Objavljeni ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za medicinu ili fiziologiju

 

 

SCITECH Autor: N1 Beograd, B.J. 07. okt 202411:36 Wikimedia/ Rama/Eliot Lash/Jonathunder

 

 

Nobelova nagrada za medicinu ili fiziologiju dodeljuje se svake godine naučnicima koji rade na raznim poljima medicine ili fiziologije.

Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za medicinu ili fiziologiju su Viktor Ambros iz Hanovera i Gari Ruvkum iz Berklija za otkriće mikroRNK i njenoj ulozi u post-transkripcionoj regulaciji gena.

 U pitanju je jedna je od pet Nobelovih nagrada koje su osnovane 1895. godine po testamentu Alfreda Nobela, a dodeljuje je Institut Karolinska za izuzetne doprinose u medicini ili fiziologiji.

Kako je nastala voljom Alfreda Nobela, nagradom upravlja Nobelova fondacija, a dodeljuje je odbor koji se sastoji od pet članova izabranih od strane Švedske kraljevske akademije nauka.

Iako se često naziva Nobelovom nagradom za medicinu, Nobel je u svom testamentu izričito naveo da se nagrada dodeljuje za “ medicinu i fiziologiju“, pa se tako nagrada može dodeliti za širi spektar delovanja.

Dobitnici prošlogodišnje Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu bili su Katalin Kariko i Dru Vajsman. Američki naučnik i mađarska biohemirčarka su dobili nagradu za svoj doprinos razvoju mRNK vakcine protiv kovida 19.

Kako je objavio Nobelov komitet, njihova otkrića bila su ključna za razvoj efikasnih mRNK vakcina protiv kovida 19 tokom pandemije.

Najmlađi dobitnik Nobelove nagrade za medicinu ili fiziologiju, imao je 31. godinu. U pitanju je Federik G. Bening iz Alistona koji je ovu nagradu dobio 1923. godine za otkriće inslulina.

Najstariji dobitnik Nobelove nagrade za medicinu ili fiziologiju, imao je 87. godina. Pejton Rous iz Baltimora Nobelovu nagradu dobio je 1966. godine za otkriće virusa koji izazivaju tumor.

 

***

Komentar

***

 

Homo sapijens, životinje, biljke, virusi, bakretije -  svi zajedno, nismo, ništa drugo, do – bolji ili lošiji genski roboti za preživljavanje – gena. Po spoljnom izgedu i unutrašnjim organima - izgledamo veoma različito; ali smo po načinu funkcionisanja veoma slična hemiska fabrika - molekula zvanih DNK. RNK je najpoznatija po tome što nosi uputstva o tome kako napraviti proteine od DNK u jezgru ćelije u male ćelijske "fabrike" koje zapravo grade proteine. MikroRNA ne proizvodi proteine, ali pomaže da se kontroliše šta ćelije rade, uključujući uključivanje i isključivanje kritičnih gena koji prave proteine. Kako to uključivanje isključivanje - sinhronizovati - kako regulisati transkripcije gena, na nivou DNK, odnosno njihovu kopiju u obliku RNK "glasnika" kao i regulaciju koraka koji se nalaze nizvodno od transkripcije. Intervencija na nivou mikroRNA, nam otvara vrata za potpuno novi način razvoja lekova u lečenju neuroloških bolesti, zaraznih kao i kancera.

 

Zoran Stokić

8.10.2024.