Profesorka: Kad prepisuju dam im jedinicu, a oni kažu: „A ministar, tamo može“

 

VESTI Autor:N1 Beograd30. mar 202322:26

 

Predsednica Sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ Vesna Vojvodić, govoreći o problemima u obrazovanju u Srbiji i plagijatu ministra finansija Siniše Malog, kaže da je to priča o spojenim sudovima, odnosno da se ta afera preliva i u srednje i osnovno obrazovanje. Dodaje da se nastavnici trude da neetično ponašanje kod đaka kazne i da ona kada uhvati nekog da prepisuje, tom učeniku da jednicu, "a onda mi taj mlad čovek koji je prepisivao, pola u šali pola ozbiljno kaže 'a ministar, tamo može'". Ističe da je to šamar svima nama kao društvu.

Vladan Čokić iz Mreže za akademsku solidarnost i angažovanost ukazuje u emisiji Newsnight na TV N1 da smo više zasićeni tom pričom i da se ide u neke proceduralne stvari, „a svi kao da su zatvorili oči pred suštinom – da je prepisana trećina doktorata“.

Stvar se, dodaje, prebacuje sa Univerziteta na sud i obrnuto, jer Univerzitet nije jasno definisao šta je tačno plagijat u doktorskoj disertaciji Siniše Malog, koju je Senat Univerziteta u Beogradu 22. decembra 2021. godine poništio zbog neakademskog ponašanja. Međutim, Upravni sud u Beogradu doneo je nedavno odluku kojom se poništava odluka Univerziteta u Beogradu da je doktorska disertacija Siniše Malog plagijat.

Zbavljamo se sa jednim čovekom od 2013. godine, to je jedno iscrpljivanje javnosti, a sve vreme nanosi štetu obrazovanju i Univerzitetu u Srbiji. To je sramota ove države. Da li ima neko njemu da kaže da je ovo prešlo svaki nivo pristojnosti, časti“, poručuje Čokić.

Vojvodić dodaje da je uznemirujuća činjenica da Ministarstvo prosvete, „želeći da stvori utisak u javnosti kako dobro upravlja obrazovnim politikama, daje neku vrstu autogola, i vidimo na mnogim poljima da smo u krajnje urušenom ambijentu i ovi problemi se prelivaju i na univerzitetsko obrazovanje“.

Čokić se slaže i ocenjuje da sami državnici svojim ponašanjem ne daju primer deci da cene obrazovanje.

„Priča se mnogo o obrazovanju, a malo se na tome radi“, ukazuje.

Navodi i da nema dovoljno nastavnika u osnovnim i srednjim školama, jer nisu motivisani, najpre platama, imajući u vidu da naši nastavnici imaju najniže plate u regionu.

Vojvodić kaže da nije samo problematičan materijalni položaj nastavnika, već i društveni ugled, čast i dostojanstvo nastavnika do te mere su erodirali, „da se mi u Sindikatu Nezavisnost borimo protiv daljeg urušavanja tako što ćemo tražiti da u zakon uđe da ukoliko đak uruši dostojanstvo, čast i ugled nastavnika, da se po hitnom postupku taj vaspitno-disciplinski postupak okonča“.

O državnoj maturi i protestu i peticiji srednjoškolaca protiv nje koju su predali Ministarstvu prostvete, jer država još nije utanačila njene detalje, Vojvodić kaže da joj se dopao slogan koji su đaci odabrali za ime svoje inicijative – „I mi se pitamo“.

„Projekat državne mature bi trebalo da bude kruna jednog douniverzitetskog obrazovanja, ali bojim se da ovako površno organizovana neće biti dobar pokazatelj“, ukazuje ona i dodaje da su mladi dali argumente na koje Ministarstvo prosvete nema valjane odgovore“.

Navodi i da o neozbiljnosti tog projekta govori i to da je počet 2011. godine i da do danas nije finaliziran.

Smatra i da se ne može garantovati da će državna matura biti pošteno izvedena, što je, takođe, veliki problem.

***

Komentar

***

 

Ljudi očekuju plodove na - drvetu znanja - Srbije, ali ne žele da se vrate na izvor problema, da započnemo popravljanje grešaka, koren i stablo tog drveta truli od 1945. Stanje je u nas slično onome u Severnoj Koreji. Od 1945 uništen je građanski moral i vrednosti, 1989., smo propustili šansu da se vratimo tim vrednostima.I gore od toga, ono malo znanja koje je omogućio  režim Tita (on nije bio neprijatelj nauke; sam je učio na greškama), naši staljinisti uz pomoć SPC su iz ideoloških razloga (mržnji prema Zapadnoj civizaciji; a i da bi sačuvali politički status qvo)  pustili niz vodu. A kakvo ti je znanje (metod dolaženja do znanja) takav ti je i moral; a kakav ti je moral takva ti je i privreda/zarada, kvalitet života, standardi  i najvažnije takva ti je i sigurnost - ni pešački prelaz više nije moguće preći bezbedno! Našu - srednju turbo/sega/mega/pink - klasu čak ni Sokrat ne bi mogao da dozove pameti. Zašto? Sokrat je svojim metodom uspevao da svog sagovornika, koji je bio - ubeđen da nešto zna - o opštim moralnim idejama (vrline, mudrost, pobožnost, umerenost, pravda, hrabrost) - suoči na kraju epistemičkog kruga - da on ustvari to ne zna. Ali Sokratov epistemološki krug podrazumeva  - kritičko i kreativno - mišljenje; takoće podrazumeva poštovanje empirijskih činjenica. Našu staljinističko/crkvenu elitu Hegel je naučio da se služe "prečicama", "trećim okom", ako se činjenice ne slažu sa njihovim mišljenjem tim gore po činjenice - oni su nepogrešivi. Budući da su nepogrešivi zašto bi učuli na greškama(!)

Zoran Stokić

30.03.2023.