da pogledaju preko Kavkaskog grebena da vide šta se desilo za 12 godine sa druge strane planine Kavkaz i da razmisle da li je to ono što žele za sebe. Jer mnogi loši momci su rešili da se uče od momka Vove. Razni režimi u Aziji. Loš primer je zarazan. Da li Gruzija to želi kod sebe je pitanje. Teško da sam ja taj koji treba da daje savete Gruzijskom narodu. Ali svaki izbor treba praviti otvorenih očiju.

 

N1: Kako jedna država dođe u stanje kada više nema izbor?

 

Čerkasov: Kako smo krenuli na taj put – put katastorfe kojoj smo sada svedoci? Davno. Ne za vreme Putina. Pre njega. Nešto smo propustili još 1991. odmah nakon neuspeha Avgustovskog puča. Tada je trebalo organizovati izbore. Ali izbori 1991. nisu održani i kao rezultat dobili smo naš mali građanski rat jeseni 1993. Oko 170 ljudi ubijeno je u centru Moskve. Spaljeni parlament i iskustvo da je moguće upotrebiti vojsku u gradu – jako loše iskustvo. Dva meseca nakon malog građanskog rata organizovani su izbori na kojima su pobedili ne oni koje koje su očekivali zagovornici demokratije Borisa Jeljcina, već komunisti i nacionale patriote, odnosno partija Vladimira Žirinovskog. I nakon toga, politički tehnolozi Kremlja pomislili su da nekako moraju da se pobrinu za dolazeći reizbor Jeljcina. E, oni su rešili da je potrebno da se okrenu tom Patriotskom i komunističkom elektoratu – onima koji osećaju nostalgiju za Sovjetski Savezom. Treba uraditi nešto nacionalno i patriotski, evo na primer vratiti u okrilje provinciju koja se otcepljuje – opa, evo nama Čečenije, daj da je vratimo. I počeli su već tada decembra 1993. sa prilično nepromišljenim postupcima koji su doveli kroz godinu dana do Prvog čečenskog rata. Istovremeno je došlo do preokretana propagande “od svetle budućnosti” ka “Slavnoj prošlosti”. Upravo to, Prvi čečenski rat i okretanje propagande, upravo to je pripremilo da je 1999. godine Rusija glasala za Putinov pravac, za Putinov rat, za predsednika Vladimira Putina. Dakle, vidite, mi smo imali prilično veliko okno mogućnosti koje nismo iskoristili. Rešenje 1993. koje je doneo tim Borisa Jeljcina da je potrebno da se okrenu nacionalno patriotskom elektoratiu bila velika greška. Jer je bilo zasnovano na rezultatima falsifikovanih izbora. Izbori 1993. su bili falsifikvani i to prilično. Ali tada 1993 niko, čak niko u Krmlju nije znao da se oni rukovode rezultatima falsifikovanih izbora. Ispada da je taj zaokret Rusije na stranu rata, na stranu Putina, na stranu Zakona o agentima se desio jer su se ljudi rukovodili netačnom informacijom. A zašto? Jer na izborima nije bilo posmatrača.

 

N1: A gde vi vidite budućnost Rusije?

 

Čerkasov: Razmatranjem budućnosti bavi se masa ljudi. Ja ne mogu da im budem konkurencija – onima koji govore o „prekrasnoj Rusiji budućnosti“ , tim pre kada vidim šta rade sa prošlošću, kako pokušavaju da tu prošlost iskoriste u borbi za budućnost. Ja ne verujem ni u predviđanja. Koliko ja pamtim, retko ko je uspeo išta da predvidi. Evo, na primer, Andrej Saharov, on je maštao o konvergenciji, približavanju Zapada i Istoka gde se uzme najbolje od sojvetskog ustrojstva i najbolje od zapadnog, evropskog, američkog i to će se nekako objediniti i buće dobro. Zet Saharova i njegov pomoćnik, pametan čovek, u predgovoru sabranim delima Saharova napisao je: predviđanje se ustvari ispunilo sa ali jednim malim „ALI“. Uzeto je najgore sa Zapada i najgore sa Istoka. I eto vidite šta sada imamo u Rusiji. I ne samo u Rusiji. Pre 40 godina, 1984, u godini Orvela, što sam mogao ja tada da kažem o budućnosti Rusije, ja mladić koji živi u Rusiji u Sovjetskom Savezu? Ali i tada su bili ljudi u Svojetskom Savazu koji su se suprotstvaljali ne znajući šta ih dalje čeka. Neko je poginuo suprotstavljajući se. Anatolij Marčenko. Ili Vasilij Stus. Neko je tada sedeo u tamnicama Mordavije, Pskovskim kazamatima. Na šta su oni računali tada? Verovatno nisu računali na to da nas sutra čeka pobeda. Rukvodili su se nečim drugim, ne planom sutrašnje podede, ne time da nas sutra čeka prekrasna budućnost i „evo je na stolu, izvolite i poslužite se“. Oni su polazili od onoga od čega je polazio i moj i učitelj mnogih, Sergej Kovaljov: Radi ono što je ispravno, a biće šta bude. Dakle, budućnosti nema, osim one koju stvaramo sada i ovde.

