Prijatelji već 56 godina svakog četvrtka idu na pivo: Nekada smo pričali o fudbalu i seksu, sada o penziji i prostati

 

 

LIFESTYLE Autor: BBC 22. okt 202419:14 Shutterstock

 

 

Četvrtak je uveče u "Belom labudu" gde, zbijeni oko stola sa polupunim čašama piva i bezalkoholnog "Ginisa" - sede Pol Hejns, Bil Manden, Ken King, Piter Tirlvol, Brajan Ejrs i Dik Koton. Niko od njih ne može da zamisli da bude bilo gde drugde u svetu, jer je četvrtak uveče rezervisan za "kafansko veče" svake nedelje poslednjih 56 godina.

 

Grupa ljudi, koja je sada u ranim osamdesetim, računa da su propustili druženje i pivo možda svega 20-ak puta od 1968. godine, piše BBC.

 

„Veoma je retko da propustimo četvrtak. Ponekad smo svi na odmoru“, kaže sa ponosom penzionisani inženjer elektrotehnike Piter.

 

„Bilo je trenutaka kada smo pravili svakog četvrtka u godini, dve ili tri godine zaredom. To je prilično impresivno“, dodaje Dik.

 

Putovanja u pabove su počela sa tadašnjim studentima Kenom i Polom, koji su koristili pauze od učenja da bi igrali golf i posle toga popili po kriglu.

 

Navika je brzo prerasla u nepokolebljivu tradiciju, a Ken se šalio da je pismena napomena o odsustvu u školskom stilu neophodna za svakoga ko se usudi da ne dođe bez dobrog razloga.

 

Broj ljudi u grupi se menjao tokom godina, kako su prijatelji, kolege i komšije dolazili i odlazili. Razgovori su se takođe menjali.

 

„Nekada smo pričali o fudbalu i seksu. Ovih dana više o prostati i penziji“, šali se Piter, okružen prijateljima u pabu oko pet milja južno od centra Šefilda.

 

Grupa menja pabove u Šefildu i Roterhamu, ali su pokušali da ostanu lojalni gostionicama koje su izabrali.

 

„U većini pabova u koje smo prestali da idemo razlog je taj što su se zatvorili“

Čak ni globalna pandemija nije mogla da ih spreči, jer je četvrtak postao virtuelna noć preko Zuma nekoliko meseci tokom 2020. godine.

 

Iako odstupanje od norme, to je značilo da su po prvi put u godinama bivši članovi grupe koji su napustili Južni Jorkšir i otišli čak do Australije, Kanade i Istočnog Saseksa, mogli redovno da se pridruže svojim starim drugarima.

 

„Još uvek radimo Zum jednom mesečno, jer nismo želeli da ih odbacimo nakon kovida“, objašnjava Ken.

 

Ponovno okupljanje povodom obeležavanja 55. godišnjice grupe, koje je na kraju odloženo godinu dana, održano je prošlog meseca baš zbog onih koji su se odselili.

 

Imajući u vidu dužinu vremena, skoro je zapanjujuće čuti Dika kako misli da se „nikada nisu stvarno posvađali, zar ne?“.

 

Ali to potvrđuju svi.

 

„Za ovim stolom niko od nas nije isti. Svi su različiti. Imamo neverovatno suprotne političke stavove, što dovodi do najneverovatnijih, nelogičnih argumenata“, kaže Piter.

 

Možda je najvažnije to što su prijatelji osigurali da svađe nikada ne postanu lične.

 

Dakle, šta svako od njih lično ima od četvrtka uveče?

 

„To me sprečava da budem dosadan“, odgovara Piter, na šta mu Ken dobacuje „ne bih išao tako daleko“.

 

„Moraš da radiš stvari“, dodaje Pol o važnosti održavanja prijateljstva.

 

„Ne možete se sastati samo kao grupa na ponovnom okupljanju jer sve o čemu razgovarate je prošlost. Ali ako nastavite da radite stvari, onda se to nastavlja i uvek ima nešto novo za razgovor.“

 

Kada se grupa prvi put sastala 1968. godine, laburisti su bili na vlasti, Mančester Siti je bio šampion engleskog fudbala, a Engleska je bila za dlaku do prve titule šampiona Evrope.

 

Dakle, neke stvari se ne menjaju.

 

I uprkos tome što su od tog prvog pića pre 56 godina dobili 17 dece, 33 unučadi i šestoro praunučadi, nije ni zajedništvo ove evergrin vesele grupe.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Druženje po afinitetima, ljubitelji opere,..., fudbala. Operska kuća je, na primer, od svojih početaka bila mnogo više od običnog mesta za izvođenje operskih predstava – bila je mesto socijalizacije. Ovo kako se danas izvode opere je reforma koju je uveo Vagner, prekinuo je druge funkcije - zbog kojih su građani dolazili u zgradu opere; da se druže, u ložama su se, u toku izvođena opere, vodili živi razgovori o politici,.., ljubavi, neki su pak uživali u jelu i piću, neki su pevušili arije, zviždali pevačima... Vagner je uveo red i mir (njegova opera u Bajrojtu) - pubila u tišini i mraku prati scenski prostor, jedino je scena bila osvetljena, čak je i orkestar "šutnut" u jamu koja ga sakriva od publike. Nije biše bilo potrebe za tzv "arijom šerbeta". Kompozitori iz 18-og veka namerno su davali, manje važnom pevaču, prvu ariju u II činu, zašto? Ovo arija je bilo poznato kao "arija šerbeta": u to vreme je bilo tradicionalno služenje šerbeta, a zveckanje kašika je otežavalo publici da čuje muziku. Ako vam opera zaista dosadi, uvek možete posetiti prijatelje u drugoj loži ili otići do kockarskih stolova i tsl.

 

*

 

Bajrojt 13. avgust 1876., (izvodi se Vagnerovo "Rajnsko zlato") većina kritičara, čak i onih koji nisu bili naklonjeni Vagneru, prepoznali su jedinstvenost događaja. Prema Vagnerovom poznatom protivniku Eduardu Hansliku, prve Bajrojtske svečanosti bile su "jedan od najistaknutijih događaja u čitavoj istoriji umetnosti i najveći uspeh o kome je bilo koji kompozitor ikada mogao da sanja". U publici su, između ostalih, bili: Franc List, Anton Brukner, Karl Klindvort, Kamil Sen-Sans, Petar Iljič Čajkovski, Edvard Grig, Čarls Vilijes Stenford, Lav Nikolajevič Tolstoj, Pol Lindau, Fridrih Niče i Gotfrid Semper, kao i Nemački car Viljem I, brazilski car Petar II, virtemberški kralj Karel i niz drugih društveno značajnih ličnosti, među kojima su dirigenti i intendanti svih nemačkih operskih pozorišta i oko 60 muzičkih kritičara.

 

 

Zoran Stokić

23.10.2024.