Istinski vernik

"The True Believer" Eric Hoffer

Razmišljanja o prirodi masovnih pokreta

Eric Hoffer (1902 –1983)

 

Bila je to jedna od ominjenih knjiga Ajzenhauvera. Američki predsednik Dvajt Ajzenhauer pročitao je The True Believer 1952., poklanjao je ovu knjigu prijateljima i preporučivao je drugima. Bertrand Rasel kazao je da ova knjiga  vrši promociju "intelektualnog zdravlja", te da je važna jer je "politički pravovremena“.

 

 

"The True Believer" 1951., američkog filozofa, sociologa, pisca Eriha Hofera je knjiga o psihološkim osnovama masovnih pokreta. Hofer u početku pokušava da objasni motive različitih tipova ličnosti koji uopšte dovode do masovnih pokreta i zašto neki napori uspevaju dok mnogi drugi ne uspevaju. On nastavlja da artikuliše ciklični pogled na istoriju tako da se istražuje zašto i kako navedeni pokreti počinju, napreduju i završavaju. Bez obzira da li su zamišljeni da budu kulturni, ideološki, religiozni ili bilo šta drugo, Hofer tvrdi da su masovni pokreti u velikoj meri zamenljivi čak i kada se njihovi navedeni ciljevi ili vrednosti dramatično razlikuju. Ovo, po mišljenju autora, ima smisla, s obzirom na česte sličnosti među njima u smislu psiholoških uticaja na njegove pristalice. Stoga će mnogi često prelaziti iz jednog pokreta u drugi, tvrdi Hofer, a često zajedničke motivacije za učešće povlače praktične efekte. Budući da, bilo da su radikalni ili reakcionarni, pokreti imaju tendenciju da privlače istu vrstu ljudi po njegovom mišljenju, Hofer ih opisuje kao da u osnovi koriste istu taktiku, uključujući posedovanje retoričkih alata. Kao primere, on se često poziva na navodne političke neprijatelje komunizma i fašizma, kao i na religije hrišćanstva i islama.

 

Iz predgovora knjige

Ova knjiga ispituje neke od karakteristika zajedničkih svim masovnim pokretima, bilo da su verski pokreti, socijalne revolucije ili nacionalistički pokreti. Ova knjiga ne tvrdi da su svi masovni pokreti slični, ali neke fundamentalne karakteristike su toliko zajedničke masovnim pokretima da im omogućava da se pojavljuju u istoj porodici.

 

Odlomci iz knjige

Masovni pokret koji je u porastu privlači i zadržava pristalice ne zbog snage svoje doktrine, već zato što nudi utočište onima koji žele da pobegnu od života briga, nemogućnosti i besmisla. (Poglavlje 2 Ujedinjeni siromasi)

Takođe se čini da ako masovni pokret ima priliku da koristi i ubeđivanje ili prinudu, obično bira ovo drugo. Metoda ubeđivanja je spora, a rezultat neizvestan. (Poglavlje 3 Obmana i prinuda)

Kada su ljudi spremni da učestvuju u masovnim pokretima, oni su u poziciji da učestvuju ne samo u određenom pokretu sa doktrinom ili programom, već u svakom pokretu koji je generalno efikasan. Mladi ljudi u prehitlerovskoj Nemačkoj često su - bace novčić - da bi se pridružili komunističkoj ili nacističkoj partiji. U poslednjem skučenom periodu carske Rusije, jevrejski narod je bio spreman da se pridruži ili cionizmu ili komunističkoj revoluciji.

 

Sadržaj knjige

PRVO POGLAVLJE

ATRAKTIVAN PRAVAC KRETANJA MASA

 

1. Zahtev za promenu

2. Spremnost da budete drugo ljudsko biće

3. Transfer između masovnih kretanja

POGLAVLJE DVA

LJUDI SPREMNI DA PROMENE VEROVANJE

 

4. Uticaj donjih krajeva na društvo

5. Jadna klasa

Novi siromasi

Siromašni siromašni

Slobodni siromašni

Creative Poor

United Poor

6. Oni koji se ne mogu uklopiti u društvo

7. Izuzetno sebičan

8. Strastveni protiv dodatnih mogućnosti

9. Manjine

10. Depresija zbog nedostatka svrhe

11. Zločinci

 

GLAVA TREĆA

ZAJEDNIČKO DELOVANJE I ŽRTVOVANJE SEBE

 

12. PREDGOVOR

13. Faktori koji povećavaju žrtvu

Nošenje identiteta kolektivne zajednice

The Make Up-Believe Factor

Zanemarivanje sadašnjeg vremena

"Stvari koje još ne postoje"

doktrina (doktrina)

ekstremizam (ekstremizam)

Masovni pokreti i vojske

14. Faktori ujedinjenja

Mržnja

Mimikrija

Obmana i prinuda

Liderstvo

zauzet (aktivizam)

Sumnja

 

Činjenice kao rezultat spajanja

ČETVRTO POGLAVLJE

POČETAK I ZAKLJUČAK

 

15. Majstori reči (pisci, pesnici i govornici)

16. Ekstremisti (ekstremisti)

17. Podobni ljudi iz akcije

18. Dobri i loši masovni pokreti

Neugodnost i neplodnost aktivnog perioda

Faktori koji ukazuju na trajanje aktivnog perioda

Korisni masovni pokreti

 

 

 

 

*

 

Mržnja: „Masovni pokreti mogu da se dižu i šire bez Boga, ali nikada bez vere u đavola.“ Svaki masovi pokret ima svoje đavole.

 

Prinuda: Nasilje i fanatizam međusobno zavisni. Ljudi koji su nasilno prešli u islamska ili komunistička uverenja postaju fanatični kao i oni koji su ih terali.

 

Liderstvo: Bez vođe, nema pokreta. Često vođa mora dugo da čeka u krilima dok vreme ne sazre. On poziva na žrtve u sadašnjosti, kako bi opravdao svoju viziju budućnosti koja oduzima dah. Potrebne veštine uključuju: drskost i drskost, gvozdenu volju, fanatično uverenje; strasna mržnja, lukavstvo, oduševljenje simbolima; sposobnost inspirisanja slepe vere u masama; i grupa sposobnih potporučnika. Šarlatanizam je neophodan, a vođa često imitira i prijatelja i neprijatelja, „jedinoumni model koji kroji po uzoru”. On neće odvesti sledbenike ka „obećanoj zemlji“, već će ih samo „udaljiti iz njihove letargije".

Zoran Stokić

28.03.2023.