 

N1: U Gruziji ste bili u o okviru svog rada kontrole poštovanja ljudskih prava u uslovima konflikta u 2008. kada je bio rat u avgustu iste godine. Mene, na primer, zbunjuje jedno pitanje. 2008. godina nije bila baš tako davno, za vreme jednog svesnog života. I kako sada takav uticaj Moskve može da bude u Gruziji u kojoj 20 odsto teritorije nije pod kontolrom Tbilisija već faktičke Moskve. Kako je moguće zaboraviti takve događaje za tako kratko vreme? Kakav je to mehanizam?

 

Čerkasov: Znate, neki nisu zaboravili. Moj, slobodan sam da ga nazovem tako, drug, poznavali smo se još u Moskvi, mladi gruzijski novinar koji je radio i to odlično je radio kao fotoreporter u Moskvi i mogao je da nastavi da radi tamo. Umesto toga je otišao sa početkom ratu Gruziju, gde radi kao taksista, gaji vinograd, on piše. I ja delim veliki deo njegovih iskaza. On piše kritički i on govori upravo o tome o čemu vi sada pitate. I koje je pravo lice Gruzije? Oni koji pokušavaju da ubace Zakon o stranim agentima, oni koji pokušavaju da otkinu Gruziju od Evrope ili taj Zurab koji po meni i jeste prava Gruzija.

 

 

***

Komentar

***

 

Sociološki sistemi koji krše osnovne zakone biologije (učenje na greškama; simbioza) nužno propadaju. Simbioza - povoljna za obe strane - je glavni pokretač evolucionih promena u biologiji i sociologiji a to vodi preživljavanju. Despotski politički sistemi u Vizantiji, Rusiji i & su simbiozu degradirali - a (mutant)  parazitski sistem - JEDE (UNIŠTAVA) društvo na kome parazitira. Kao što Vizantiji nije bilo spasa tako i Rusiji nema spasa; ali postoji i jedna bitna razlika. U međuvremenu savremena nauka/tehnika su uvećali moći razaranja. Vizantija nije posedovala tako veliku moć razaranja i kada je propadala nije u ambis povukla Zemlju; Rusija može  odvede Zemlju ka uništenju. Umesto da se čvršće povezujemo i stvaramo bolje šanse za preživljavanje ljudske vrste na planeti, animistička "etika" despotija nas može odvesti na put uništenja. Svemir će pak nastaviti da se razvija ka većem stepenu integracije i složenosti bez obzira da li mi – ljudska vrsta – u tome učestvujemo ili ne.

 

Zoran Stokić

29.10.2024.

 

Ognjen Pribićević: Tramp je mašinovođa koji gura kompoziciju u provaliju

 

VESTI Autor: N1 Beograd 28. okt 202410:18 Izvor: N1 Beograd

 

Predsednički kandidat Donald Tramp je trgovac, mašinovođa koja gura kompoziciju u provaliju ali voz je tu postavila elita čiji je Tramp izdanak i on je vrhunac neoliberalne ekonomije, navodi nekadašnji diplomata Ognjen Pribićević i naučni saradnik Instituta društevenih nauka.

Država blagostanja koju smo imali nakon Drugog svetskog rata, prema rečima sagovornika N1, postala je birokratska tvorevina zato što su ljudi izgubili inicijativu, i nastaje ovaj sistem neoliberalne ekonomije koji traje 50 godina.

„Donald Trump i Ilon Musk su na vrhu tog sistema i to pokazuje da se taj sistem polako približava svom kraju i nastaje nešto novo. Znači, ovaj sistem je neodrživ sa stanovišta društvenih odnosa, a to tvrdim na osnovu ovih ratova koji se dešavaju. Upravo Tramp dolazi sa idejom da pravi nešto novo jer ovo do sada ništa nije valjalo. Ali nema ništa novo“, kaže Pribićević.

Tramp je, kako kaže, mašinovođa koji gura kompoziciju u provaliju ali voz je tu postavila elita čiji je Tramp izdanak i on je vrhunac te neoliberalne ekonomije.

On je trgovac, on veruje u sistem da većina ljudi treba da budu manje uspešni, nesrećni, a da najuspešniji treba da imaju plate milijarde.

Pribićević se osvrnio i na izjave Maska da će uskoro savremene tehnologije i veštačka inteligencija ukloniti manje više sve poslove osim onih koji su vezani za održavanje toga.

Musk je, smatra, vrhunski stručnjak za kompjutere, genije, tu uopšte nema dileme, ali on ne zna ništa o društvenim odnosima.

„Možemo da postavimo pitanje a ko će da se bavi društvenim odnosima, hoće veštačka inteligencija da reguliše odnose između roditelja i dece, prijatelja. Ko će da reši ljubavne probleme. Nema šanse, jer kako god bude, to je robot. I druga stvar, vrlo značajna, ko će da reši probleme između država…“, smatra Pribićević.

