Nakon skoro 200 godina, otkriven do sada nepoznati Šopenov valcer

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 28. okt 202422:05 Wikipedia / Louis-Auguste Bisson

 

 

Nepoznati valcer Frederika Šopena otkriven je u biblioteci u Njujorku, što je dovelo do velikog uzbuđenja u svetu klasične muzike.

Robinson Meklelan je prebirao kolekciju kulturnih suvenira u trezoru Morganove biblioteke i muzeja na Menhetnu kada je pronašao rukopis veličine kartoteke sa prepoznatljivim imenom ispisanim na gornjem uglu: Šopen.

Poslao je fotografiju dela Džefriju Kalbergu, vodećem stručnjaku za Šopenov rad na Univerzitetu u Pensilvaniji, piše Classic FM.

 "Pala mi je vilica. Znao sam da ovo nikada ranije nisam video“, rekao je Kalberg za Njujork tajms.

Nakon detaljne analize papira, mastila, rukopisa i muzičkog stila, Muzej je zaključio da je delo zaista nepoznati valcer velikog poljskog kompozitora. Ovo značajno otkriće je prvo te vrste u više od pola veka.

Rukopis je datiran između 1830. i 1835. godine, kada je Šopen bio u ranim dvadesetim godinama i ima nekoliko posebnosti.

Iako se veruje da je završeno, delo je kraće od ostalih Šopenovih valcera – samo 48 taktova sa ponavljanjem, ili oko 80 sekundi. Komad, u a-molu, ima neobične dinamičke oznake, uključujući trostruki forte, koji označava maksimalnu jačinu, blizu početka.

„Ovo nije najkomplikovanija Šopenova muzika, ali je to jedan od najautentičnijih Šopenovih stilova koje možete zamisliti“, rekao je pijanista Lang Lang.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Na tom komadu papira ne postoji Šopenov potpis ali rukopis sadrži prepoznatljivi njegov bas ključ - dokazi su indirektni. Poslušajmo pijanistu - Sir Stephen Hough - promoter Šopenovih valcera - "u početku sam se bio sumljičav  jer je delovalo malo grubo na mestima, nije izgledalo tako izbirljivo kao druge Šopenove kompozicije,..., to je pomalo kao da naiđete na skicu za pesmu Džon Kitsa za koju on još nije završio tačno red reči, te da ima nekoliko pravopisnih grešaka, ali nekako i dalje možete da kažete da ima taj genije tamo,..., postoji dosta 'rukopisa maloletnika' koje je Šopen držao u fioci i nikada nije nameravao da objavi, a koje je objavljeno posle njegove smrti protivno njegovoj želji, a ovo verovatno spada u tu fioku". 

Ko zna možda kasnije neki muzikolog (stručnjak za Betovena) Luka Kjantore pokaže da je to laž; pokazao je da "Fur Elise" ne odgovara Betovenovom muzičkom idiomu te da potiče od Ludviga Nola, koji je po Betovenovoj - pra skici - napisao kompoziciju "kao da" je Ludvigova. A "čiji je Mocartov Rekvijem"? 1791. Mocart je dobio posao, grof Valsegga je kao avans dao  1/2 predviđene sume novca; smrt  ga je, te 1791; omela da završi delo, uradio je oko 20%. Konstanca se  dosetila ako delo dovrše J. Eibler i F.  Sußmair i & dobiće i preostalu ½ novca (a ne da vraća avans - koji su potrošili); rečeno učinjeno; uz kiks (potpis mrtvog kompozitora). Na prvoj stranici Requiema koji je primio grof stoji potpis „di me V. A. Mozart mppr. 1792 “(di me =„ od mene “, mppr. = Manu propria, rukom napisano), koju je, prema analizama rukopisa, falsifikovao Süßmayr – on je inače komponovao 70%, Eibler 10%.

 

*

Mali dodatak. Potpuno neprimećen u Srbiji. Američki muzikolog David Buch je pre dvadesetak godina mislio da je otkrio nepoznatu Mcartovu operu "Der Stein der Veisen, oder die Zauberinsel" (1790.)" (Kamen filozofa, ili Začarano ostrvo)  singšpil u II čina; ali ubrzo je otkrio da je to zaboravljena "kolektivna opera" - koji su zajedno komponovali Johann Baptist Henneberg, Benedikt Schack, Franz Xaver Gerl, Emanuel Schikaneder i Mocart. Libreto je napisao Šikaneder po bajci Kristofa M. Vilanda.  Opera ima nekoliko važnih paralela sa Mocartovom Čarobnom frulom(1791.), koja je premijerno izvedena godinu dana kasnije. Svih 5 su napisali delove II čina, a svi osim Mocarta su napisali delove I čina. Heneberg je komponovao uvertiru. Sva 5-rica su kasnije bili uključeni u "Čarobnu frulu": Mocart kao kompozitor, Šikaneder kao libretista, impresario i izvođač (Papageno), Heneberg kao dirigent, a Šak i Gerl kao izvođači (respektivno Tamino i Sarastro). Sličnost između ove dve opere je upadljiva!

 

Der Stein der Weisen oder Die Zauberinsel

Hofkapelle München, Rüdiger Lotter

1 / 55

Zoran Stokić

30.10.2024.