Međunarodni spor i posebna istraživanja, pratili su otkrivanje planete Neptun

 

Planeta Neptun - koju većina astronoma sada smatra najudaljenijom velikom planetom u našem Sunčevom sistemu - otkrivena je na ovaj datum pomoću matematike i teleskopa.

 

IZVOR: B92 ČETVRTAK, 23.09.2021. | 20:40 -> 21:15

 

Johan Gotfrid Gale, Irben Žan Žozef Levrije i Džon Kuč Adams, radili su nezavisno kako bi pomogli u otkrivanju ove planete 1846.

 

Njihov odvojeni rad na pronalaženju Neptuna doveo je do međunarodnog spora u kojem se utvrđivalo ko je bio pravi otkrivač najudaljenije planete u Sunčevom sistemu.

 

Neptun se ne može videti bez teleskopa.

 

Do njegovog otkrića se nije došlo samo korišćenjem teleskopa. Došlo je iz analize podataka astronoma vezanih za Uranovu orbitu.

 

Astronom je primetio odstupanja u Uranovom posmatranom položaju za razliku od predviđenog položaja; planeta nije bila baš tamo gde je matematički predviđeno da će biti.

 

Mnogi popularni naučnici tog vremena pokušali su da objasne Uranovo odstupanje od predviđene orbite.

 

Jedna od ideja je bila da je možda Njutnov zakon univerzalne gravitacije prestao da deluje ili je delovao drugačije na tako velikim udaljenostima od Sunca.

 

Pod pretpostavkom da gravitacija deluje isto u celom svemiru (a danas se gravitacija smatra konstantnom i jednom od četiri osnovne sile našeg svemira), šta bi moglo da uzrokuje odstupanja u orbiti Urana?

 

Problem sa orbitijom Urana izazvao je astronome da raspravljaju o drugoj mogućoj planeti izvan nje.

 

Francuski astronom Irben Levrije počeo je da koristi matematiku kako bi pokušao da locira položaj misteriozne planete u junu 1845. Na ovom problemu je radio i Britanac Džon Kuč Adams. Nijedan nije znao za proračune onog drugog.

 

Dana 23. septembra 1846, Gale je koristio Levrijer-ove proračune da pronađe Neptun samo 1 ° od predviđenog položaja Levrijer-a. Planeta se tada nalazila 12 ° od Adamsovog predviđanja.

 

Nakon Neptunovog otkrića, došlo je do međunarodnog spora oko toga ko je bio "pravi" otkrivač nove planete,Levrije ili Adams.

 

Ovaj sukob je pojačan postojećim političkim tenzijama između Francuske i Velike Britanije. Danas su i oni- i Gale, koji je prvi svesno video novu planetu teleskopom - zaslužni za otkriće.

 

Ironično, ispostavilo se da su i Levrije i Adams imali mnogo sreće.

 

Njihova predviđanja su tačno ukazala na udaljenost Neptuna oko 1840-1850.

 

Da su svoje proračune izvršili u neko drugo vreme, obe predviđene pozicije bi bile isključene. Njihovi proračuni bi predvideli položaj planete tek 165 godina kasnije ili ranije, budući da je Neptunu potrebno 165 godina da jednom obiđe oko Sunca.

 

Na primer, pričalo se da je veliki astronom Galileo, koristeći jedan od prvih teleskopa, snimio Neptun kao slabu zvezdu 1612. godine. Da ga je gledao nekoliko nedelja, primetio bi njegovo neobično kretanje.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Da, slučajni događaji - koje nije moguće racionalno predvideti - bitno utiču na budućnost života na planeti Zemlji, pokazuje i ovaj primer sa "otkrićem" Neptuna. Nisu se samo astronomi i fizičari bavili planetarnim kretanjem, na primer, u svojoj disertaciji "O putanji planeta" Hegel nije imao nimalo problema da pomoću svog moćnog "dijalektičkog metoda" 114 godina posle Njutnovih "Principa" dokaže da se planete moraju kretati saglasno Keplerovim zakonima. On je čak izveo dedukciju o stvarnom položaju planeta, ali bez Urana. Promakla mu je, na njegovu žalost, činjenica da je Heršel 1781. godine. bio otkrio planetu Uran. Ali, to nije sve; pomoću svog moćnog metoda Hegel u svojoj disertaciji nije uspeo da predvidi ni postojanje Neptuna. Za razliku od njega, Leverije (Adams), koji se držao Njutnove teorije — a ne populističke metafizike — uspeo je da predvidi postojanje nove planete i ona je 1846. godine i otkrivena i dobila je ime Neptun. Po Njutnovoj teoriji, za razliku od Hegelove, planete se ne kreću prema Keplerovim zakonima; planete bi se kretale po Keplerovim elipsama jedino ukoliko jedna drugu ne bi ometale u tom kretanju. A ometaju se. Stoga je Njutn morao da smisli teoriju perturbacije, iz koje proizilazi da se nijedna planeta ne kreće po elipsi u ravni. U opštoj relatvnosti modifikovana su sva tri Keplerova zakona. Prvi: planetarna putanja je jednoliko rotirajuća elipsa (u prostoru) u izotropnom koordinatnom sistemu (znači nije elipsa u ravni). Drugi: moment količine kretanja nije očuvan u izotropnom koordinatnom sistemu. Slično je i sa trećim Keperovim zakonom.

 

Zoran Stokić

24.09.2021.