Sve manje poverenja u institucije

„Kriza ljudskog kapitala je sve manja sposobnost ljudi i država da donose racionalne, odnosno pametne odluke koje idu u najmanju ruku u tvoju korist, ali sve više se donose odluke koje ne samo što štete drugima, nego i samom tebi. Ljudi imaju sve manje poverenja u ovom našem svetu. To je ovaj svet od Vašingtona do Moskve ili Australije. Sve manje poverenja imaju institucije“, rekao je Pribićević za Novi dan u emisiji Novi dan na N1.

 

Govoreći o krizi institucija, on je istakao kao vrlo značajnu krizu u Ujedinjenim nacijama.

„Gde su UN u ovom momentu, ovo je moment kada UN moraju da deluju. Da li su prisutne na Bliskom Istoku? Nisu. Da li su prisutne u Ukrajini? Nisu. Da li ljudi gube poverenje u Ujedinjene nacije? Apsolutno. I to je ogroman problem“, smatra Pribićević.

Kao najvažniju Pribićević navodi krizu sistema vrednosti i ono što, kako kaže, zove urušavanje ljudskog kapitala.

Prema njegovim rečima, sistem vrednosti koji je postojao do pre 20 godina, pre svega porodične vrednosti i solidarnosti. na nivou ljudi, ali i država se urušio.

„Urušio ga je koncept neoliberalizma, Margaret Tačer i Ronalda Regana“, smatra Pribićević.

Ključna stvar je, kako kaže, nemanje ideja, a uz to, intelektualni potencijal je sve manji navodeći da taj pametni svet koji nas okružuje, nove tehnologije po prirodi, smanjuju spoznajne mogućnosti pojedincima i najgore smanjuju interesovanja koja bi morala biti šira.

„Naša civilizacija se urušava“

Pribićević smatra da savremeni svet ide u pravcu urušavanja civilizacije.

„Ono što sigurno jeste, da mi idemo u tom pravcu i nužno je resetovanje. Nužno je, kako god može da se društvo malo zaustavi, čak i malo vrati u nazad, da se ne bi vratilo u Srednji vek“, kazao je on.

Prema rečima Pribićevića, naša civilizacija je svoj vrh prešla, 80-ih, 90-ih godina i od tad se nalazi u fazi padanja.

Taj pad su, kako kaže, ubrzale savremene tehnologije, reganizam i tačerizam koji je, kada je nastao, 70-ih godina, prema njegovoj oceni, bio izvanredan, ali kao i svaka ideja, i ona ima rok trajanja.

„Oni su prodrmali društvo i doveli do ovoga“, smatra sagovornik N1.

 

***

Komentar

***

 

Pribićević je zatamnio problem; jedino što je pogodio je da Tramp vuče u provaliju – ali to je samo delić istine.

Civilizacija - ukupnost svih znanja, veština, običaja, misaonih i duhovnih spoznaja - pomoću kojih gradimo ekološke niše preživljavanja.  Ovo je 11-ta civilizacija - predhodnih 10 civilizacija (Sumer i &) su propale jer nisu uspele da reše problem: klimatskih pronema, seizmiku, epidemilologija i tsl - jer su bile despotske=birokratske – postoji monopol na ISTINU (despotska vlast je nepogrešiva, grešeke se ne popravljaju).

Ova 11 "građanska - liberalna" stoji na dva stuba: idejama Protagore, Sokrata, Perikla da - sve podleže  kritičkoj  raspravi -  istina je stvar mnjenja; i na stubu prirodnih nauka(1687).

Ova 11-ta ima prekide (ometače) hrišćanstvo i & - povratak na MONOPOL - vera u apsolutnu istinu – rat u ime tog apsoluta; taj se monpol na istinu preneo na komunizam, nacionalizam, multinacionalni  kapital (Tramp i &); zato su danas 80% država despotke (tradicionalne; Tramp kapitala).

80% molograđana guše onih 20% građana (koji još uvek uspevaju da rešavaju probleme preživljavanja), ali to je neodrživo stanje na duže staze.

Obrni okreni ni velike sila (SAD, Rusija, Kina) ni tradicionalni svet (Indija, arapski svet i tsl.) nisu zaiteresovani da vladaju "građanima – razvijeno kritičko mišljenje" najlakše je vladati "podanicima" (bez kritičkog mišljenja) – na taj način oni (80%) razaraju ovu 11-tu civilizaciju. Ponašaju se poput parazita koji razara objekat na kome parazitira.

Zoran Stokić

28.10.2024.

 

 

Šta je uzrok eskalacije sve težih oblika nasilja među školarcima i gde je nestala empatija?

