Stepanović: Zlatno doba samo za elitu u Beogradu na vodi, ostali se bore za osnovna prava

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 01. okt 202417:03  Izvor: N1 Beograd

 

 

Dok prosvetni radnici štrajkuju, poljoprivrednici blokiraju puteve, pola Srbije se diglo oko litijuma, a ni radnici Jure više ne mogu da trpe mobing - predsednik Srbije slavodobitno otvara luksuzni hotel - i to u Beogradu na vodi, uzurpiranom delu grada, napravljenom za elitu, kojoj jedinoj ovo i jeste zlatno doba, primećuje Biljana Stepanović, urednica Nove ekonomije.

Zlatno doba sada nije za ljude koji uče našu decu, ali jeste za „identitet“ koji ćemo negovati kroz nacionalnu čitanku, može se zaključiti iz reči ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović.

O zlatnom dobu je, podseća Biljana Stepanović, samo pre nekoliko dana govorio i ministar finansija Siniša Mali, ocenjujući kako smo „najbolji“ i „nezadrživo napredujemo“.

Nekoliko dana kasnije gledamo tu istu Vladu kako se cenjka sa prosvetarima za dvadesetak evra, navodi ona.

„Prosvetni i zdravstveni radnici treba da budu suština ove države i društva. Svaka država koja brine o svojim građanima, mora da brine o zdravstvu i o školstvu. Međutim, oni su ovde najviše potcenjeni“, izjavila je Stepanović.

Glavna i odgovorna urednica Nove ekonomije se pita kako prosvetni radnici da imaju autoritet i dostojanstvo, kad im se stalno govori da žive s platom koja je ispod prosečne?

Za rafale novca ima, ali za prosvetne radnike nema jer prosveta nije prioritet ove vlasti, zaključuje ona.

„Nama su i stadioni važniji od prosvete. Ti su stadioni, čini mi se, prešli u paradigmu i inat ove vlasti. Osim što je ‘ugradnja’ u poslove fantastična, dobar je pokazatelj šta su u Srbiji prioriteti. I ako ću radikalnije – postala je strategija da se unižava školstvo i obrazovanje u ovoj zemlji, da se snižava nivo obrazovanja, da se uvodi negativna selekcija u prosvetni kadar, jer društvu koje je obrazovano, drugačiji bi i bili prioriteti“, kazala je.

Podele se jasno vide u društvu, navodi.

„U vreme dok nam štrajkuju prosvetni radnici i stoje ispred vlade, puteve nam blokiraju poljoprivrednici, a pola Srbije se je podiglo oko litijuma. Čak i radnici Jure ne mogu da trpe više mobing direktora, što govori o samovolji i o tome šta dozvoljavaju sebi pojedini strani investitori. U to vreme, predsednik naše države slavodobitno otvara ultra luksuzni St. Regis hotel u Beogradu na vodi. Ja nisam protiv luksuznih hotela, ali dok se jedni bore za elementarnu egzistenciju, sa druge strane gledamo sjaj, blještavilo i udvaranja našeg predsednika njegovim arapskim prijateljima… Sjaj jednog dela grada koji je uzurpiran i napravljen za tu novu elitu koju ovo, što se u državi Srbiji dešava, uopšte ne interesuje“, kazala je ona.

Srbija je podeljena na one kojima je ovo zlatno doba i koji se bore da tako ostane, i na onaj njen većinski deo koji se bori za osnovna prava, ocenjuje. Tu je i još jedan manjinski deo koji se trudi da se „ne sramoti mnogo“.

„U tome jeste problem – što bi trebalo baš ti ljudi da progovore, da kažu ‘ovo je srljanje države Srbije u propast’. Ne može da napreduje zemlja u kojoj su prosvetni radnici ovako očajni“, kazala je ona.

„Šta su poljoprivrednici? Teroristi, pa da ih BIA zove?“

Upitana o tome da je BIA pozvala na informativni razgovor poljoprivrednike koji protestuju i traže da im Vlada ispuni data obećanja, Stepanović kaže da je najstrašnija što ova vest uopšte više nije iznenađujuća.

„Poljoprivrednici znaju da su prevareni. Pošto više ništa ne možete da im obećavate, sada na njih šaljete BIA da ih zaplaši, da ih opet vrati kući… Mi u zemlji koja je imala čist vazduh, vodu i plodnu zemlju, seljake sa plodne zemlje izvodimo na ulicu, a uvozimo sve živo od crnog do belog luka. Šta su ti ljudi – neprijatelji države, teroristi, šta su oni da ih BIA zove? To je čisto zastrašivanje, nema drugog obrazloženja“, navodi ona.

Kasno za pravi razgovor o litijumu

Jučerašnje poigravanje sa sednicom o litijumu je, prema njenim ocenama, demonstracija moći ove vlasti da li će uopšte da stavi tu tačku na dnevni red ili ne.

„Bojim se da ni na redovnom zasedanju nećemo čuti pravu diskusiju i prave argumente koje građani Srbije treba da čuju. Šta mi tačno dobijamo iskopavanjem litijuma, koliko ćemo od toga zaista da zaradimo, a ne da ćemo biti zasuti novcem i zlatom, što mislim da je potpuna besmislica. Predsednik govori kako neće moći stanovnici Jadra da potroše novac. Kako čovek koji sedi na funkciji predsednika države dozvoljava sebi takve rečenice? Mi slušamo propagandu vlasti, već neumesnu, koliko je po svaku cenu neophodno da se kopa litijum i da uđe Rio Tinto. Meni je svejedno da li je to Rio Tinto ili neka druga kompanija, ali već činjenica da najviši predstavnici vlasti do te mere na tome insistiraju, izaziva sumnju. Zašto mi nismo o tome razgovarali?“, pita se ona.

Dijalog sada, smatra, više i ne može da se desi.

„Zato ne očekujem da će u Skupštini uopšte o tome kvalitetno da se razgovara, nego će neki Milenko Jovanov da uzme reč, da priča neke gluposti, da misli da je zanimljiv i takvi neki likovi, koji će samo gledati da diskredituju opoziciju na svaki način. Od toga nećemo dobiti ništa, a to takođe nije u interesu države Srbije“, zaključila je.

 

***

Komentar

***

 

Santaljana:"Ko zaboravi svoju prošlost moraće ponovo da je proživi". Od prve civilizacije - despotskog - Sumera, pa preko Egipta, Indije, Kine,.,Vizantije, Osmanskog carstva, Komunizma - uvek je bilo "vlast" i "narod". Despotski sistem je najbolji sistem za Vlast; Vlast je iznad zakona, za njih je uvek zlatno doba, za ništa nisu odgovorni, iako određuju i dikrtiraju sve poslove i život u državi - ne postoji loš događaj koji bi njih udaljio iz vlasti. Iz istorije znamo da je despotski sistem najgori sistem za narod. Kao što su to pokazali Bakunjin,.,Vitfolgel,  to je sistem - "birokratskog državnog ropstva" -  gde ništa nije autonomno, ni naši životi, čak ni struke sve je pod budnim okom birokrata. Moć despotija direktna je posledica PSIHOLOGIJE  STRAHA i APSOLUTNE NESIGURNOSTI, koja je sistematski razvijana kod podanika (nisu subjekt politike). Neslobodni podanici, u takvom sistemu nisu imali šansu da se razviju u građanina (subjekta politike) - ima­li su samo jednu brigu, a to je bilo svakodnevno preživljavanje.

 

Zoran Stokić

1.10.2024.