Ko je bio Alfred Nobel, čovek iza godišnje Nobelove nagrade

 

 

Alfred Nobel je zaveštao bogatstvo, koje je stekao izumevši dinamit, da bi finansirao nagrade za nauku, književnost i mir.

 

Ko je bio Alfred Nobel, čovek iza godišnje Nobelove nagrade

BBC Getty Images

Alfred Nobel je zaveštao bogatstvo, koje je stekao izumevši dinamit, da bi finansirao nagrade za nauku, književnost i mir.

 

Čovek koji stoji iza ovih nagrada je švedski poslovni magnat i inženjer Alfred Nobel, koji je donirao vlastito bogatstvo da bi ih finansirao.

 

Slavan je po tome što je izumeo dinamit, a osnovao je nagradu za mir uprkos tome što je bio vlasnik velike kompanije za oružje.

 

Kako je stekao bogatstvo?

Alfred Nobel je rođen u Stokholmu 1833. godine, kao sin inženjera Imanuela Nobela i Andrijete Ahlsel.

 

Imanuel je patentirao nekoliko izuma, kao što su rančevi za vojnike, naprava za plutanje i jastuk.

 

Getty Images

Međutim, njegova firma je bankrotirala 1833. godine, a 1837. godine se preselio iz Švedske u Sankt Peterburg, u Rusiji, da bi pobegao od poverilaca.

Narednih pet godina, Andrijeta - koja je poticala iz aristokratske porodice - ostala je u Stokholmu da se brine o porodici i sastavljala je kraj s krajem vodeći bakalnicu.

 

U osnovnoj školi, Alfred (koji će patentirati 355 izuma) bio je navodno smešten u odeljenje za decu sa poteškoćama u učenju, prema Nobelovoj biografiji koju je napisala Ingrid Karlberg.

 

Imanuel Nobel je osnovao radionicu u Sankt Peterburgu da bi snabdevao opremom rusku vojsku i ubedio rusku mornaricu da koristi njegove pomorske mine.

 

(One su korišćene tokom Krimskog rata 1853-1856. godine da bi se zaštitio Sankt Peterburg od granatiranja britanskih ratnih brodova.)

 

Kompanija je procvetala i 1842. godine ostatak porodice mu se pridružio u Rusiji.

 

Alfredu i njegovoj braći su privatni učitelji predavali nauku i jezike.

 

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

 

Godine 1850, Imanuel je poslao Alfreda u Pariz da nastavi studije hemije.

 

Tamo je upoznao izumitelja nitroglicerina, italijanskog naučnika Askanija Sobrera.

 

Supstanca koju je razvio Sobrero bila je izuzetno eksplozivna tečnost - više puta snažnija od baruta i veoma nestabilna.

 

Ona eksplodira ako je izložena promenama temperature ili pritiska.

 

Alfred Nobel je shvatio da bi bila izuzetno profitabilna ako bi bila učinjena bezbednom za rukovanje.

 

Godine 1863, kompanija Imanuela Nobela u Rusiji je bankrotirala (tamošnji posao je presušio posle okončanja Krimskog rata) i on se vratio u Stokholm.

 

On i Alfred su počeli da eksperimentišu sa nitroglicerinom.

 

Godine 1864, radionica koja je sadržala ovu hemikaliju je eksplodirala, ubivši nekoliko ljudi, među kojima i Alfredovog brata Emila.

 

Stokholmske vlasti su zabranile eksperimente sa eksplozivima u gradskim okvirima, a Nobelovi su preselili radionicu u Vinterviken, zaliv nadomak Stokholma.

 

 

Getty Images

Godine 1866, Alfred Nobel je usavršio način za stabilizovanje nitroglicerina mešajući ga sa finim peskom (poznatim u Švedskoj kao kiselgur).

 

Tako je nastala smesa koja može da se oblikuje u štapove.

 

Smešteni u rupe izbušene u stenama, mogli su da eksplodiraju i razbiju kamenje.

 

Nazvao je ovaj novi eksploziv "dinamit" i patentirao ga 1867. godine.

 

 

Getty Images

On je počeo da se koristi širom sveta u rudarstvu, kamenolomima, rušenju i gradnju puteva i železničkih pruga.

 

Koristio se i u "dinamitskom topu" tokom Špansko-američkog rata 1898. godine.

 

Kako je ustanovljena Nobelova nagrada?