 

VESTI Autor: M. S. 26. okt 202413:01 19 komentara

 

"Uzroci nasilja su brojni i jedan od razloga zbog kojeg ne uspevamo da se efikasnije borimo protiv nasilja među školarcima je što ga posmatramo kao izolovani fenomen. Ono se dešava u nekom kontekstu - nasilje u porodici, nasilje u školi, nasilje na ulici, na televiziji, to je društveni fenomen. Lepo je, pretpostavljam, da imamo nacionalni stadion, ali je nužno da imamo nacionalnu strategiju i nacionalno jedinstvo oko mentalnog zdravlja dece kao prioriteta", izjavila je za N1 saradnica Instituta za pedagoška istraživanja Ana Radanović. Pročitaj više

https://n1info.rs/vesti/sta-je-uzrok-eskalacije-sve-tezih-oblika-nasilja-medju-skolarcima-i-gde-je-nestala-empatija/

 

***

Komentar

***

Zašto Srbija toliko kasni u organizaciji  normalnog  društva i države, i u kvalitetu života, kakvi postoje u jednoj Švedskoj, Danskoj, Švajcarskoj, Češkoj, na primer? – Zato što pre stvaranja nacionalne države nije imala građansko društvo. Gde je društvo tribalsitičko (pleme je sve pojedinac je ništa) kao u Srbiji tu nema ni građanskog društva ali ni "nacionalne države". Novu šansu da se "unormalimo" dobili smo kao i ostale države realsocijalizma 1989., Havel je za savetnika, o tome kako racionalno sinhrono izgraditi institucije građanskog demokratskog društva, uzeo Karla Popera, a Milošević "kozake". A onaj ko "uči da ljubav (a gde je ljubav tu je i mržnja tj. emocije) , a ne razum, mora da vlada, otvara put onima koji vladaju pomoću mržnje. Čuvajmo se ovih lažnih proroka! Povratak – 'zatvorenom društvu'- koje oni zastupaju, jeste povratak kavezu i zverima", upozorio  nas je Karl Poper. Česi su taj savet  razumeli a naša elita NE, to je to – sad su stigli računi za naplatu.

Zoran Stokić

27.10.2024.

 

Cene nisu porasle 500 godina: Kvart u kojem najam stana košta 88 centi godišnje

 

 

LIFESTYLE Autor: punkufer.dnevnik.hr 25. okt 202415:50 1 komentar

FuggereiKonstantin Yolshin/Shutterstock

 

 

Ako želite da posetite Fugerei, moraćete da platite kartu čija je cena četiri puta veća od iznajmljivanja stana na celu godinu...

 

Ko je tražio stan u Berlinu, Dablinu, Parizu, ali i Beogradu zna o kojim cenama najma je reč.

 

Međutim, ima i sasvim drugih primera. Iako zvuče kao nešto iz rubrike „verovali ili ne“, dolaze iz stvarnog života. Tačnije, iz idiličnog nemačkog naselja Fugerei, gde se cena zakupa stana nije menjala od 16. veka, i iznosi 88 centi godišnje, prenosi Punkufer.hr.

 

Fugerei, najstarije naselje na svetu

Naselje iz snova nalazi se u bavarskom gradu Augsburgu. Takođe je jedan od najstarijih gradova u Nemačkoj, o čemu svedoči i njegovo ime: naime, osnovan je po naredbi rimskog cara Avgusta kao vojni logor. Već tada je ovde živelo oko 10.000 ljudi, a uskoro će postati jedan od najvećih gradova Svetog rimskog carstva.

 

Bio je centar trgovine, industrije i proizvodnje tkanina, umetnička oaza brojnih slikara i muzičara, rodno mesto posebnog rokoko stila zvanog „augzburški stil“, njegov vodovod je uvršten na Uneskovu listu svetske baštine u Evropi.

 

Međutim, iako napredan, grad je imao svoj deo siromašnih građana. O njima se brinula uticajna i moćna bankarska porodica Fuger, koja je u 16. veku uložila novac u izgradnju posebnog naselja Fugerei za ne baš bogate. Među njima su bile udovice, beskućnici i osiromašeni zanatlije, ali ne i prosjaci.

 

Pomozite ljudima da sami sebi pomognu

Da bi postali stanovnici Fugereia, morali su da ispune nekoliko uslova: da provedu najmanje dve godine živeći u Augsburgu, da budu katoličke vere i da imaju dokaz da su neosuđivani. Zanimljivo je da je jedan od meštana bio i pradeda čuvenog Mocarta, u čiju čast je danas podignuta spomen-ploča.

 

Stanovnici naselja plaćali bi fondaciji godišnju zakupninu u iznosu od samo 88 centi, a uz to su bili obavezni da „obavljaju“ tri molitve dnevno za članove porodice Fuger i obavljaju honorarni rad u zajednici. Veliki značaj pridavan je duhu zajedništva i solidarnosti, koji se i danas oseća. Stanovnici vrše usluge jedni drugima, pomažu jedni drugima i druže se.

 

View this post on Instagram

A post shared by Saskia Ihl (@saskia_shows_you_germany)

 

Tako je Fugerei postao najstarije društveno naselje na svetu. Ali za one koji bi mogli da zloupotrebe nečiju dobru volju, treba napomenuti: osnovni princip pomoći stanovnicima je da se pomogne ljudima da pomognu sebi. Dakle, dok ne stanu na noge i budu u stanju da se isele, ustupajući mesto drugima kojima je to potrebno.

