Snimljena crna rupa u centru naše galaksije

 

SCITECH Autor:N1 Beograd, AP12. maj. 202215:31 > 16:371 komentar Crna rupaIzvor: Tanjug/Event Horizon Telescope Collaboration via AP

Fotografija koju je objavila Event Horizon Telescope Collaboration prikazuje crnu rupu u centru naše galaksije Mlečni put.

Crna rupa Mlečnog puta se zove Strelac A* i nalazi se blizu granice sazvežđa Strelca i Škorpije. Četiri miliona puta je masivnija od našeg Sunca.

Fotografiju je napravilo osam sinhronizovanih radio-teleskopa širom sveta.

Opisujući sliku iz Evropske južne opservatorije (ESO) naveli su da „iako ne možemo da vidimo samu crnu rupu, jer je potpuno tamna, užareni gas oko nje otkriva o čemu se radi: to je tamno centralno područje – nazvano ‘senka’ – okruženo svetlom prstenastom strukturom. Ugao iz koga je fotografija nastala hvata svetlost savijenu moćnom gravitacijom crne rupe, koja je četiri miliona puta masivnija od našeg Sunca“.

"Slika je dugo očekivani pogled na masivni objekat koji se nalazi u samom centru naše galaksije. Naučnici su ranije videli zvezde kako kruže oko nečeg nevidljivog, kompaktnog i veoma masivnog u centru Mlečnog puta. Ovo snažno sugeriše da je ovaj objekat - poznat kao Strelac (Saggitarius) A* zaista crna rupa, a danas objavljena slika pruža prvi direktni vizuelni dokaz o tome", stoji u saopštenju ESO.

Procenjuje se da je crna rupa udaljena oko 27.000 svetlosnih godina od Zemlje.Crne rupe su oblasti u svemiru u kojima je gravitacija toliko jaka da čak ni svetlost ne može da pobegne njenom nemilosrdnom privlačenju.

Postoji nekoliko vrsta crnih rupa. Jedna nastaje kada "umre" masivna stara zvezda. Smatra se da su crne rupe druge vrste pritajene u centrima galaksija. Takva tamna tela ogromne mase obrazovana su od materijala koji po količini odgovara milionima zvezda. Postoje i male crne rupe, veličine glave čiode, koje nastaju sabijanjem relativno velike mase u neverovatno malu zapreminu.

 

***

Komentar

***

 

Nemate razloga za strah, još uvek o tome malo znamo. Dok je Hajzembergov princip neodređenosti i Plankova kvantna neodrećenost sugerisala da je realnost zavisna (povezana nerazmrsivo) sa referentnim sistemom (posmatrača) – Ajnštajn je verovao da je priroda i njena realnost određena - zakonima fizike - nezavisno od sposobnosti Homo sapijensa da dođe do tih zakona. Gedel ga je nadmašio, verovao je da je priroda (iz nekih misterioznih razloga) određena „parnim brojevima“ - da matematičke teoreme upravljaju prirodom i da su nezavisne od našeg uma. Ali šta je ljudsko znanje? Ono je  u suštini model. Razumevanje - snaga i ograničenja modela - pomaže nam da razumemo - ograničenja objektivnog znanja. Gedel je u pokušajima da matematiku i logiku pretvori  u zatvoren (dosledan, neprotivurečan) sisteme, naišao na fundamentalne poteškoće, jer svaka samorefenca stvara  paradokse. Te nas samoreference onemugućuju da dođemo do potpunog apsolutnog znanja.  Jedna od implikacija Gedelovog dokaza nepotpunost bio bi i taj – da ako je naš um zaista mašina - i on je podvrgnut teoremi o nepotpunosti  pa će - uvek postojati  istine koje su izvan našeg domašaja - razumevanja. Ali u toj našoj nemogućnosti razumevanja postoji i jedna važna prednost naš je um otvoren sistem, kada u racionalnom domenu počinju da nam „izmiču istine“ (kada u nekom racionalnom skupu nema rešenja) mi se podšapamo iracionalnim delovima našeg uma, stvaramo nove skupove, „otvaramao“ sistem ka novim rešenjima, novim razumevanjima.

 

*

 

Naši životi povezani su sa beskonačnim kosmičkim zbivanjima. Ali kosmologija i astrofizika su još daleko od toga da se smatraju empirijskim naukama poput fizike i hemije. Za sada ne postoji kritična masa empirijskih činjenica koja bi nam omogućil da kosmologija postane empirijska nauka. Začaran krug: Posmatračka astronomija nije u stanju bez podrške astrofizičkih i kosmoloških teorija da nam pomogne da dobijemo bolju predstavu o zbivanjima u Kosmosu. Tek od 1950, kada su se pojavile sonde, sateliti, rakere koje izlaze izvan Zemljine atmosfere, te otada dobijamo, precizne merne podatke raznorodnih zračenja (koje uz pomoć kompujuter sajensa možemo bolje uređivati) a to nam pomaže da unapredimo astrofizičke i kosmološke teorije. Do 1950. naše su kosmološke teorijiske konstrukcije zapravo najviše ličile na Ptolomejeve epicikle čiji je cilj bio samo to da "spasu fenomene". Uzgred, nije ne-bitno, nema razloga da plašimo građane i neverovatnim moćima razaranja koje proizvode “crne rupe” (sunčev sistem je skrajnut nije u centru mlečnog puta), pogotovu ako su oni već preživeli traume, psihoze (mnogi i neuroze) - koje je proizvela pandemija kovida, te preživljavaju nove traume i psihoze pošto nam poslednja dva mesece Putin preti nuklearnim ratom.

 

Zoran Stokić

13.05.2022.