Svemir: Sa asteroidom koji je zbrisao dinosauruse palo još jedno nebesko telo

 

 

Druga, manja svemirska stena udarila je u more kod obale zapadne Afrike stvorivši veliki krater, tvrde naučnici.

 

Izvor: Georgina Ranard - BBC, nauka Svemir: Sa asteroidom koji je zbrisao dinosauruse palo još jedno nebesko telo. Getty Images

 

Ogroman asteroid koji je udario Zemlju i zbrisao dinosauruse pre 66 miliona godina nije jedino nebesko telo koje je tada pogodilo planetu, potvrdili su naučnici.

 

Druga, manja svemirska stena udarila je u more kod obale zapadne Afrike stvorivši veliki krater.

 

To je bio "katastrofalan događaj", kažu naučnici, koji je mogao da izazove cunami, visok najmanje 800 metara.

 

Juzdin Nikolson sa Herijot-Vot Univerziteta prvi je pronašao krater Nadir 2022. godine, ali i dalje se ne zna kako je zaista nastao.

Nikolson i njegove kolege su sigurni da je basen, dubok devet kilometara, napravila stena koja je pala u morsko dno.

Ne mogu tačno da utvrde kada je tačno došlo do udara, ni da li je pukotina nastala pre ili posle pada asteroida koji je prethodno napravio krater prečnika više od 180 kilometara kod mesta Čiksulub na Jukatanu, kojim je okončana vladavina dinosaurusa.

 

Oni tvrde da je pri kraju doba dinosaurusa pao manji kamen koji je prilikom udara verovatno formirao vatrenu kuglu.

 

"Zamislite da asteroid udara u Glazgov, a vi ste u 50 kilometra udaljenom Edinburgu.

 

"Vatrena lopta je pretpostavlja se bila oko 24 puta veća od Sunca na nebu, dovoljna da zapali drveće i biljke u Edinburgu", kaže Nikolson.

 

Getty Images

Pratila ju je verovatno izuzetno jaka vazdušna eksplozija, posle koje je usledio seizmički potres poput zemljotresa jačine sedam stepeni Rihterove skale.

 

Pretpostavlja se da su se ogromne količine vode povukle sa morskog dna, a potom vratile nazad, stvarajući jedinstvene otiske po površini zemlje.

 

Neobično je da tako veliki asteroidi iz našeg Sunčevog sistema pogode Zemlju za kratko vreme, ali istraživači ne znaju zašto su ta dva nebeska tela udarila planetu, prateći jedan drugog.

 

Getty Images

Asteroid koji je stvorio krater Nadir, bio je širok oko 450-500 metara, a naučnici misle da je udario u Zemlju brzinom od oko 72.000 kilometara na čas.

 

Događaj najbliži tom jeste iz 1908. godine kada je asteroid 50 metara dug eksplodirao na nebu iznad Sibira u Rusiji.

 

Asteroid Nadir bio je otprilike veličine Benua, trenutno najopasnijeg objekta koji kruži u blizini Zemlje.

 

Benu bi najverovatnije mogao da udari u našu planetu 24. septembar 2182. godine, navode iz Američke svemirske agencije (NASA), ali su šanse da do toga dođe i dalje jedan prema 2.700.

 

Nikada do sada planetu nije udario asteroid te veličine, zbog čega naučnici moraju da proučavaju erodirane kratere na Zemlji ili slike kratera na drugim planetama.

 

Da bi bolje razumeli krater Nadir, Nikolson i njegov tim su analizirali 3D podatke visoke rezolucije geofizičke kompanije TGS.

 

Većina kratera se vremenom raspala, ali je Nadir dobro očuvan, što znači da naučnici mogu da dopru do različitih nivoa stena.

 

"Ovo je prvi put da smo mogli da vidimo unutrašnjost kratera kao što je ovaj - zaista je uzbudljivo", kaže doktor Nikolson.

 

U svetu ima samo 20 morkskih kratera, ali nijedan nije detaljno proučavan kao ovaj, dodaje.

 

Rezultati su objavljeni u časopisu Nature Communications Earth & Environment.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kako - slučani događaji - bitno utiču na budućnost života na planeti Zemlji pokazuje ovaj slučaj sa udarom asteroida, ali i mnogi dugi slučajevi, na primer, klima "verskih ratova" oko 1600. "naterala" je Brahea da emigrira iz Kopenhagena u Prag a Keplera da emigrira iz Graca u Prag (nekatolici su u Gracu dobili upozorenje da imaju "8 dana da bezbedno napuste grad"). A želja cara češko-nemačko-rimskog Rudolfa II (sestrić Filipa II, cara Španije) da čita svoju sudbinu sa neba, spojio je znači te dve slučajne  izbeglice – Tiho Brahea (postaje carski astronom Rudolfa II) i Keplera (pomoćnik carskog astronoma) – u Pragu 1600. Dok u Rimu 1600. na "Cvetnom trgu" crkva spaljuje Đordana Bruna, u Pragu se postavlja prva stepenica moderne nauke (da je putanja planeta "elipsa") – kao nenameravana posledica "verskih rarova" i astrološkog proricanja sudbine jedog cara. Spojila su se u Pragu 1600., Braheova precizna nebeska posmatranja i Keplerova matematička umeća;  Keplerovi zakoni nisu mogli nastati bez Braheovh astronomskih tablica – a (i) bez Kepletovih elipsi nema Njutnove dinamike; prve moderne naučne knjige "Principija" 1687., koja je stvorila nove naučne i duštvene standarde koji su iz korena promenili način života na planeti Zemlji a koji nam omogućuje (i) da se u budućnosti uspešno izborimo sa ovakvim slučajnim "udarima" o Zemlju te sačuvamo našu ekološku nišu.

 

Zoran Stokić

4.10.2024.