 

Danas ima oko sedamdeset kuća, odnosno oko 150 stanova. Površina stanova je oko 60 kvadratnih metara, a oni u prizemlju imaju i baštu. Ovaj grad u gradu je od srednjeg veka opasan zidinama i ima pet kapija koje su i danas zatvorene svake večeri. Ovde su za goste uređeni muzej i prodavnica suvenira.

 

Ako želite da posetite Fugerei, moraćete da platite kartu čija je cena osam puta veća od iznajmljivanja stana na celu godinu – pa ćete morati da izdvojite čak 8 evra.

 

 

***

Komentar

***

 

Mocarti su bili zemljoradnici iznajmljivali su crkveno zemljište. Radonačelnikom A. M. smatra se David Mocart koji je emigrirao u Augsburg  tokom Tridesetogodišnjeg rata, bio je zidar radio je za Fugere (nemačka bankarska i kasnije plemićka porodica; stekli su carski čin grofa i kneza). Davidv sin Franc Mocart (1649 – 1693) takođe je bio zidar radio je za porodicu Fuger i živeo u tim socijalnim stanovima, njegov sin Johan Georg (1679–1736) je nakon očeve smrti bio pod starateljstvom rođaka Hansa Georga Mocarta kod koga je naučio knjigovezački zanat ; Johan, Amadeusov deda, sa prvom suprugom nije imao dece, sa drugom suprugom Anom M. Sulcer (1696–1766) imao je osmoro dece – najstariji je bio Leopold Mocart (1719-1787) Amadeusov otac. Amadeus nije upoznao babu i dedu po ocu; deda je umro 20 god pre njegovg rođenja a babu nije upoznao jer se Leopold posle očeve smrti preselio u Salzburg i nije obilazio majku Anu! Zarađivao je novac putujući po Evropi sa svojom nadarenom decom, kojoj je oduzeo detinjstvo.

Zoran Stokić

26.10.2024.

 

Pablo Pikaso je dobro znao kako će naplatiti plakat za čuveni jugoslovenski film

 

 

LIFESTYLE Autor: City Magazine 25. okt 202412:57 9 komentara

Pablo PicassoWikipedia / Bitka na Neretvi plakat / Pablo Picasso / AFP

Pablo Pikaso je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih umetnika 20. veka.

 

 

Pikaso je vajar, slikar, grafičar i scenograf, a njegovo stvaralaštvo se smatra prekretnicom o umetnosti. Odlikuje ga i konstantno preklapanje perioda.

 

U svom Plavom razdoblju, koje je trajalo od 1901. do 1904. godine, slikao je prvenstveno siromahe. Slikama dominiraju različite nijanse plave boje koje ostavljaju melanholičan utisak na posmatrača. Dela iz ovog perioda spadaju u najpopularnija umetnička dela 20. veka, a neka od njih su “Stari gitarista”, “Život”, “Skroman obrok” i “Obrok slepca”.

 

Tokom svog života, Pikaso je samo dva puta uradio plakat za film. Jedan za Bunjuelov film “Andaluzijski pas“, a drugi je, za našu kinematografiju jako bitan film, “Bitka na Neretvi“ reditelja Veljka Bulajića, prenosi City Magazine.

 

Veljko Bulajić je upoznao Pikasa u Monte Karlu 1964. godine na filmskom festivalu. Kada je završeno snimanje filma, krenula je njegova svetska distribucija. Bulajić je zatražio od Pikasovog agenta u Parizu da dizajnira plakat za film koji će se koristiti na zapadnom tržištu, prvenstveno u Velikoj Britaniji.

 

Plakat za film “Bitka na Neretvi” je štampan u ograničenom tiražu i svaki primerak je potpisao Pikaso na poleđini. “New York Times” je u nedeljnom broju, u 1,200 000 primeraka, objavio taj plakat.

 

Pikasu je delovala interesantno ponuda da napravi poster za jedan film koji dolazi iz Jugoslavije, te je odlučio da pogleda film kako bi doneo konačnu odluku. Nakon što je odgledao film i upoznao se sa istorijom Jugoslavije, doneo je odluku da za poster iskoristi motive svoje slike “Sabinjanke” te da ih prikaže u crvenoj boji kao asocijacja za antifašističku borbu.

 

Pablo Pikaso je za ovaj poster odbio honorar, ali je zauzvrat tražio 12 flaša vina iz Jugoslavije. Lično Veljko Bulajić je pripremio kolekciju od 12 flaša vina jer je i on sam bio veliki ljubitelj. Kolekcija vina su iz Dalmacije, Srbije i Makedonije, a Pikasu je upravo Bulajić uručio poklon.

 

Bitka na Neretvi je jugoslovenski partizanski film iz 1969., snimljen u međunarodnoj koprodukciji sa Italijom i Zapadnom Nemačkom.

 

Scenario za film su napisali Stevan i Veljko Bulajić koji ga je i režirao. Glavne uloge tumače Sergej Bondarčuk, Jul BrIner, Entoni Doson, Milena Dravić, Boris Dvornik i Orson Veles. Zasnovan je na istinitim događajima tokom iz Drugog svetskog rata.

