Rešena vekovna
misterija: Naučnici otkrili poreklo Kristofera Kolumba
SCITECH Autor: Rojters 13. okt 202413:03 77
komentara CRISTINA QUICLER / AFP
Moreplovac i istraživač iz 15. veka,
Kristofer Kolumbo, bio je sefardski Jevrejin iz zapadne Evrope, saopštili su
španski naučnici nakon što su analizirali njegov DNK kako bi rešili vekovnu
misteriju njegovog porekla.
Nekoliko zemalja se sporilo oko Kolumbovog
porekla kao i mesta gde je sahranjen, a mnogi istoričari su dovodili u pitanje
tradicionalnu teoriju da je on iz italijanskog grada Đenove, prenosi Rojters.
Tim istraživača je u želji da reši misteriju
sproveo istraživanje koje je trajalo čak 22 godine, a predvodio ga je španski
forenzički ekspert Miguel Ljorente.
Naučnici su analizirali ostatke nađene u
katedrali u Sevilji, gde je, kako su vlasti dugo tvrdile, Kolumbo sahranjen.
Ostatke genetskog materijala su uporedili sa
DNK njegovih rođaka i potomaka, a svoja otkrića su objavili u dokumentarcu pod
naslovom “Kolumbova DNK:Pravo poreklo” koji je prikazan juče na španskom javnom
servisu TVE.
Svi nalazi potvrdili su jevrejsko poreklo
velikog moreplovca koji je otkrio Ameriku, ukazali su eksperti na čelu sa
Ljorenteom.
U Španiji je živelo oko 300.000 Jevreja pre
nego što su katolički monarsi Izabela i Ferdinand naredili da se oni i
muslimani preobrate u katoličku veru, ili napuste zemlju, navodi Rojters.
Nakon toga, mnogi španski Jevreji su se
raselili po svetu.
Tim istraživača je utvrdio da je jedino
moguće sa sigurnošću reći da je Kolumbo rođen u Zapadnoj Evropi, nakon što je
analizirao 25 mogućih mesta njegovog rođenja.
Forenzičari sa Univerziteta u Granadi pre
nekoliko dana su detinitivno potvrdili da ostaci sahranjeni u katedrali u
Sevilji pripadaju Kolumbu.
Ljorente je objasnio da se tokom prvih
proučavanja od 2003. do 2005. govorilo o mogućoj podudarnosti koja bi ukazivala
da kosti koje se nalaze u katedrali pripadaju Kolumbu, ali da je verovatnoća
mala jer nema dovoljno DNK materijala.
Ljorente je dodao da je zahvaljujući novim tehnologijama
sada definitivno potvrđeno da ostaci pripadaju slavnom moreplovcu.
***
Komentar
***
Bez preterivanja moglo bi se kazati da u
Starom Zavetu, Talmudi i tsl ima nešto "revolucionarno" jer čoveku
daje mogućnost "da se pobuni" i da "stvori vlastiu
istoriju". Može biti slobodan da odabere svoj put i da snosi posledice tog
izbora. Kad god u svetu arogantno "učeno neznanje" nastupa u ime -
apsolutne istine - neke ideologije
"lete glave", jevreji su to pretrpeli u Egiptu, Vavilonu,
Rimu,..., ali i u Evropi što se na kraju pretvorilo u Aušvic. Da će stvari po
Jevreje krenuti loše videlo se prvi put jasno u tri rasprave Klinija (opat od
1122-1156). Na četvrtom luteranskom saboru 1215. hrišćanskim vladarima je
naloženo da moraju Jevreje obeležavati komadom crvene okruglaste tkanine
prišivene na odeću (preteča žute zvezde). Oduzeto im je pravo da poseduju
zemlju, čak i da budu zemljoradnici. Mogli su se baviti trgovinom, medicinm,
bankarstvom,...,umetnošću. Inkvizicija, lomače, progoni, mržnja...korišćena je
svaka prilika da se proglase krivim – krstaški pohodi, pojava kuge...
*
@ BEG-Istra-SCHWAB.
Kako se propada? Kad od
kosmopolitskog carstva mnogih naroda, što je Vizantija nekada bila, nije ostalo
ništa, usledila je njena transformacija u grčko-pravoslavno carstvo
jednoobrazno, netrpeljivo; to je bio početak kraja! Slično je bilo sa Španijom
kada je ukinut kosmopolitizam i pored tolikog zlata - niste mogli stvoriti
"nove" vrednosti, propadate. Kao što je primetio Darvin - mentalna je
sposobnost Homo sapijensa konstantna u poslednjih 100 000 god, ali kroz
istoriju sociološki elementi uticali da se ona "smanji", kao pr,
navodi Španiju: "samo u Španiji neki najbolji ljudi - oni koji su sumljali
i pitali, a bez sumlje ne može biti napretka - bili su eliminisani sistematski
tokom tri veka, u proseku po hiljadu godišnje i tako je snizila opšti nivo
inteligencije." Evropa je Sokrat tj. naučni metod; Španija se udaljila od
Evrope jer se odrekla kritičkog mišljenja i nauke koja je započela sa Galilejem,
Njutnom, a bez toga nije moglo biti ni ekonomskog napretka.
Zoran Stokić
13.10.2024.
Нема коментара:
Постави коментар