Senzacionalno otkriće
na Gibraltaru: "Ovo je kao Tutankamonova grobnica za neandertalce"
Istraživajući mrežu pećina na Gibraltarskoj steni, arheolozi
su otkrili novu prostoriju, koja je sakrivena od sveta najmanje 40.000 godina,
a mogla bi da rasvetli detalje kulture i običaje neandertalaca koji su
naseljavali to područje, piše Gardijan.
IZVOR: JUTARNJI LIST SREDA, 29.09.2021. | 14:40 -> 19:00
Godine 2012. stručnjaci su započeli istraživanje pećine
Vanguard, dela kompleksa Gorhamove pećine, kako bi utvrdili njene prave
dimenzije kao i ima li prolaze i prostorije koje je zatvorio pesak.
Prošli mesec, tim predvođen profesorom Klajvom Finlajsonom,
evolucijskim biologom i direktorom Nacionalnog muzeja Gibraltar, naišao je na
pukotinu u sedimentu koju su proširili i puzajući prošli kroz u nju.
Odvela ih je do 13 metara širokog prostora na vrhu pećine
gde su stalaktiti visili sa plafona, a slomljene stene ukazivale su na
oštećenja nastala usled nekog davnog potresa.
"To je neverovatna prostorija", rekao je
Finlajson. "Na neki način, to je skoro kao otkrivanje Tutankamonove
grobnice; ulazite u prostor u kojem niko nije bio 40.000 godina. Zaista je
otrežnjujuće."
U prostoriji su pronađene razbacane kosti risa, pršljenovi
pegave hijene i velika kost krila beloglavog supa.
"Nešto je davno dovuklo te stvari tamo", rekao je
Finlajson.
"Takođe smo pronašli šest ili sedam tragova kandži na
zidovima pećine. Obično povezujemo takvu vrstu ogrebotina sa kandžama medveda -
a pronašli smo i ostatke medveda u pećini, ali meni izgledaju premali za
medveda. Možda je po zidovima grebao taj ris čije smo kosti takođe
pronašli."
Iako su kosti - na kojima se ne vide rezovi ili neki drugi
tragovi koji bi ukazivali na ljudsku intervenciju - same po sebi zanimljive,
istraživači su takođe pronašli veliku školjku morskog puža što otvara dodatne
mogućnosti.
"Taj deo pećine je verovatno na 20 metara nadmorske
visine. Očito je školjku neko tamo odneo pre 40.000 godina. To je indicija da
su ljudi bili tamo gore", rekao je profesor.
Na drugim mestima u pećinama, tim je pronašao mnogo dokaza o
prisustvu neandertalaca, od ognjišta i kamenog alata do ostataka životinja,
uključujući jelene, koze, foke i delfine.
Pre četiri godine istraživači su pronašli mlečni zub
četvorogodišnjeg deteta neadertalca.
"Još uvek istražujemo taj deo, ali čini se da
neandertalci nisu zauzeli tu visinu pećine. Zato sumnjamo da su hijene uhvatile
dete i ubile ga pa ga odvukle u zadnji deo pećine", rekao je Finlajson.
"Sada istražujemo da vidimo da li je tamo ostalo još šta od tog
deteta."
Bočne odaje
Tim se nada da bi njihovo iskopavanje vrha pećine moglo dda
dovede do bočnih odaja, koje su možda bile korišćene kao neobično mesto ukopa.
"Nešto što smo pronašli na mnogim visinama ove pećine,
jasan je dokaz nastanjenosti - logorske vatre i tome slično", rekao je
Finlajson.
"Ali ono što nismo pronašli je mesto gde su
sahranjivali svoje preimnule. Možda je odaja u zadnjem delu pećine takvo mesto.
To su potpuna nagađanja, ali nećete sahraniti ljude u svojoj kuhinji ili
dnevnoj sobi."
Sada se planiraju dalja istraživanja i iskopavanja, a
istraživači veruju da bi novo područje moglo da pruži dragocene podatke o
životu i društvu ovih priobalnih, mediteranskih neandertalaca.
"Ove pećine su nam dale mnogo podataka o ponašanju ovih
ljudi", rekao je Finlajson. "I, daleko od starog pogleda na njih kao
na brutalna bića nalik majmunima, shvatamo da su u svakom pogledu bili sposobni
za većinu stvari koje moderni ljudi mogu da učine".
Za profesora, potraga nije samo pronalaženje kostura: radi
se o otkrivanju toga ko su bili neandertalci, kako su živeli, kako su umrli i
kako su preživeli.
"Ponosan sam što mogu da kažem da sam odradio test i da
imam u sebi određen procenat neandertalske DNK", rekao je.
'"Verovatno neandertalci nikada i nisu izumrli jer ih još uvek ima malo u
nama."
***
Komentar
***
Biološki razvoj hominida tekao je dugo, ali u kom trenutku je
nastao „čovek“? Pre 2 miliona godina još nije postojao ali pre 1 milion jeste – pojavio je Homo erektus u Africi (!)
Mozak se razvijao 50 miliona god; ali kada je stvorena veza šake i mozga, kada
je u čeonom delu mozga nastao centar za „predviđanje“ (budućnost) to je naš
početak – pored biološke započinje i kulturna evolucija – postali smo
„mašina“ sa predispozicijom za učenje –
kojoj kulturne matrice stvaraju budućnost.
Preživeli smo ledeno doba tako što smo bili sposobni da izmislimo nova
oruđa. Bio je to život u selidbama, pre 1 milion god bili smo u severnoj
Africi, a pre 700 000 god na Javi, pre 400 000 putovali smo ka severu, na istok prema Kini i na zapad
u Evropu. Pre oko 400 000 g započelo je ledeno doba u tri odvojene faze; u
prvoj se pojavljuje pekinški čovek smestio se u pećine i preživeo pomoću vatre.
U vreme drugog ledeno doba pre 200 000 g
pojavio se neandertalac sa velikim
mozgom. U poslednjem ledenom doba oko 50
000 g stvoreno je visoko razvijeno oruđe: bacač koplja, nazubljeni harpun,
kremen kojim je oštreno oruđe za lov. Iako se neke vrste nenadertalaca izumrle,
vrsta sa srednjeg istoka ide direkno ka Homo sapijensu. Za razliku od drugih
homoida Homo erektus, neandeltalac i Homo sapijens su jeli sve vrste hrane, neandeltalac i Homo sapijens izmisli su i kuvanu, što je smanjilo organe za
varenje a povećalo mozak .
*
Antropolog
i anatom Raymond Dart (1893-1988) je 1924. južno od ekvatora u mestu Taung (Južna
Afrika) otkrio lobanju deteta starosi oko 6 god; Fosil je nazvan Dete iz Taunga;
uočio je dve važne neobične crte: 1) „foramen magnum“ (potvrđuje da je dete
išlo uspravno), 2) mlečni mali zubi, a ne očnjaci kao kod majmuna za borbu;
osoba nije išla po hranu „ustima“ nego „rukama“, ruke su držale oruđe. „Biće“
je Dart nazvao Australopithecus „južni
majmun“ što naravno zavodi; jer to biće nije bilo majmun. 1934 već je otktiveno
dosta lobanja odraslih osoba, od južne Afrike preko Tanzanije do najbogatijeg
nalažišta fosila i oruđa - izumrlog hominida Australopithecus africanus - predaka
Homo sapijensa - u koritu Rudolfovog jezera.
Zoran Stokić
Нема коментара:
Постави коментар