 

Često se smatra jednim od najboljih filmova snimljenih u Jugoslaviji, a bio je možda i najskuplji: procene o njegovom budžetu kreću se od najmanje 4,5, pa čak i do 12 miliona dolara( što bi danas iznosilo oko 70 milona dolara). Bio je nominovan za Oskara za najbolji film van engleskog govornog područija.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Prema Davidovoj neoklasicističkoj slici Pikasove "Sabinjanke" više liči na karikaturu. Tema Davidove slike je trenutak kada su se Sabinjanke zajedno sa svojom decom bacile među zaraćene Rimljane, svoje muževe, i Sabinjane, svoju braću, da bi ih rastavile i sprečile krvoproliće - u kojem na kraju i same stradaju. David ja započeo sliku 1795., dok je bio utamničen tokom - revolucionarnog terora jakobinske diktature jer je podržavao Robespijera. Slika je protumačena kao poziv na pomirenje zavađenih revolucionara. Kompozicija se zasniva na dva plana, prvi sa svim figurama organizovane u horizontalnoj traci, poput likova na antičkim grupnim reljefima, te drugim planom s tvrđavom na steni (s koje su Rimljani bacali izdajnike) i tmurnim nebom. Središnja najosvetljenija figura je devojka (ćerka kralja Sabinjana) u belom. Ona stoji raširenih ruku između dva gola ratnika (oca i muža). Figure su napete, u pokretu, odišu ratničkim i herojskim duhom. Ovde bi to bilo pomirenje "zavađenih" komunista i fašista jer oni imaju - istorijski i teorijski – zajedničo polazište, na primer, Sorela!

 

*

 

Sorel: "buržoazija je postala jednako glupa kao i aristokratija u 18. veku; lišena je svakog interesa za proletarijat". Kritikujući Marksov evolucioni pristup i obrušavajući se na sindikate u Engleskoj i skandinavskim zemljama, Sorel razvija svoju viziju revolucionarnih radničkih sindikata u Francuskoj/Italiji. Napadajući ideje socijalne demokratije koja je razvijana u Nemačkoj, radnički sindikati u Italiji/Francuskoj se, pod Sorelovim uplivom, sve više okreću "klasnoj borbi, generalnom štajku, revolucionarnim idejama". Bio je to pokret protiv svakog parlamentarizma, demokratije, pokret odvajanja radničkih sindikata od stranačke parlamentarne borbe, bio je to pokret koji je "pojačavao instinkte rata" sa ciljem da demokratiju smeni "diktatura proletarijata", da "građanski moral" ustukne pred "revolucionarnim moralom". Ukratko, bila je to ideologija zasnovana na "mističkom kultu revolucije", koja se odigrao u Rusiji. Iz "Materijalizma i empiriokriticizma" (1907.) saznajemo da je Lenjin poznavao učenje Sorela. Između Sorelovih revolucionarnih teorijskih i praktičnih ideja i boljševičkih postoji jednoznačno preslikavanje. Pišući Lenjinu knjigu podrške, Sorel proklinje "plutokratske demokratije". U nas se o tome nije govorilo jer je i Musolini govorio da je na njega osim Pereta najviše uticao Sorel. "Ponavljam, ja najviše dugujem Sorelu", grmi Musolini; "za mene je glavno – akcija! Ovaj učitelj sindikalizma i njegova kruta teorija o revolucionarnoj taktici najviše su doprineli oblikovanju discipline, energije i snage fašističkih kohorta!" Istovremeno, sam Sorel poručuje: "Naš Musolini nije običan socijalista. Verujte mi, vi ćete ga po svoj prilici videti jednoga dana kako salutira sabljom na čelu bataljona italijanskoj zastavi!"

 

 

Zoran Stokić

26.10.2024.

 

Na prodaju redak primerak Egziperijevog „Malog princa“

 

 

LIFESTYLE Autor: Hina 24. okt 202409:57 0 komentara

 

 

Uskoro će se naći retka kucana kopija „Malog princa” Antoana de Sent Egziperija sa obimnim rukopisnim ispravkama francuskog autora. Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/na-prodaju-redak-primerak-malog-princa/

 

 

***

Komentar

***

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=w350nXnz3Bs

The Little Prince 2012 DVDRip 200MB

 

 

Zbog svoje jedinstvenosti knjiga je prevedena na preko 450 jezika i dijalekata, samo naizgled to je knjiga (samo) za decu. Ispod sloja bajkovitog zapleta punog nejasnoća nalazi se i psihološka, mitska i realistička nit, koja ukazuje da je pisana i za odrasle.

 

Razgovor između pilota i Malog princa je - psihoanalitički razgovor - odraslog Sent Egziperija i njegovog unutrašnjeg deteta.

