Završena prva faza digitalizacije Miroslavljevog jevanđelja

 

KULTURA Autor:Beta14. sep. 202115:398 komentara

Izvor: FoNet/Ministarstvo kulture i informisanja

 

Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je da je na osnovu Sporazuma o saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije, Narodnim muzejem u Beogradu i Srpskom akademijom nauka i umetnosti, "uspešno realizovana prva faza digitalizacije Miroslavljevog jevanđelja".

 

„Snimanje je obavljeno u posebno pripremljenoj prostoriji Narodnog muzeja, a u tu svrhu su korišćeni najsavremeniji skeneri prilagođeni za digitalizaciju osetljivog materijala kulturnog nasleđa. Definisanje parametra snimanja kao i samo snimanje je povereno stručnjacima iz Audiovizuelnog arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti, pod nadzorom konzervatora Narodne biblioteke i kustosa Narodnog muzeja“, navodi se u saopštenju.

 

Ministarstvo navodi da je Miroslavljevo jevanđelje digitalizovano u pet varijanti, a svaka strana i svaka iluminacija sa jednim ili dva svetlosna tela, što je omogućilo da se vidi svaki detalj, kao i cela knjiga.

 

„Кao krajnji rezultat, kroz proces digitalizacije napravljeno je oko 2.000 snimaka najvišeg kvaliteta koji obuhvataju 400 iluminacija. U narednu fazu je uključena prezentacija digitalizovanog materijala kroz Pretraživač kulturnog nasleđa, kao i sajtove nadležnih institucija kako bi Miroslavljevo jevanđelje postalo dostupno kako domaćoj tako i stranoj publici“, navodi se u saopštenju.

 

U saopštenju se ocenjuje da je Miroslavljevo jevanđelje najznačajniji ćirilički spomenik srpske i južnoslovenske pismenosti iz 12. veka, koga je UNESCO 2005. godine uvrstio u svoju biblioteku „Pamćenje sveta“ čime je postao deo 120 najvrednijih dobara koje je stvorila ljudska civilizacija.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Naravno da takvo važna knjiga mora biti  dostupna u digitalnom obliku. Samo da se podsetimo te prošlosti – jer ko zaboravi svoju prošlost ona se uvek iznova vraća. Humski knez Miroslav (jevanđenje – knjiga bogosluženja 1180-1191) je predhodno bio bogumil (hipoteza) - oženjen sestrom bosanskog bana Kulina. Ali u 12 veku u gradovima u Evropi osnovna vrsta školskih knjiga već  su bile „Florilegije“ koje su pored bibliskih i antičkih citata imale i KOMENTARE učitelja (na primer, "Knjiga izreka" Petra Lombarda, 1160.) – komentari i izreke bili su polažište za školske rasprave – to je sve publikovano u "glosama". Ti "komentari" označili su početak - intelektalnog napretka – kritičke rasprave, učenja na greškama. Napredak je započeo sa višecentričnim društvom: kralj, atistokratija, crkva, gradovi. Motor razvoja su gradovi - škole i fakulteti (kolegijum Pariskog 1180.) u nastajanju. Oko 1140. manastirska knjiga se zatvara otvara se "sholastička" knjiga - u Vizantiji i kod Nemanjića to se nije dogodilo! U našoj kulturi se održava mantra o "mračnom srednjem veku". Kad ono u Sen Deniju 1154, pariskom Notr Dam 1180, Šartru, Remsu, Bataliji... nastaju godske crkve kao potpuno nove (orginalne) građevinske konstrukcije; a na pr, posle "svetih" Jerusalima, Rima, Carigrada u 12 veku i Keln postaje "sveti" Keln.

 

 

*

 

 

Kao što je kazao Vinaver srpska tradicija je „osveštani mit“ tj. tabu. Jer da nije tabu našu bi decu u školama sačekale i ovakve činjenice. Da naših nije bilo na pravoj strani kada se odvijao Kosovski boj II. Takođe Srbija je JEDINA hrišcanska država koja je poslala pomoć Osmanlijama pri osvajanju Carigrada, sredista Pravoslavlja. Despot Stefan je samo 7 god posle Kosova ratovao na strani Osmanlija; Djuradj Branković je bacio u tamnicu Janoša Hunjadija...Kada je Hunjadi porazio vojsku Osmanskog carstva kod Niša 1443., Skenderbeg je otkazao vernost sultanu i napustio njegovu vojsku, prešao je u pravoslavlje i od 1444. vodi decenijama bitke protiv osmanlija, zajedno sa Stefanom III iz Moldavije, Vlada III Drakule iz Vlaške, Hunadijem iz Mađarske - brane hrišćansku Evropu od prodora osmanlija; naših tu nema; ima ih na drugoj strani. Postoje dva poznata književna dela o Skenderbegu iz 15. veku. Prvi 1480. napisao srpski pisac Martin Segon, koji je bio katolički episkop u Ulcinju, druga je „Uspomena janičara”, 1490—97. Konstantina Mihailovića, Srbina koji je bio janičar u Osmanskoj vojsci.

 

*

 

Skenderbeg je imao veliku posmrtnu reputaciju u zapadnoj Evropi knjige o njemu pišu se na početku 16. veka, na pr, „Istorija života i dela Skenderbega, kneza Epira” Marina Barletija... Antonio Vivaldi 1718. komponuje operu „Skenderbeg”; a 1735. francus Fransoa Frankur piše svoju operu „Skenderbeg“. Skenderbeg je i junak tri britanske tragedije iz 18. veka: Vilijama Havarda „Skenderbeg, Tragedija” (1733), „Hrišćanski junak” Džordža Liloa (1735) i „Skenderbeg, ili, ljubav i sloboda” Tomasa Vinkopa (poshumno, 1747). Jedan broj pesnika i kompozitora takođe je bio inspirisan njegovom vojnom karijerom. Francuski pesnik iz 16. veka Pjer de Ronsard napisao je pesmu o njemu, kao i američki pesnik iz 19. veka Henri Vodsvort Longfelou... Njegoš ga pominje u „Gorskom vencu“, Jovan Sterija Popović napisao je dramu zasnovanu na Skenderbegovom životu 1828. Pesnik i predsednik Matice srpske Jovan Subotić napisao je epsku pesmu inspirisanu bitkama koje je vodio Skenderbeg.

 

 

 

Zoran Stokić

15.09.2021.