Strah od novih virusa – prete nam denga, zika, mutacije H5N1…

 

ZDRAVLJE Autor:Danas04. mar 202314:214 komentara Shutterstock

 

Pandemija kovida nije zvanično odjavljena nigde na planeti, a svetske virusologe već brine mogućnost pojave ptičjeg gripa, informacije su koje dolaze iz Evrope. I ne samo to, na čekanju su, kako za Danas ističu infektolozi, još 27 virusa koji imaju epidemijski potencijal da izazovu nove epidemije.

Među njima su i virusi denga, zika, zapadnog Nila, ali i šest vrsta koronavirusa koji su otkriveni u slepim miševima. Bez obzira na to, trenutno se strahuje od mutiranog soja virusa H5N1, izazivača ptičjeg gripa, koji već godinu dana vlada među živinom u Evropi. U većini žarišta registrovan je visokopatogeni soj tog virusa, što je bio razlog uništavanja više desetina miliona živine, navodi Danas.

Kako je objavljeno, prema izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, u pitanju je najteži do sada registrovani talas ptičjeg gripa u Evropi. Evropski virusolozi zbog toga strahuju od epidemije kod ljudi i kažu da je samo pitanje vremena kada će se ona desiti.

Slično misle srpski infektolozi i epidemiolozi, ne samo za virus ptičjeg gripa, već i za druge izazivače bolesti.

Između ostalog, i zbog promene klime, odnosno stvaranja uslova da, na primer, komarci i drugi insekti, prenosioci virusa, migriraju sa svojih sadašnjih staništa u oblasti gde nisu nikada živeli, kao što se to desilo sa tigrastim komarcem, prenosiocem virusa zapadnog Nila, čiju smo epidemiju imali 2012. godine.

Prof. dr Dragan Delić, infektolog, kaže za Danas da mogućnost izbijanja nove epidemije infektivne bolesti realno postoji, jer trenutno „27 virusa ima epidemijski potencijal“.

„Virusi različitih grupa imaju epidemijski potencijal, a među njima su virusi gripa, denga, zapadnog Nila, zika, eneterovirusi, ali i mnogi drugi. I to nije ništa novo. Objavljeni su i podaci o tome. Takođe, šest novih vrsta korona virusa dokazani su kod slepih miševa i nose epidemijski potencijal. Postoje virusi kojih u ovom času nismo svesni i spremaju se da „preskoče“ barijeru između životinja i čoveka“, objašnjava ovaj stručnjak.

Prema njegovim rečima, od 5.000 virusa u humanoj populaciji, njih 3.500 su zoonoze, odnosno prešle su sa životinja na ljude.

„Kada je reč o H5N1 virusu, izazivaču ptičjeg gripa, postoji realan strah. Ali, on je dokazan 1961. godine u Južnoj Africi kod egzotičnih prica. Prvi slučaj infekcije zabeležen je 1997. kod trogodišnjeg dečaka iz Hong Konga. Dakle, trebalo je da prođe 30 godina da bi taj virus prešao sa životinje na čoveka. Kada je o tom virusu reč, interhumani prenos je težak, odnosno teško se prenosi sa čoveka na čoveka, a prvi put je takva transmisija zabeležena 2004. godine“, objašnjava prof. dr Delić i dodaje: „Kada je reč o sadašnjim strahovanjima u vezi sa ptičjim gripom, opasnost leži u tome da li će se virus menjati u pravcu da njegovo prenošenje među ljudima postane lakše“.

Prof. dr Žarko Ranković, infektolog iz Niša, koji za Danas kaže da su realna su upozorenja koja trenutno dolaze iz Evrope.

 

***

Komentar

***

 

 

@Teoretičar Zavere - Naša verovanja, koja nisu vođena empirijom, su uzrokovala više zla na Zemlji nego kuga i zemljotresi. Život nije ništa drugo nego prevazilaženje slučajnih događaja "koji menjaju sve". Da nije i kuga - Yersinia pestis, koja je nastala pre 4000 g u Kini bila plod zlih vladara koji su tako hteli da unište Asiriju? Tema Pusenove slike "kugi u Ašdodu" potiče iz priče iz Samuilove knjige u Starom zavetu.Verovalo se da je krađa kovčega iz Dagonovog hrama u gradu Ašvudu oslobodila Božji gnev i pokrenula kugu. Po predviđanjima teologa kuga će u tom gradu trajati sve dok se kovčeg ne vrati Jevrejima. Pusen je ovo naslikao tokom kuge koja se dogodila u Italiji od 1629-1631, u kojoj je tada živeo, što je uticalo na njegov zapanjujuće realan prikaz epidemije. Dok je radio na ovoj slici, Pusen je razmatrao (u traktatu) Aristotelov koncept lojalnosti. Da bi opisao ljude kojima nedostaje lojalnosti, Aristotel je koristio primer članova porodice koji se međusobno ubijaju zbog zaraze. Pusen je simbolizovao ovaj nedostatak lojalnosti - prikazujući čoveka dok skida bebu sa leša majke. Slika je posebno uznemirujuće jer su ljudi u to vreme bili utešeni kada bi videli Madonu kako hrani bebu, što je simbol života i bezbednosti za hrišćane. Videti ovu bebu otrgnutu od zaražene majke izgleda gotovo nehumano. Čovek koji spasava dete time rizikuje sopstveni život, što pokazuje hrabrost ove figure. Empirija nam uči da opravdano verujemo lekarima i vakcinama. Vakcinacija, uz nespecifične mere prevencije (kao što su higijenske mere itd.) i antibiotske terapije, zaslužna je za smanjenje udela infektivnih oboljenja među uzrocima smrti kod ljudi. Na početku 20. veka - infekcije – su bile vodeći uzrok smrti (između 30% - 60%), a na kraju 20. i početku 21. veka imaju udeo između 3% do 5%. Procenat dece mlađih od pet godina u ukupnom broju umrlih je smanjen sa 30,4% na 1,4%.  Uz pomoć vakcine su 1979. godine iskorenjene iz populacije velike boginje, što je bio prvi slučaj  iskorenjivanja neke bolesti ljudskom intervencijom; malo kasnije je istrebljna i goveđa kuga.

Ps. Slike koje prikazuju kugu su retke jer je tokom sedamnaestog veka bilo uobičajeno verovanje da bi posmatranje nečega kao što je kuga u umetnosti moglo imati štetne fizičke posledice. Verovalo se da će onaj ko gleda u takvu sliku biti zaražen. Ova široko prihvaćena uverenja su bila toliko jaka da su slike bolesti postale veoma nepopularne.

Zoran Stokić

5.03.2023.