ИВАН ТАСОВАЦ 1966 – 2021 И ЗАУВЕК

 

Београдска филхармонија

30/09/21

 

 

Драги наш Тасо,

 

У Београдску филхармонију уткао си прво и основно правило и научио нас да баш све радимо другачије. Зато не пишемо комеморативне текстове, in memoriam осврте и опроштаје, јер би нас много изгрдио. Гнушајући се форме, васпитано непослушан и истанчано безобразан до крајњих граница, задао си такт који смо заједнички следили више од двадесет година и остварили многе снове. У инат свима и упркос свему!

 

Готово да није могуће пописати све што си овој институцији дао, јер си заслужан за оно што је суштина – вера сваког члана у нашу Београдску филхармонију. Тако смо подизали ниво, константно пребацивали лествицу, славили победе и одмах настављали даље ка све вишим циљевима. Ако је требало да се прво сруше зидови оронуле зграде да би се направио бољи дом за музику и музичаре, то ти није био ни најмањи проблем. После мањих турнеја, одмах смо ишли на веће. У филхармонијски ентузијазам који си неодољиво ширио, заљубљивала су се сва горућа имена светске музичке сцене и остајала уз нас, данас веома поносна на све што смо заједнички постигли. Ти остајеш у сваком блиставом инструменту који оживљава у рукама музичара, у свим партитурама, у свакој подршци коју смо заслужно добијали са свих меридијана.

 

Човек је велик онолико колико сања и мисли велико. А за тебе ни превише није довољно. Зато си изградио дрим-тим, снажан, уједињен и складан, који те неће изневерити и који ће да чува оно што смо постигли. Али, оно што је најважније је да идемо даље и да нећемо заборавити ту луду забаву коју си заразно ширио. Зато, на свим концертима које будемо одсвирали, свака нота иде теби, ка нашем enfant terrible који не може од среће да се суздржи, већ поскакује на свом седишту и изнова се одушевљава велесили Београдске филхармоније, као да је чује први пут.

 

Својом визијом и несагледивом лудошћу изградио си оно што смо данас ми. Храбри, непомирљиви, спремни за изазов и нове успехе. Прошло време није прихватљива опција, јер много тога имамо испред себе.

 

Београдска филхармонија се од тебе не опрашта. Досањаћемо заједнички сан у нашој новој згради, и не одустајемо, Тасо, упркос свему.

 

Твоја заувек,

 

Београдска филхармонија

 ***

 Komentar

 ***

Dirljivo napisano. Ali ipak i "forma" je bitna za kontinuiran razvoj društva. Na pr, "forma", kako nekoga birate na konkurs; u Nemačkim gradovima državama, kroz vekove, izbor, radi objektivnosti, vrše dva tela: gradsko i crkveno veće. Bah je slučajno 1723. postao glavni kompozitor u crkvi svetog Tome u Lajpcigu (centru crkvene muzike kod protestanata). Johann Kunau, kantor, umro je 1722. u Thomasschuleu u Lajpcigu; J.S. Bach (kapelan-majstor na sudu u Kothen-u) prijavio se za mesto „Kantor“ u Lajpcigu, ali nije ušao u uži izbor; u uži izbor ušlo je 6 kandidata, već dokazane muzičke ikone: Teleman, Faš (čija je dela Bach beležio), Graupner ... Komisije za izbor (gradsko i crveno – veće) mogle su birati samo one muzičare koji su bili kapelani, kantoni ili orguljaši u jednom od gradova u Njemačkoj. Tek kada je svih 6 muzičara odustalo iz sličnih razloga (na pr, gradska vlast u Hamburgu nije htela da izgubi Telemanna, pa su mu povećali platu i nisu hteli da mu raskinu ugovor), dve komisije su uzele u obzir i J.S. Bacha . Da Lajpcig ne bi bio oštećen (jer nove kantate je trebalo izvoditi svake nedelje u 4 crkve), komisije su pristale da prekrše formu, ne raspisuju novi konkurs, te prime ovog „osrednjeg muzičara“, J. S. Baha! U tradiciji forme i kontinuiteta čak i kad se naruši forma dobije se J.S.Bah. Jer J.S.Bah se zapravo bavio sintezom ovih slavnih predhodnika i savremenika, bez njih ne bi bilo ni - ikone J.S.Baha.

Zoran Stokić

30.09.2021.