Vorholov portret Merilin Monro prodat za rekordnih 195 miliona dolara

 

 

KULTURA Autor:Beta10. maj. 202209:212 komentara Izvor: REUTERS/Carlo Allegri

 

 

Portret Merilin Monro američkog umetnika pop arta Endija Vorhola prodat je za 195 miliona dolara, što je najveća cena koju je je jedno umetničko delo 20. veka dostiglo na aukciji. Portret je prodat sinoć za četiri minuta po tačnoj ceni od 195,04 miliona dolara, uključujući troškove, u prepunoj sali aukcijske kuće Kristi na Menhetnu.

Reč je o delu „Shot Sage Blue Marilyn“ koju je Vorhol naslikao 1964. godine. Čuvena slika, koja je do juče bila u vlasništvu ciriške fondacije Tomas i Doris Aman bila je procenjena na 200 miliona dolara. Fondacija će prihod nameniti poboljšanju života dece širom sveta kroz zdravstvene i obrazovne programe.

Vorhol (1928-1987) smatra se jednim od najvažnijih prestavnika pop arta. Slikao je omote za više prehrambenih proizvoda, među kojima je i Koka kola. Poznat je i po portretima holividskih ikona, a dizajnirao je i omote za dva albuma Rolingstonsa. Umetničko delo 20. veka koje je do sada držalo rekord najskuplje prodatog na aukciji bila je slika Pabla Pikasa. Jedna od varijacija "Žena iz Alžira" u maju 2015. dostigla je cenu od 179,4 miliona dolara.

 

 

***

Komentra

***

 

Odgovor na komentar @U: "poboljšanje života dece"???verujem fondaciji,koliko i predsedniku !!!!!

 

*

 

@U - Kada se živi u Srbiji filantropija izgleda neiskreno. Kada je društvo, za razliku od Srbije, sociološki “uvezano” a građani socijalizovani, to izgleda ovako. 

Kerolajn Bamberger Frenk Fuld (1864-1944) bila je američka poslovna žena i filantrop; kapital je stekla baveći se maloprodajom (u lancu robnih kuća razvila je nove metode maloprodajnog oglašavanja i prodaje). Višak novca je htela da uloži u obrazovanje u SAD. Potražila je savet od Abrahama Fleknera(1866-1959) uglednog američkog prosvetnog radnika, poznatog po ulozi u reformi medicinskog i visokog obrazovanja u SAD i Kanadi. 1908, Fleksner je objavio knjigu, “Američki koledž” (Tu je oštro kritikovao visoko obrazovanje u SAD, jer prof zbog brojnih predavanja imaju malo vremena za bavljenje naukom). Tu je knjigu zapazio Henri Pričet, predsednika Karnegi fondacije, angažaova je Fleksnera da ostvari svoje vizije. Tako je do Fleksner došla i Karolajn, poslušala je njegov savet da novac (filantropski) uloži u osnivanje “Instituta za napredne studije” u Prinstonu. Rečeno učinjeno. Fleksner je u institut doveo mnoge  naučnike iz Evrope koji bi verovatno bili progonjeni od strane nacističke vlade u usponu (na primer, Alberta Ajnštajna, 1933., Kurt Gedel, Džon fon Nojman i &). Zato je SAD to što jeste a i Srbija bila i ostala “Prokleta avlija”!

 

Zoran Stokić

10.05.2022.