Otkriveni ostaci sumerskog hrama starog 4.500 godina

 

SCITECH Autor:RTS01. mar 202308:593 komentara Shutterstock

 https://n1info.rs/scitech/otkriveni-ostaci-sumerskog-hrama-starog-4-500-godina/

Arheolozi su u Iraku otkrili ostatke starog sumerskog hrama starog 4.500 godina koji je posvećen Ningrisu, mesopotamijskom bogu grmljavine.

Na projektu sarađuju stručnjaci iz Britanskog muzeja, koji su pronašli i ostatke izgubljene palate kraljeva Girsua, na prostoru današnjeg mesta Telo, u južnom Iraku.

Otkriveni hram je izgrađen od opeke i blata, a pripadao je drevnom gradu Girsu.

„U samom centru grada Girsua otkrili smo jedan od najvažnijih svetih prostora drevene Mesopotamije, hram posvećem centralnom bogu Girsu“, istakao je Sebastijan Rej, kustos za staru Mesopotamiju i vodeći arheolog Britanskog muzeja u Londonu.

Preliminarni daljinski radovi u Girsu prošle godine locirali su ostatke ogromnog kompleksa koji je ranije bio nepoznat javnosti a nalazi se na lokalitetu Tablet Hil.

Arheolozi su otkrili glavno svetilište sumerskog boga, Ningirsu. Naziv hrama je Eninu, „Bela ptica groma“, i smatra se jednim od najvažnijih hramova Mesopotamije, istorijskog regiona zapadne Azije.

„Britanska arheološka iskopavanja u Iraku dodatno će otkriti značajne drevne ere Mesopotamije.To je istinsko svedočanstvo jakih veza između dve zemlje u cilju unapređenja zajedničke saradnje između dve zemlje“, rekao je dr Ahmed Fakak Al-Badrani, irački ministar kulture.

Girsu se nalazio između reka Eufrat i Tigris, uključujući prostor Iraka, istočne Sirije, jugoistočne Turske, deo zapadnog Irana i Kuvajta. Smatra se da je sumerska civilizacija jedna od najstarijih na svetu i prva koja je uspostavila zakon i religiju u narodu.

Ostatke Girsa prvi je otkrio francuski arheolog Ernest de Sarčez još 1877. godine. Sve artefakte je sklonio, među njima i statuu sumerskog kralja Gudea.

„Dok je naše znanje o sumerskom svetu danas ograničeno, rad u Girsu i otkriće izgubljene palate i hrama imaju ogroman potencijal za naše razumevanje ove važne civilizacije.Telo je moderno arapsko ime za drevni sumerski grad Girsu, jedan od najranijih poznatih gradova na svetu“, istakao je dr Hartvig ​​Fišer, direktor Britanskog muzeja.

Otkriće Girsua pre 140 godina otkrilo je postojanje sumerske civilizacije i bacilo svetlo na neke od najvažnijih spomenika mesopotamijskeske umetnosti i arhitekture.

U hramu koji se spominje u drevnim spisima kao „Bela ptica groma“, nalazio se beli kip heroja boga groma Ningirsua, jednog od najvažnijih bogova sumerskog panteona.

Sumerski narod verovao je da Ningrisu ima moć da kontroliše oluje, poplave i gromove.

Projekat Girsu ima za cilj da nadgradi šemu Britanskog muzeja za Irak, koja je razvijena 2015. godine, a koju je prvo finansirala britanska vlada, kao odgovor na uništavanje lokaliteta nasleđa u Iraku i Siriji od strane Islamske države.

 

***

Komentar

***

 

 

Čovekovo oglašavanje još ne znači i govorenje. Čovek se emancipovao iz životinjskog sveta tek kada je životinjske signale zamenio simbolima. Za razliku od životinjskog jezika, koji se odlikuje nepromenljivošću šifrirane poruke, simbolički je jezik čoveku omogućio da unese u poruku subjektivno iskustvo. Jezik je omogućio mišljenje, a mišljenje je omogućilo distanciranje čoveka od ostalog sveta. I tako  se sa jezikom, otvorila era kreacia. Kada i kako se dogodio ovaj prvi veliki skok u čovekovoj evoluciji, sa kojim počinje kultura, ostaće izgleda večna tajna, jer, u nedostatku fosilnih ostataka, evoluciju nije moguće potaknko  rekonstuisati. Sa pojavom jezika, znači srušio se primat biološke evolucije. Nova komunikacija prevazišla je ono stereotipsko životinjsko – upozorenje i poziv – i krenla ka idejama, a to će reći da je po prvi put u svetu prirode otpočela kulturna evolucija.

Drugi veliki skok u kulturnoj evoluciji čoveka možemo vremenki preciznije odrediti. Verbalni jezik nije bio dovoljan za ustrojstvo civilizacije. Pokazalo se da zajednički život veće skupine ljudi ne može opstati bez pisma, otkrića koje nam je u nasledstvo ostavila sumerska civilizacija. Sumerani su uspeli da prevaziđu slikovno beleženje i ideograme, te da stvore pisani znak koji ima govornu upotrebu, koja nije više izolovana, već je deo sistema koji se može logički povezati. Njihovo slogovno  pismo, u kome su reči uglavnom jednosložene i gde su promene izražene prefiksima i sufiksima, biće baza većini pisama većine drugih  naroda. Zahvaljujući sumerskom klinastom pismu, možemo se danas upoznati sa njihovim načinom života, znanjima o prirodi, umetnošću, astronomiji, matematici, medicin, botanici... Svoje dokumente utiskivali su u glinene ploče, po njoj su "pisali" "olovkom" čiji je zakošeni vrh ostavljao utisak kao uski izduženi klin, ili vrh strele. Sva njihova dela napisana su na materiji koja je mogla da izdrži zub vremena, vatre ili vode. Otuda imamo autentične spomenike sumerske civilizacije u izvornom obliku, neoblikovane, neizmenjene i neiskrivljene, i u tom pogledu sumerski su zapisi zapravo superiorniji od onih Grka, Jevreja ili Rimljana. Da zaključimo - dok su u  Evropi živeli ljudi neolita, Sumerci su dostigli visok stepen društvene organizacije tako što su izmislili: "pismo", "podelu poslova", "birokratiju" i stvorili pretpostvake za sve buduće civilizacije.

Zoran Stokić

3.03.2023.