Istoričar pronašao jedinstveno srednjovekovno blago

 

SCITECH Autor:Hina10. mar 202313:385 komentara Archeologie West-Friesland/Handout via Reuters

 

Holandski istoričar je pronašao jedinstveno srednjovekovno zlatno blago, koje se sastoji od četiri zlatne naušnice, dve trake od zlatnih listova i 39 srebrnih novčića, objavio je u četvrtak holandski Nacionalni muzej antikviteta.

Lorenco Rajter (27), koji je Rojtersu rekao da je u potrazi za blagom od svoje 10. godine, otkrio je blago staro oko hiljadu godina 2021. u malom gradu Hohvaudu na severu zemlje, koristeći detektor metala.

 „Bilo je vrlo posebno otkriti nešto tako vredno, ne mogu to ni da opišem. Nikada nisam očekivao da ću otkriti nešto takvo“, rekao je Rajter, dodajući da je bilo teško to držati u tajnosti dve godine.

Ali, stručnjacima Nacionalnog muzeja antikviteta trebalo je vremena da očiste, istraže i datiraju predmete i sada su otkrili da je najmlađi novčić iz 1250. godine, što ih je dovelo do pretpostavke da je blago tada bilo zakopano.

U to vreme, nakit je već bio star dva veka, rekao je muzej, dodajući da se očigledno radilo o „skupoj i cenjenoj imovini“.

„Zlatni nakit iz srednjeg veka izuzetno je redak u Holandiji“, kažu u muzeju.

Iako će ostati tajna zašto je blago zakopano, muzej je istakao da je sredinom 13. veka besneo rat između holandskih regija, sa Hohvaudom u središtu sukoba.

Lorenco je rekao da je moguće da je neko moćan u to vreme zakopao vredne predmete kako bi ih zaštitio i nadao se da će ih iskopati kada ponovo bude sigurno.

S obzirom na arheološki značaj, blago je pozamljeno muzeju koji će ga izložiti, ali će ostati u zvaničnom vlasništvu pronalazača Lorenca Rajtera.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Ratovi su tada bili česti, ali bilo i epidemija. Nije nekorisno da se prisetimo najvažnijeg – "Holandija" – to su zapravo bile brojne regije/područja, političke asocijacije, one su u srednjem veku zauzimala teritorije koje sada čine današnja Holandiju ali i Belgija, Luksemburg, mali delovi Francuske i Nemačke. Tu je nastalo rano empirijsko predviđanje obrasca za dinamički uravnoteženo okruženje, urbano i ruralno. O tome najbolje svedoče zapinjači koji su omogućili snažne vetrenjače (sistem isušivanja, navodnjavanja, spas od poplava). Što se tiče umetnosti, visoki srednji vek započeo je već 900. g s romanskim stilom. S porastom stanovništva od 10. veka pojavila se potreba za više poljoprivrednog zemljišta. Oko 1050. g počinje razdoblje društvenog rasta; posebno uvođenje 3 žetve u poljoprivredi omogućilo je da manje ljudi proizvodi više hrane. Otuda rast gradova, cvetaju zanati, cehovi i gilde, pa i zlatarski , bankartsvo i trgovina. Gradovi su postali moćni i odupirali su se moći plemstva i crkve; početak sloma feudalnog sistema. Osnovane su prve škole, prema idejama Karla Velikog. Puno malih gradova morali su međusobno sarađivati oko upravljanja nasipima i tsl. Od šest velikih gradova, četiri - Leiden, Haarlem, Delft i Gouda - leže u unutrašnjosti; od njih zavise brojni manji graodvi: Hoorn, Enkhuizen, Medemblik,...,Edam ; slično je sa Rotterdamom i gradovima oko njega. Da bi preživeli klimatske bagove sarađivali su - stvorili su - administrativno jedinsto. Mi ni u 21 veku nismo naučili da sarađujemo(!)

*

 

Nažalost u Srbiji se sve "posrbljuje"; ali bi zbog pragmatike trebalo da kada se piše o nekome ko je nepoznat, da kada se prvi put spomene, u zagradi napiše orginal.

Lorenco Rajter  (Lorenzo Ruijter);

Hohvaudu (Hoogwoud)

- sa ovim - se već može krenuti u pretragu i naći orginalni dokument, koga ova tema zanima.

 

Zoran Stokić

13.03.2023.