U muzeju u Švajcarskoj izložen sat iz 17. veka: Napravljen specijalno za papu Aleksandra VII

 

 

U čast proslave 50 godina od osnivanja, Međunarodni muzej horologije u švajcarskom gradiću La Šo de Fon izložio je noćni sat iz 17. veka, dizajniran da ispuni zahteve pape Aleksandra VII, koji je patio od nesanice.

 

Izvor: Tanjug, B92 20.10.2024.

 

U muzeju u Švajcarskoj izložen sat iz 17. veka: Napravljen specijalno za papu Aleksandra VII

Profimedia

Sat je 1682. godine dizajnirao Italijan Pjetro Tomazo Kampani, preneo je Svisinfo.

 

Prema saopštenju muzeja, sat, nečujan i diskretno osvetljen, predstavlja simbol italijanskog časovničarstva, i u njemu se kombinuju tehnička inovacija i umetničko umeće.

Sat poseduje oslikani brojčanik koji se pripisuje majstoru Karlu Marati.

 

Ovaj tip satova je prvobitno kreiran da ispuni zahteve pape Aleksandra VII koji je patio od insomnije, koji je želeo da i tokom noći može da proverava vreme, a da ga svetlost ili buka ne ometaju.

 

Zahvaljujući podršci Međunarodnog muzeja horologije i kancelarije za kontrolu plemenitih metala, akvizicija je ocenila kolekciju muzeja u La Šo de Fonu kao najznačajniju u svetu.

 

 

***

Komentar

***

 

Mala dopuna. Genijalna i ambiciozna braća Campani - Matteo, Pietro Tommaso i Giuseppe - bili su u središtu uspešne aktivnosti tehnoloških i naučnih inovacija satova čiji su kupci bili pape, Luj XIV, Filip IV,  i drugi vladari barokne Evrope. Papa Aleksandar VII (1599 - 1667), bio je papa (1655 – 1667). Ova druga verzija "orologio muto" je kreirana 1682. Ne zna se tačno ko je naručio taj noćni sat, ali je jasno da je rađen za značajnog mecena, na šta ukazuje i kvalitet izrade, kao i upotreba skupih, prestižnih i retkih materijala. Prvu verziju "orologio muto" braća Campani su uradili za papu Aleksandra VII 1656. 

Noćni sat sa oslikanim brojčanikom - alegorija prolazne prirode Vremena ("Volat Irreparabile Tempus"), umetnutim pločama od tvrdog kamena i patentiranim tihim izlazom; 138,5 x 68 x 26,5 cm; unutar složenog kućišta koje je nadvišeno pozlaćenom bronzanom figurom boginje Minerve, nalaze se dve oslikane bakarne ploče. Pietro Tomaso je izumeo tihi "izlaz" u kome je konvertovao recipročno u rotaciono kretanje, što je rezultiralo kontinuiranim umesto isprekidanim kretanjem i, pošto nije bilo "izlaska" kao takvog, sat je funkcionisao  nečujno. Klatno visi sa zakrivljenog kraka povezanog sa utegnutom šipkom, na jednom kraju, a na drugom, ekscentrično postavljenom disku na glavčini točka. Uljane lampe skrivene su iza rezbarenih rimskih brojeva na licu sata. Braća Kampani dobila su papsku privilegiju (patent) za svoj izum.

 

Zoran Stokić

21.10.2024.