Superstar na violončelu Johanes Mozer s Beogradskom filharmonijom i Felcom

 

KULTURA Autor:N1 Beograd27. sep. 202115:461 komentar

Izvor: Foto: Marko Đoković/BEOGRADSKA FILHARMONIJA

 

 

Šef-dirigent Gabrijel Felc ponovo je pred Beogradskom filharmonijom, povodom prvog zajedničkog nastupa u novoj sezoni, u petak 1. oktobra na Kolarcu. Sa orkestrom priprema veče Šostakoviča, a kao solista nastupa superstar na violončelu, Johanes Mozer.

 

Stari znanac i miljenik filharmonijske publike, kanadsko-nemački violončelista zemunskog porekla, Johanes Mozer, odsviraće Koncert br. 1, jedan od najtežih koncerata u literaturi za ovaj instrument, posvećen Mstislavu Rostropoviču.

 

Mozer je jedan od vodećih violončelista sveta, dobitnik mnogih nagrada kao što je prva na čuvenom takmičenju “Čajkovski”. Redovno sarađuje sa vrhunskim dirigentima kao što su Muti, Mazel, Jansons, Gergijev, Mehta, Jurovski, Jarvi, Neze-Segen, Dudamel, kao i sa najpoznatijim svetskim orkestrima.

 

Drugi deo koncerta posvećen je brutalnoj simfoniji broj 10 u Felcovom jedinstvenom i inspirativnom tumačenju. Ovo delo direktno vodi u godinu Staljinove smrti i precizno daje sliku tog vremena. Priča o stalnom sukobu Šostakoviča sa sovjetskim vlastima veoma je poznata, a čim je do njega došla vest o smrti diktatora, kompozitorov prvi potez je bila ova simfonija koja sumira sve što je imao da kaže ali i označava novi početak, navodi Filharmonija.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Šostakovič je napisao ne samo svoj prvi konceret nego i svoj drugi koncert za violončelo za Rostropoviča ali pre toga i Prokofjev je napisao svoju sonatu za violončelo u C, op. 119, za 22-godišnjeg Rostropoviča, kao i svoj Sinfoniski-kincert; takođe i Bendžamin Britna je svoju sonatu za violončelo napisao za njega. Slučaj Mstislav  - „iver ne pada danje od klade“. Otac Mstislava -  Leopold Vitoldovič Rostropovič bio je viliočelista ćak ikone Pabla Casalsa, deda po ocu, poljski plemić, Vitold Rostropovič bio je kompozitor. Majka Sofija pijaniskinja iz takođe muzičke porodice. Mstislav je od svoje 4-te godine učio od majke klavir, a od 10-te otac ga uči da svira violončelo... Vratimo se koncertu, u zemlji gde smo za 31 godinu stigli do „Zemlje ravna ploča“, „gde čak i studenti i medicinari izbegavaju vakcine – ne veruju nauci“, gde politička elita nije savladal pojam metafore, alegorije, parabole napraviti veče Šostakoviča? Za koga? Delo je sofisticirano i krcato simbolima kao što je kazao Rostropovič - njegove su sinfonije „skrivena istorija Rusije“. Za koga? Za „ruski svet“, „srpski svet“, gde će „patriotska“ publika, budući da filharmonija ne izvod - kazačok - da zadrema.

 

*

 Da doamo i to da je viončelista Moser potiče iz porodice muzičara: njegova majka je sopran Edith Viens (rođena 1950), njegov otac violončelist Kai Moser i njegov brat pijanista Benjamin Moser (rođen 1981), njegova tetka sopran Edda Moser, njegov deda muzikolog Hans Joachim Moser, a njegov pradeda violinista i učitelj Andreas Moser.

Verovali ili ne, tek i danas postoje muzičari iz tako starih muzičkih porodica kao što su Benda ili Bah. Na primer, naša savremenica - Violinistkinja Ariane Pfister - je iz porodice Benda; njena majka - violinistkinja Lola Benda - je pre dvadeset godina uradila Kadencu za čuveni “violinski koncert u D" njenog dalekog rođaka Franz (František) Benda (1709–1786): Violin Concerto in D minor (idao: 2001; Nakos). Do 2008 postojao je potomak porodice Bah; prvi Bah je bio Hans Bach umro je 1550; Annalies Bach (1912–2008), ima doduše ćerku, naša savremenica Monika Ortner-Bach ali nije muzičarka već kustos.

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=6IhmArQuc90

Franz (František) Benda: Violin Concerto in D minor, Ariane Pfister (violin)

Zoran Stokić

27.09.2021.