 

Metafora Malog princa kada se upoređuje njegovo telo koju je morao da odbaci, sa starom korom koja je napuštena, slično je očišćenju ognjem Herakla na gori Eta gde odbacuje svoje zemaljsko telo pre svoje apoteoze gde pristupa gore na Olimp pretvoren u boga. Narator saznaje za odlazak Malog princa nakon što ga je video kako razgovara sa zmijom koja ga na kraju ugrize. U grčkoj mitologiji zmije su uglavnom bile proročanske životinje kao što je Piton, koji je bio u vezi sa proročištem iz Delfa njeni ugrizi su uvek bili na peti​ i predstavljaju jedan od načina na koji su sveti kraljevi umirali i posle nekog vremena uskrsnuli na božanskom prestolu, na primer, Orest.

 

U naletu besa što ne zna da nacrta jagnje, autor crta kutiju i kaže: "Ovo je kutija. Jagnje koje želite je unutra". Mašta je ono što je potrebno da se vidi šta je unutra, kutija je aluzija na maštu koju odrasli obično ne koriste. Ruža nije bilo koji cvet, to je (i) njegova ljubav. To je metafora žene koju voli, koja je zauvek ostala u njegovom srcu. Baobabi - to su loše navike. Vulkani - su uobičajene emocije i zadaci svakodnevnog života. Lisica - centralni lik u priči, koji čini da Mali princ sagleda suštinu, ali i poteškoće i cenu prijateljstva...

 

Originalni rukopis sa autogramom - nepotpisan - čuva se u odeljenju književnih i istorijskih rukopisa Morganove biblioteke i muzeja u Njujorku, pod simbolom MA 259229.30. Mali princ i javno vlasništvo. Knjiga je prvobitno objavljena u Njujorku, a potom je štampano francusko izdanje preradom gravura iz ovog izdanja. Prvi sledeći prevod "Malog princa" je bio na poljsi jezik(!) Traba napomenuti da je nacrte "Malog princa" Sent Egziperi davao na mišljenje Denisu de Ružmonu.

 

Zoran Stokić

25.10.2024.

 

 

Vulin u Kazanju: Srbija se nada da će za nju biti mesta u BRIKS-u

 

 

VESTI Autor: Tanjug 24. okt 202409:30 23 komentara

 

 

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, koji kao lični izaslanik predsednika Aleksandra Vučića predvodi delegaciju Srbije na Samitu BRIKS-a u Kazanju, prisustvovao je zvaničnom prijemu koji je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin upriličio za učesnike i goste 16. Samita BRIKS-a. Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/vulin-u-kazanju-srbija-se-nada-da-ce-za-nju-biti-mesta-u-briks-u/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Socijalizacija se odnosi na sve načine na koje ljudi uče da postanu članovi društva. Internalizacija se odnosi na proces u kome ove naučene vrednosti, norme i ponašanja postaju duboko ukorenjeni u sistemu verovanja pojedinca i usmeravaju njihove akcije, često nesvesno. Naši Vulini su socijalizovani u komunističkom duhu. Ideolozi marksizma su iz naučili da vide socijalizaciju na Zapadu (u građanskim demokratijama) kao sredstvo kojim moćni jačaju postojeće strukture moći i doprinose društvenoj nejednakosti u bogatstvu. Ali lek protiv nejednakosti u bogatstvu koji su ponudili komunosti je otrovan lek on je komunističkim (novokomunističkim, lažno demokratskim) u tim zemljava doveo do veće nejednakosti, većina stanovništva je ekstremno siromašna, haos je uvećan, vlast je iznad zakona, svaki čovek ako se vlast ustremi na njega može ostati bez glave. Ta "zatvorena društva" su super samo za ideologe vlasti, koji ne moraju znati ništa da rade, bave se samo propagandom, a zive kao buržoazija i aristokratija (protiv koje su se borili). Ta su društva, toliko neuspešna, jer su prekršila osnovna načela biologije: učenje na greškama i konkurenciju; da bi to sakrili težište prebaciju na spoljnu politiku, otuda i BRIKs.

 

Zoran Stokić

24.10.2024.

 Slavna glumica otkrila u koga je sve bila zaljubljena i zašto nije u Džeka Nikolsona FOTO

 

 

Širli Mekljen je u novoj autobiografskoj knjizi otkrila kako je zaprosila Morgana Frimana, a on ju je odbio, ali i objasnila zašto nikad nije poželela da bude s Džekom Nikolsonom.

 

Izvor: b92.net/People

 

Slavna glumica otkrila u koga je sve bila zaljubljena i zašto nije u Džeka Nikolsona FOTO

Profimedia

U autobiografiji ‘The Wall of Life: Pictures and Stories‘ otkriva da joj je Džek Lemon na setu bio poput sestre, a jedini brak s producentom Stivom Parkerom opstao je 28 godina, jer je bio otvorenog tipa.

 

 

Širli Meklejn je ne samo legendarna glumica, već i autorka desetak knjiga, a sada je ova 90-godišnja glumica ideju za novu knjigu našla na zidu u svom domu.

Na tom zidu se nalazi na stotine fotografija, što s članovima porodice, što s kolegama, sa setova i van njih.

