Film o izložbi u Jugoslovenskoj kinoteci – „Soja Jovanović – snovi u boji’’

 

 

KULTURA Autor:N1 Beograd05. maj. 202211:32Izvor: Soja jovanović / Ilsustracija: Aleksa Gajić

 

 

Stogodišnjicu rođenja prve srpske rediteljke dugometražnih igranih filmova, Sofije Soje Jovanović (1922–2002), Jugoslovenska kinoteka obeležava višemesečnom postavkom, multimedijalnom izložbom „Soja Jovanović – snovi u boji” autorke Irine Kondić, kustoskinje Jugoslovenske kinoteke. Konačno je završen film koji prikazuje proces nastanka izložbe, kao i njeno otvaranje, objavili su autori.

 

„Srećni smo što možemo da vas obavestimo da je film ’’Soja Jovanović – snovi u boji’’ posle malo više vremena potrebnog za montažu i obradu završen. Film predstavlja tzv. „mejking of“- proces nastanka i rad na postavci istoimene izložbe otvorene pre nešto više od mesec dana u Jugoslovenskoj kinoteci. S obzirom da je ovo godina jubileja naše prve rediteljke igranog filma i da će izložba u Sojinu čast trajati još nekoliko meseci, važno nam je što imamo i video dokument o nastanku izložbe koji je deo trenda u svetu kada su ovako važne izložbe u pitanju“, izjavila je tim povodom autorka izložbe, Irina Kontić.

 

Jubilej će obeležiti i digitalna restauracija popularne komedije Soje Jovanović Pop Ćira i pop Spira (1957), u okviru projekta A1 Kinoteka. Restaurisanu kopiju prvog srpskog filma u boji publika će moći da vidi 8. marta na dve projekcije u sali „Makavejev”, kao i na premijernoj projekciji onlajn na zvaničnoj FB stranici Jugoslovenske kinoteke.

 

Prema rečima Irine Kondić, osnovni deo izložbe u centralnom holu zdanja u Uzun Mirkovoj ulici čini podsećanje na sve igrane filmove koje je Soja Jovanović režirala: Sumnjivo lice (1954), Pop Ćira i pop Spira (1957), Diližansa snova (1960), Dr (1962), Put oko sveta (1964), Orlovi rano lete (1966), Pusti snovi (1968) i Silom otac (1969). Prateća građa obuhvata plakate, fotografije, skice. Tu su i originalni kostimi iz filmova, dok posebnu atrakciju predstavlja umetnička instalacija visine devet metara koja spaja ilustracije Alekse Gajića s vremenskom linijom na kojoj je hronološki data biografija Soje Jovanović.

 

 

***

Komentar

***

 

 

1954. mnogi novinari bi napisali kako je "film režirao Soja Jovanović". Žena reditelj? Nemoguće. A zašto je bilo moguće? Deca se ne ugledaju samo na svoje roditelje (otac, hemičar, majka filozof) već i na ujake, stričeve, babe ili dede,..., Sojin deda Milan Jovanović, dvorski fotograf, imao je rođenog brata, glavom i bradom, uvaženog slikara Paju Jovanovića, stric joj je bio vajar Dušan Jovanović a njegova supruga je bila naša poznata glumica Nevenka Urbanova. Umetnost je prevagnula upisala je studije glume i drame - sa kolegama je osnovala Akademsko pozorište (prvi studentski teatar u zemlji 1944.) izvodili su između ostalog „Nušićevo „Sumljivo lice“ 1948., koje  je uplašilo novu komunističku vlast, trupa raspuštena, a predstava zabranjena! Ali se, kao što to biva u našim životima, desila slučajnost, predstavu je video čovek iz Agitpropa Dobrica Ćosić, usepo je da „drugove“ ubedi da puste da Akademsko pozorište preživi i preraste u Pozorište na Terazijama; gde će Soja izvoditi svoj „Kabare“, "Neki to vole vruće", "Bal lopova", "Vezana vreća" i druge. Ubrzo je prešla na film gde je snimala komedije prema delima Branislava Nušića, Stevana Sremca, Jovana Sterije Popovića, Branka Ćopića. „Školovala sam se za pozorište“, kaže Soja, „za kolektivnu umetnost koja se odvija u beskrajnoj, pobožnoj ljubavi prema sceni i prema partnerima (glumcima, celoj ekipi)... a završetak snimanja filma je tužan za reditelja. To su večiti rastanci, zanavek, kao da ih već u životu nije dosta bilo!“

 

Zoran Stokić

6.05.2022.