Demostat: Deo građana još uvek veruje da je agresija Rusije u Ukrajini opravdana

 

VESTI Autor:Demostat, Beta22. mar 202310:2176 komentara National Police of Kyiv region Andrii Nebytov via Telegram/Handout via REUTERS

 

Godinu dana od početka rata u Ukrajini, u Srbiji je i dalje veoma jaka "proputinovska" i "antizapadna" propaganda zbog koje deo građana još uvek veruje da je agresija Rusije u susednoj zemlji opravdana i legitimna, piše istraživačko-izdavački centar Demostat.

Demostat navodi da je u Srbiji primetan rast „antiukrajinskog“ narativa, kao i širenje raznih stereotipa, i da je to posebno primetno od aneksije Krima 2014. godine.

Prema njihovim rečima, lažni narativi o Ukrajini širili su se u srpskim medijima i na društvenim mrežama i pre nego što je Rusija napala Ukrajinu 24. februara prošle godine.

„Od toga da je Ukrajina počinila genocid, do navoda da je u ukrajinskoj politici i društvu raširen nacizam koji podržavaju vlasti u Kijevu, sve u cilju glorifikacije Rusije i diskreditacije Ukrajine“, piše taj cantar.

Demostat, sa druge strane, u tekstu navodi nekoliko činjenica koje se tiču odnosa Srba i Ukrajinaca, a koje se, kako tvrde, prikrivaju jer ne idu u prilog propagandi koja za cilj ima oblikovanje percepcije građana.

Oni navode da je Ukrajina jedna od retkih evropskih zemalja koja nije priznala nezavisnost Kosova, što je ubrzo nakon proglašenja nezavisnosti rekao tadašnji predsednik Viktor Juščenko, naglašavajući da je taj stav zasnovan na nacionalnim interesima te zemlje i međunarodnom pravu.

Nakon zahteva pojedinih ukrajinskih poslanika da se prizna nezavisnost Kosova, ukrajinski parlament se od toga ogradio, a ambasada Ukrajine u Srbiji saopštila da je dobro poznat principijelni stav te zemlje o njenom odnosu prema teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije.

Demostat navodi i da je Ukrajina među prvima, 25. marta 1999. godine, osudila NATO bombardovanje SR Jugoslavije, koje je počelo dan ranije.

Bombardovanje su osudili i tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma, premijer Valerij Pustoviotenko, kao i predsednik parlamenta.

Taj istraživačko-izdavački centar piše i da su Srbija i Ukrajina „saveznice po gubitku teritorije“, navodeći da je Ukrajina u februaru 2014. godine ostala bez Krima, za čije je pripajanje sa Rusijom glasalo 97 odsto izašlih stanovnika te oblasti na referendumu.

U tekstu se dodaje i da su u operacijama oslobađanja Beograda i Srbije od nacističke Nemačke 1944. godine, učestvovale i snage Trećeg i Drugog ukrajinskog fronta, koje su bile u Crvenoj armiji.

Tokom Beogradske ofanzive, kako navodi Demostat, jedinice Trećeg i Drugog ukrajinskog fronta, od kojih su 65 do 70 odsto bili Ukrajinci, izgubile su više od 18.000 ljudi.

 

***

Komentar

***

 

U različitim vremenima biti obrazovan značilo je različite stvari. Nekad je to bilo vezano za poznavanje svetih spisa ili književnosti i tsl. Od pojave pisma, reči su počele, da se umnožavaju, postale su same sebi svrha, otuđile su se; gušimo se u njihovoj  beskonačnosti. Staru retoriku (sa toposima i &), staru ekonomiju mišljenja zamenila je "nova empirijska retorika"; prekretnica se znači dogodila kada je Sprat 1667. napisao uputstvo kako držati predavanje u "Kraljevskom društvu" u Londonu. Kretao se na tragu F. Bekona koji je tražio da se tradicionalno znanje zameni novim eksperimentalnim, inovativnim znanjem. Tradicionalno znanje je autoritarno ("nad-ljudi" su stvorili "apsolutne istine" – osveštan tabu), a nova epistemologija će se baviti vidljivim dokazima, o stvarima ćemo suditi po posledicama, "posmatranjem i testiranjem prirodnih činjenica sopstvenim čulima". "Metod opovrgavanja" prirodnih nauka od 1687. morao je da postane opšte mesto svuda u svetu, biti obrazovan moralo je značiti biti sposoban da se u struci, privatnom životu, političkom životu, služiš tim inovativnim metodom - ne sa ciljem da se baviš naukom, nego sa ciljem da preživiš. Naš slučaj je posebno tragičan, jer da bi se očuvao politički status quo, od 1990. je na sceni involucija. Naš je prosečan čovek  zarobljen u mitu, religiji, astrologiji, vradžbinama; kako se tu određuje šta je dobro, a šta zlo? - Određuju sile koje su izvan domašaja čoveka. Ako niste stekli saznajni kompas koji je stvorila prirodna nauka (kako da disciplinujete svoja verovanja empirijskim činjenicama i metodom opovrgavanja), ako ste ostali zarobljeni u ključu animizma, antropomorfizma - vi onda sve fenomene, ideje (pa i političke) objašnjavate karakteristikama ljudskog ponašanja, ljudskim motivima, emocijama (ljubomora, tuga, mržnja, ljubav), kao i teorijama zavere, gde postoje samo dva stanja: bog i đavo, raj i pakao.

Zoran Stokić

22.03.2023.