 

Povodom nove knjige holivudska diva je za magazin People rekla da joj je glavni kriterijum za bogato ilustrovanu autobiografiju, bio da ispriča pozadinu dosad neviđenih, privatnih fotografija.

Glumicu mnogi mrze, a sada je otkriveno i zašto: "Kod ljudi to ne prolazi..." VIDEO

Glumica iz "Prijatelja" zapanjila fanove serije svojim priznanjem

Demi Mur otkrila potresne detalje iz detinjstva

 

"Imala sam čaroban život. Gledajući svoj zid tog dana, shvatila sam koja je to bila čarolija", rekla je i dodala da je poslednja knjiga njen način da se za sve što je dosad iskusila, zahvali svemiru.

"Oduvek sam slutila da ću imati dug život. Veselim se svakom danu. Ionako sam optimista. Ne zamaram se time koliko mi je još dana preostalo", rekla je Širli, čiji je rođeni brat takođe legenda Holivuda, Voren Biti.

 

Veliki deo autobigrafije odnosi se na muškarce, a jedan od najupornijih udvarača bio je filmski producent Stiv Parker. Venčali su se 1954, i narednih 28 godina bili su otvorenom braku, koji se na kraju ugasio sam od sebe.

 

Nije krila da se 1960-ih spetljala s bivšim indijskim vicekraljem, lordom Luisom Mountbatenom, markantnim rođakom kraljice Elizabete II, kao i s australijskim liberalnim političarem Endrjuom Pikokom.

 

Jedan od retkih muškaraca kojeg nije mogla da šarmira je Morgan Friman.

 

"Zaprosila sam ga, a on me odbio", napisala je u novoj knjizi. Dodala je:

 

"Stvarno mi se dopao. Mislila sam da je njegova gluma briljantna. Jedva sam išta rekla, a on je samo odmahnuo glavom. Nije li to zanimljivo?", otkrila je za People.

 

Otkrila je i da se Antonijem Hopkinsom 1980. godine, na setu ne baš uspelog filma "Promena godišnjih doba", žestoko svađala. On ju je kasnije prozvao "najodvratnijom glumicom s kojom je ikad radio".

 

Nikad nije krila da se gotovo uvek zaljubljivala u kolege, izuzetak je  bio Džek Lemon, ali hemiju na velikom platnu pretočili su u prijateljstvo.

 

"Drag tip. Bili smo poput dve sestre", pojasnila je u novoj knjizi. Nije se spetljala ni s Džekom Nikolsonom s kojim je glumila u klasiku "Vreme nežnosti" za koji je 1984. nagrađena Oskarom.

 

"Zasmejavao me je sve vreme. Jedan je od mojih najdražih prijatelja... Nije bio tip s kojim bih imala aferu, s njim sam se previše smejala," napisala je Širli Meklejn.

 

 

***

Komentar

***

 

https://www.youtube.com/watch?v=OcslkrBMLGc

The Apartment (1960) | Official Trailer | MGM Studios

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=rxno2wz0eKc

Irma la Douce (1963) - Call-Girl Catfight Scene (9/11) | Movieclips

 

https://www.youtube.com/watch?v=lLbWBsRVUAU

Irma la Douce (1963) - That Kind of Love Is Illegal Scene (1/11) | Movieclips

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=KlZ4fYqjGJI

BREAKFAST AT TIFFANY'S | Official Trailer | Paramount Movies

 

 

 

Meklejn u svojim novim memoarima: "1961., ponudili su mi ulogu Holi Golajtli u "Doručku kod Tifanija", ali sam je odbila jer nisam želela da brinem o svojoj težini, da bih mogla da nosim svu tu odeću i sve te stvari,...,  Legendarno sam mrzela doterivanje. Takođe nisam mislila da je to baš dobar scenario." Meklejn i Hepbern su zajedno radile (i) na filmu "The Children's Hour", takođe objavljenom 1961., obožavala sam da radim sa njom. Zanimljivo je da Meklejn ukazuje na kostime kao izvor njene nenaklonosti prema ulozi Holi Golajtli. Hepbern je odlično sarađivala sa modnim dizajnerom Hubertom de Živanšijem, a njihova saradnja na Tifanijevoj je rezultirala jednim od najikoničnijih izgleda na ekranu svih vremena sa Holinom malom tijarom, nizom bisera, naočarima za sunce i malom crnom haljinom. Potiče iz umetničke porodice, majka joj je bila učiteljica glume, otac takođe učitelj i muzičar. Na sceni nastupa od svoje 16. god. Odmah nakon diplomiranja postala je profesionalni horist na Brodveju. 1954., primetili su je čak i holivudski filmski producenti. Vrlo često je glumila jednostavne, naivne i glupe tipove žena, ali su to skoro uvek bili pozitivni i dobrodušni tipovi. Njen prvi film je bila crna komedija "Nevolje s Harryjem", 1955., režirao Alfred Hitchcock. Sedeći je popularna pustolovna komedija "Put oko svijeta u 80 dana", pa slavne komedije "Apartman" te "Slatka Irma" koje je režirao Billy Wilder...

 

Zoran Stokić

24.10.2024.