„Karmina Burana“ na otvorenom u Novom Sadu i Beogradu

 

 

KULTURA Autor:N1 Beograd18. maj. 202210:38 Izvor: SNP

 

 

Jedinstveni muzički spektakl na otvorenom, delo Karla Orfa "Karmina burana" poklon je Srpskog narodnog pozorišta Novosađanima i Beograđanima. U sredu, 25. maja, više od 400 učesnika naći će se pod vedrim nebom, na platou Pozorišta sa misijom da ožive ovu neverovatnu operu, a već 28. maja isti spektakl održaće se i u Beogradu na Trgu republike. Ulaz na oba koncerta je slobodan.

„Karmina burana“ Karla Orfa (1895-1982) od nastanka 1937. godine, najpopularnije je delo nemačkog kompozitora, za koje je tekst našao u istoimenoj zbirci iz 13. veka, u kojoj su sabrane pesme školaraca lutalica, dokonih studenata i pevača, sočni, pikantni stihovi o ljubavi i prirodi, bezbrižna himna životnoj radosti. Ovo specijalno i koncertno igranje opere Srpsko narodno pozorište izvodi zajedno sa Umetničkim ansamblom „Stanislav Binički” sa 400 izvođača na sceni: dva simfonijska orkestra, dva hora i dečijim horom.

Dirigent će biti maestro Aleksandar Kojić a solisti su: sopran Marija Jelić, tenor Aleksandar Tolimir i bariton Vasa Stajkić. Moćno delo muzike dvadesetog veka pisano je za trio vokalnih solista (sopran, tenor i bariton), veliki mešoviti hor i simfonijski orkestar, obilato pojačan udaraljkama a biće i jedna od retkih prilika u Novom Sadu kada je na otvorenoj sceni toliki broj izvođača u okviru jednog programa, navodi se u saopštenju Srpskog narodnog pozorišta.

"Karmina burana" biće izvedena premijerno na platou ispred Srpskog narodnog pozorišta, 25. maja u 20 časova, a odmah potom, 28. maja i na Trgu republike u Beogradu u okviru CEBEF festivala.

Ulaz na oba koncerta je slobodan.

 

***

Komentar

***

 

Bravo! Puna podrrška koncertima. Da se podsetimo delo je rađeno po pesmama golijarda. U drugoj polovini XII veka evropski su gradovi gotovo u potpunosti zamenili manastire kao glavna središta studiranja. Pariski univerzitet sa svojom čuvenom teološkom školom (1180.) postao je matica svih učilišta. Dvorovi, feudalci i crkva dobili su u zapadnim gradovima veoma moćnog protivnika (novi univerziteti postali su matrica buduće zapadne duhovnosti i nove nauke). Za ortodoksnu svest, za svest "svetog neznanja" Pariz tog vremena sve više je ličio na "đavolju jazbinu". No ipak, za novi urbani otvoreni GOLIJARDSKI DUH, koji se stalno pita: "mora li se u sve to verovati?" — te u svojim pesmama i svojim oslikanim rukopisima odgovara da "ne mora(!)" — Pariz je sve više postajao "grad-svetionik". Nemajući svest o potrebama nove društvene evolucije, ortodoksni su umesto reformi tražili povratak istočnom misticizmu. — Nipošto! — odgovaraju golijardi. Zaokupljeni životom i njegovim potrebama, golijardi, siromašni lutajući studenti, ali prva prava urbana inteligencija —  a među njima posebno Abelar, prvi moderni profesor — uspeli su da razviju nezapamćenu kritiku tadašnjeg društva i načina života. Kritika nije mimoišla ni crkvu, ni plemiće, ni seljake. Tako su svadljivi golijardi, ti VITEZOVI DIJALEKTIKE, koristeći se višecentričnošću zapadog društva, uspeli da izdejstvuju do tada nezamislivu liberalizaciju organizacije rada na univerzitetu. Takva organizacija rada univerziteta u Vizantiji, ili nekoj drugoj despotiji, bila je nezamisliva.

 

Zoran Stokić

18.05.2022.