Rešena misterija "neobičnog svetla" na nebu - trebalo im je samo 900 godina

 

 

Kineski i japanski astronomi zabeležili su u 12 veku, pre gotovo 900 godina, neobično i jako svetlo, čija svetlost je bila snažna kao ona koju reflektuje Saturn. Oni su zabeležili i gde se nalazila lokacija tog svetla, ali njegov uzrok ostao je misterija sve do sada.

 

IZVOR: B92 PONEDELJAK, 20.09.2021. | 21:17

 

 

Astronomi sada tvrde da su rešili ovu zagonetku staru 840 godina. Prema njihovom mišljenju, dve zvezde velike gustine sudarile su se u Mlečnom putu i formirale supernovu. Eksplozija je najverovatnije dovela do formiranja zvezde izuzetno visoke vreline, sada poznate kao Parkerova zvezda, kao i nebule, "oblaka" gasa i prašine koji se širi, pod imenom Pa 30.

 

Ova supernova, ili kako su je zvali kineski astronomi "gostujuća zvezda", bila je vidljiva od 6. februara do 6. avgusta 1181. godine. Ona je jedna od samo devet supernova u našoj galaksiji koje su zabeležene kroz istoriju, navodi se u naučnoj studiji objavljenoj u časopisu "Astrofizikal džurnal leters".

Astronomi su do sada našli ostatke svih supernova, osim ove koja je primećena 1181. godine.

 

Nebula Pa 30 otkrivena je 2013. godine. Naučnici su u novoj studiji izračunali koliko brzo se širi i došli do brzine od 1.100 kilometara u sekundi. Znajući tu brzinu, izračunali su da mora da bude stara oko 1.000 godina, što ju je "smestilo" u period kada su kineski i japanski astronomi uočili jarko svetlo na nebu.

Takođe, to je potvrđeno i istorijskim dokumentima, koji opisuju neobičnu svetlost i "gostujuću zvezdu" na nebu.

 

U tim dokumentima navedeno je da se ona nalazi između sazvežđa Čuanše i Huagai, kako su ih obeležavali kineski astronomi, što odgovara poziciji Parkerove zvezde, kaže Albert Zijlstra sa Univerziteta Mančester.

 

Astronomi su i ranije pretpostavljali da je Parkerova zvezda nastala spajanjem dva bela patuljka, zvezde ekstremne gustine koje su potrošile svoje nuklearno gorivo. Takvo spajanje dovodi do nastanka relativno retke vrste supernove.

 

Supernova iz 1181. imala je upravo karakteristike te retke vrste, kaže Zijlstra. Imajući to u vidu, kao i druge informacije, vreme nastanka, njeno trajanje, Zijlstra kaže da se može zaključiti kako su Parkerova zvezda i nebula Pa 30 upravo ostaci te supernove iz 1181. godine, prenosi "Lajvsajens".

 

 

***

Komentar

***

 Karl Poper: “Najveći kompliment koji nekome možete učiniti jeste da ga kritikujete”. 

 *

Oko 3 decenije ovakve naučne vesti kod određenog broja našeg mlađeg sveta  - generacija koje su odrasle na ideologiji "ratne mržnje prema svemu što je sa Zapada" te na brojnim teorijama zavere – izazivaju negativne slike, na primer, nauka kao jednoumlje, kao sredstvo manipulacije, kao nova religija.

 

Ali zašto je nauka toliko uspešna? Primetio Karl Poper: “Najveći kompliment koji nekome možete učiniti jeste da ga kritikujete”. Kroz kritiku, priznavanje i učenja na grešaka, stvaraju se nova rešenja, uspešno se rešavaju problemi. Odsustvo kritike vodi - suženju perspektive – nefleksibilnosti, iluzijama i samoobanama; a ta nesposobnosti da se stvari vide iz različite perspektive “vezuje u Gordijev čvor” naše kreativne sposobnosti. Njutnova, Prišlijeva ili Darvinova teorija (fizika, henija, biologija), na primer, pojavile su se kao deo liberalne kulturne matrice engleskog društva, koje je permanento bilo otvoreno prema novim saznanjima, novim pretpostavkama i novim rešenjima, dok, s druge strane, rigidne kulturne matrice Osmanskog carstva, carske Rusije ili drevne Kine nisu pogodovale pojavi takve tri naučne paradigme budući da je glavna vrlina u tim društvima bila "poslušnost pred vlašću" tj. odsustvo kritike. Javnost je najvažniji element nauke. Naučna objektivnost ne zavisi od psihologije naučnika kao pojedinca nego je ona rezultat javnog društvenog karaktera naučnog metoda! Empirijska nauka je uvek "doha", naučnik priznaje nezanje, a ne priznaje autoritet. Osnovna karakteristika empiriske nauke jeste njena podložnost reviziji – u javnim kritičkim raspravama naučni stavovi mogu biti - opovrgnuti i zamenjeni boljim. Sukobljene hipoteze traže zastupnike: branioce, porotu, čak i publiku, naravno u akademskoj sredini.

 

 

 

Zoran Stokić

21.09.2021.