Neposredno pred smrt 1896. godine, Alfred Nobel je bio vlasnik 90 fabrika u više od 20 zemalja širom sveta, među njima švedske železare i čeličane Bofors, koju je pretvorio u firmu za proizvodnju oružja.

 

Obogatio se i od ulaganja u naftnu kompaniju koju su vodila njegova braća u Rusiji.

 

 

Getty Images

Nobel je zaveštao gotovo sve svoje bogatstvo (31,5 miliona švedskih kruna ili tri miliona dolara) finansiranju godišnje nagrade za one koji su učinili najviše da pomognu čovečanstvu na poljima fizike, hemije, medicine ili fiziologije, književnosti i mira.

 

Zadatak odabira dobitnika nagrade (Nobelovih laureata) dodelio je Kraljevskoj švedskoj akademiji nauka, koja ga je primila kao člana 1884. godine.

 

Njegova porodica je žestoko osporavala testament, četiri godine boreći se na sudovima širom sveta protiv Nobelovog asistenta Ragnara Solmana, koji je pokušavao da osnuje fond.

 

Konačno, švedska vlada je odlučila da se ovo pitanje razreši na sudu u malom gradu Karlskoga, u kom je Nobel živeo pred kraj života i gde je držao konje.

 

Prve Nobelove nagrade dodeljene su 1901. godine, a svaki nagrađeni je dobijao devet miliona kruna, baš kao što dobija i danas.

 

Zašto se dodeljuje Nagrada za mir?

 

Getty Images

Postoji priča, koja nije potvrđena, da su novine greškom objavile Nobelovu umrlicu 1888. godine čuvši da je umro, a jedan francuski list ga je nazvao "trgovcem smrti".

 

Priča se da je Nobel odlučio da osnuje nagradu za mir da bi umirio vlastitu savest.

 

Verovatnije objašnjenje je Nobelovo prijateljstvo sa ženom po imenu Berta Kinski fon Šinik und Tetau (kasnije baronica Berta fon Satner).

 

Ona je bila slavna austrijska pacifistikinja i autorka bestseler romana "Položi oružje", koju je neko vreme angažovao kao sekretaricu.

 

Nakon što je otišla iz firme da bi se udala, Nobel se nekoliko godina dopisivao sa njom, i smatra se da je ona uticala na njega da osnuje nagradu za mir umesto da donira novac mirovnom pokretu.

 

Godine 1905. postala je jedina žena koja je dobila Nagradu za mir, za "smelost da se suprotstavi užasima rata".

 

 

***

Komentar

***

 

 

Bez baronice nema Nobela za mir. Bertha von Suttner (1843 -1914) nesuđena operska pevačica, književnica – okvalifikovala je "rat kao nemoralan" i svim sredstvima je radila za miru u svetu. Verovala je da je mir po prirodi normalno stanje, a da je rat posledica ljudske gluposti: "sve dok ljudi budu težili tome da imaju moć jedni nad drugima, da bi zadovoljili svoje interese na štetu drugih, biće rata. A rat je institucija nasleđena iz doba varvarstva koja bi se morala ukinuti zarad civilizacije". "I religija nije bila rat i mržnja - nego ljubav - prema komšijama. Svaka vrsta mržnje, protiv drugih nacija ili protiv drugih vera, umanjuje humanost čovečanstva". "Dole oružje"; 1889., je inspirisalo mnoge ljude da postanu mirovni aktivisti. Sam joj je Nobel napisao da ako na Zemlji postoji 2000 jezika – "tvoja knjiga mora biti prevedena na 1999 jezika"; knjiga je imala 37 izdanja i prevedena je na (samo) 12 jezika. U Srbiji je baronica apsolutno nepoznata. Na njen pacifizam uticala su dela Kanta, Bakla, Spensera, Darvina i  Tolstoja (Tolstoj je hvalio "Dole oružje"!) koji su videli mir kao prirodno stanje narušeno ljudskim aberansima rata i militarizma. Kao rezultat toga, ona je tvrdila da se pravo na mir može zahtevati prema međunarodnom pravu. Uoči I svetskog rata nastavila je kampanju protiv međunarodnog naoružanja. Umrla je dva meseca pre izbijanja I svetskog rata na koji je upozoravala i protiv kojeg se borila; poslednje reči su joj bile: "Položite oružje! Prenosite poruku!"

 

Zoran Stokić

12.10.2024.