Kontroverzna opera izazvala haos: Ljudima pozlilo zbog eksplicitnih scena, reagovala hitna pomoć FOTO/VIDEO

 

 

Skoro 20 posetilaca pozorišta u Štutgartu zahtevalo je medicinsku pomoć zbog teške mučnine nakon što su odgledali operu "Sankta", koja je uključivala izrađivanje pirsinga, nesimulirani seksualni odnos i veliku količinu lažne i prave krvi.

 

Izvor: Tanjug

 

Kontroverzna opera izazvala haos: Ljudima pozlilo zbog eksplicitnih scena, reagovala hitna pomoć FOTO/VIDEO

Shutterstock/smith371

 

''U subotu je bilo osam, a u nedelju 10 ljudi o kojima je naša služba za posetioce morala da brine“, rekao je portparol opere Sebastijan Ebling o dve predstave ''Sankta'', dela austrijske koreografkinje Florentine Holcinger.

 

On je dodao da je u tri slučaja pozvan lekar, prenosi Gardijan.

Holcinger je poznata po slobodnim predstavama koje brišu liniju između plesnog teatra i vodvilja.

 

Glumačka postava, koja je u potpunosti ženska, obično nastupa delimično ili potpuno gola, a prethodne predstave uključivale su gutanje mača uživo, tetoviranje, masturbaciju i akcione slike sa krvlju i svežim izmetom.

''Dobra tehnika u plesu za mene nije samo neko ko može da uradi savršen tendu, već i neko ko može da urinira na mig“, rekla je Holcinger za Gardijan u intervjuu ranije ove godine.

 

Sankta, prva opera za Holcinger, premijerno je izvedena u državnom pozorištu Meklenburg u Šverinu u maju, a zasnovana je na ekspresionističkoj operi Pola Hindemita iz 1920-ih ''Sancta Susanna''.

 

 

Hindemitova originalna opera govori o mladoj monahinji koja, uzbuđena pričom koju je ispričala jedna od starijih žena u manastiru, stupa na oltar naga i čupa lopaticu sa Hristovog torza.

 

Susret sa velikim paukom navodi je da se pokaje za svoj postupak i moli druge monahinje da je zazidaju živu.

 

Delo je prvobitno je trebalo da bude premijerno prikazano u državnoj operi u Štutgartu 1921. godine, ali je na scenu postavljeno tek 1922, nakon protesta protiv njegovog navodno svetogrdnog sadržaja.

 

Originalni nastup ove godine u Štutgartu je zamenjen golim monahinjama koje se kotrljaju na pokretnom polu-pajpu u centru bine, zidom razapetih golih tela i sveštenicom lezbejkom koja služi misu.

 

 

***

Komentar

***

 

Zaboravljena prošlost. Mocartov "Don Žuan" se delom oslanja o Gacaniginog "Don Žuana", ali bez sprovođena antičke katarze, masonerija u izradu opere uključuje lično, glavom i bradom masona Đakoma Kazanovu. Na inicijativu Kazanove u finalu Don Žuan odbija da se pokaje – masoni su to mesto odlično tempirali i od toga stvorili gest - kapital - prototip raskalašne, neodgovrne filozofije života, koja se dobro prodaje. Masonski kapitalizam je usmerio građansko društvo u pogrešnom smeru – pomerio je težište od štednje ("odlaganja", "samosuzdržavanja") - na potrošnju. Stil života je postao! Tržište koje se stalno širi - je tu da ti omogući - da se oslobodiš svake napetosti, teskobe, tako što ćeš – konzumirati "sve" i  "odmah"! U takvom "sistemu vrednosti" za ljubav, erotiku - više nije bilo mesta ni vremena - sve je postalo pornografija. Mocart je 14.12.1784. primljen kao šegrt u bečku masonsku ložu pod nazivom "Zur Vohltatigkeit". Garant za prijem u bečku ložu bio je njegov prijatelj i budući libretista "Magična frula" Emanuel Schikaneder. U čin kalfe je unapređen 7.01.1785., i postao je majstor za kratko vreme. Članovi ove lože bili su, na primer, operski pevač i šef italijanske opere u Pragu Pasqual Bondini i &. Kao što se vidi iz njihove nedavno otkrivene prepiske, operu "Don Đovani" Mocart je napisao izričito po nalogu i nakon lobiranja imenovanih praških muzičara – masona. Sva ova imena su direktno učestvovala i u izvođenju Mocartovih opera u Pragu 1787., te kasnije u Beču.

 

ZoranStokić

11.10.2024.