U SAD otkriveni drevni otisci stopala stari 23.000 godina

 

SCITECH Autor:Hina/AFP26. sep. 202113:201 komentar

Izvor: Tanjug/NPS via AP

 

U Sjedinjenim Državama otkriveni su otisci stopala stari 23.000 godina, što ukazuje na to da su se ljudi naselili u Severnoj Americi mnogo pre kraja poslednjeg ledenog doba, pokazalo je istraživanje.

 

Ovo otkriće pomaklo je za hilljade godina vreme kada su prvi stanovnici naselili taj kontinent.

 

Otisci su ostavljeni u blatu na obalama davno presušenog jezera, koje je danas deo pustinje u Novom Meksiku.

 

Talog je ispunio udubljenja koja su stvorila stopala i stvrdnuo se u stenu, štiteći dokaze o našim precima i dajući naučnicima detaljan uvid u njihov život.

 

„Čini se da mnogi tragovi pripadaju tinejdžerima i deci, veliki otisci odraslih su ređi“, pišu autori studije objavljene u američkom časopisu Science.

 

Jedna od hipoteza naučnika za to je da je postojala podela rada, u kojoj su odrasli uključeni u kvalifikovane poslove, dok su „donošenje i nošenje“ delegirani na tinejdžere.

 

„Deca su pratila tinejdžere i zajedno su ostavljali veći broj tragova“, kažu.

 

Naučnici su takođe pronašli tragove mamuta, praistorijskih vukova, pa čak i džinovskih lenjivaca, za koje se čini da su bili prisutni u isto vreme kad su ljudi posetili jezero.

 

Amerika je bila poslednji kontinent do kojeg je došlo čovečanstvo.

 

Desetinama godina je najčešće prihvatana teorija bila da su doseljenici u Severnu Ameriku došli iz istočnog Sibira preko kopnenog mosta – današnjeg Beringovog moreuza.

 

Sa Aljaske su krenuli prema jugu u ugodniju klimu.

 

Arheološki dokazi, uključujući vrhove koplja koji su korišćeni za ubijanje mamuta, dugo su sugerisali da je naselje staro 13.500 godina bilo povezano s takozvanom predistorijskom kulturom Klovisa, nazvanom po gradu u Novom Meksiku.

 

To se smatralo prvom civilizacijom na kontinentu i pretečom grupa koje su postale poznate kao Indijanci.

 

Međutim, ideja predistorijske kulture Klovisa poljuljana je u poslednjih 20 godina s novim otkrićima koja su pokazala da su prva naselja starija.

 

Čak ni ta pomaknuta procena starosti prvih naselja nije premašila 16.000 godina, nakon završetka takozvanog „poslednjeg ledničkog maksimuma“ – razdoblja kada su ledeni pokrivači bili najrasprostranjeniji.

 

Ovaj je događaj, koji je trajao do pre otprilike 20.000 godina, ključan, jer se veruje da bi s ledom koji je tada prekrivao veći deo severnih delova kontinenta, ljudska migracija iz Azije u Severnu Ameriku i šire bila vrlo teška.

***

Komentar

***

 

 

Čekamo neku  novu "neočekivanu" hipotezu kao što je 1912 bila ona Alfreda Vegenera u radu „Poreklo kontinenata“(Die Entstehung der Kontinente) - postavio je hipotezu - „Urkontinent“ - jedan superkontinent - danas ga zovemo „Pangea“; svoju hipotezu  proširio je u knjizi „Porijeklo kontinenata i okeana“(Die Entstehung der Kontinente und Ozeane) iz 1915. Danas postoje opravdane hipoteze o tome da je formiranje superkontinenata i njihovo razbijanje u kontitente bilo - ciklično - kroz istoriju Zemlje. Rasprostranjenost fosila po kontinentima jedan je od dokaz koji ukazuje na postojanje Pangee. Fosilni dokazi za Pangeu uključuju prisustvo sličnih i identičnih vrsta na kontinentima koji su sada na velikoj udaljenosti. Na pr, fosili listrosaurusa pronađeni su u Južnoj Africi, Indiji i na Antarktiku, pored pripadnika flore Glossopteris, čija bi se rasprostranjenost kretala od polarnog kruga do ekvatora da su kontinenti bili na svom današnjem položaju...Dodatni dokazi za Pangeu nalaze se u geologiji susednih kontinenata, uključujući podudaranje geoloških trendova...Paleomagnetsko proučavanje takođe podržava teoriju superkontinenta. Geolozi mogu utvrditi kretanje kontinentalnih ploča ispitivanjem orijentacije magnetnih minerala u stenama; kada se formiraju stene, one preuzimaju magnetna svojstva Zemlje i pokazuju u kom smeru polovi leže u odnosu na stenu.

 

 

Zoran Stokić

26.09.2021.