Čuveni muzičar iz SAD prvi saznao da je umro Staljin

Prošlo je 68 godina od smrti Josifa Visarionoviča Džugašvilija Staljina, sovjetskog diktatora, koji je u isto vreme bio i obožavan i omražen i koji je odgovoran za smrt više od 20 miliona ljudi. Za vreme njegove vladavine Sovjetski savez se razvio iz nazadne poljoprivredne zemlje u svetsku silu, a vest o njegovoj smrti 5. marta te 1953. presreo je mladi radio-vezista Džoni Keš.

 

IZVOR: B92 PETAK, 5.03.2021. | 09:50

Da, dobro ste pročitali, u pitanju je slavni kantri muzičar koji će u godinama koje dolaze prodati 90 miliona primeraka ploča širom sveta. Džoni Keš je tada bio vezista mobilne brigade u bazi u Zapadnoj Nemačkoj. Keš je bio prvi Amerikanac koji je saznao da je Staljin preminuo."Čuo sam prvi vest da je da je Staljin preminuo. Locirao sam signal kada je prvi sovjetski mlazni bombarder izvršio prvi let od Moskve do Smolenska; svi smo znali šta treba slušati, ali ja sam bio taj koji je čuo", naveo je Keš u svojoj autobiografiji.

Samo je izgledalo da je dobrog zdravlja

Iako je izgledalo da je Staljin naizgled dobrog stanja, zaključeno je da je smrt nastupila usled lošeg fizičkog stanja diktatora koje je prouzrokovao visok krvni pritisak, zakrčeni krvni sudovi, a otkriven je i početni stadijum ciroze jetre. Svi ovi zdravstveni problemi doprineli su tome da Staljin doživi moždani udar, što je u kombinaciji s unutrašnjim krvarenjem prouzrokovalo gušenje. Njegova smrt izazvala je masovnu žalost u tadašnjem Sovjetskom savezu, a i u drugim delovima bivšeg Istočnog bloka. Građani SSSR-a naredna tri dana odavali su poslednju poštu pokojnom lideru, međutim, ubrzo posle sahrane, počele su da se šire glasine da je Staljin zapravo ubijen, a ne da je umro prirodnom smrću. Staljin je preminuo u 75. godini života, u svojoj dobro očuvanoj kući na selu, u Kuntsevu. Lider je sa društvom 28. februara gledao film za kojim je usledila gozba, a potom i terevenka. Te noći Staljin je otišao u krevet oko četiri ujutro. Staljin je svoje diktatorsko upravljanje SSSR-om doveo do takvih krajnosti da je čak i njegov najuži krug saradnika bio sasvim izgubljen u trenutku kad on više nije bio u stanju da vodi i nadzire državu. Druga okolnost koja je dodatno ubrzala Staljinovu smrt bili su problemi s traženjem najboljih lekara. Staljin je bio paranoičan zbog "jevrejske lekarske zavere" i mnoge je vrhunske sovjetske doktore uništio na isti način kao i disidente. Istoričar Sergei Devjatov navodi da su u kući ipak uspeli da organizuju improvizovani medicinski centar za pružanje prve pomoći. Ali oštećenje diktatorovog mozga je bilo preveliko. Staljin je bio prvi Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog saveza. Rođen je 18. decembra 1878. godine u gruzijskom gradiću Gori, a preminuo 5. marta 1953. godine u Moskvi.

Nakon smrti Vladimira Iljiča Lenjina 1924. godine, Staljin je preuzeo vodeću ulogu u sovjetskoj politici, postepeno marginalizujući svoje političke protivnike sve dok nije postao neprikosnoveni lider Sovjetskog saveza. Pokrenuo je komandnu ekonomiju, zamenjujući Novu ekonomsku politiku iz dvadesetih sa petogodišnjim planovima, čime je započeo period brze industrijalizacije i ekonomske kolektivizacije. Preokret u poljoprivrednom sektoru je poremetio proizvodnju hrane, što je izazvalo veliku glad, uključujući katastrofalnu glad u Sovjetskom Savezu 1932—33 (poznatu u Ukrajini kao Golodomor). Tokom kasnih tridesetih započeo je "Veliku čistku", poznatu još i kao "Veliki teror", tokom koje se rešio "nepodobnih" čljudi iz Komunističke partije, ljudi koji su bili optuženi za sabotažu, terorizam i izdaju. Čistke su sprovođene međutim, neselektivno. Mete su često bile pogubljene, zatvarane u Gulag radne logore ili proterivane. Smatra se da je tokom trodecenijske vladavine Sovjetskim savezom Staljin imao veću političku moć od bilo koje druge istorijske ličnosti. Pomogao je porazu Hitlerove (Adolf Hitler) Nemačke, industrijalizovao sovjetsku privredu, prisilno kolektivizirao poljoprivredu, proširio sovjetski uticaj u Evropi, Aziji, ali i celom svetu, te, danas zabranjenim metodama, učvrstio svoju dugogodišnju poziciju na čelu SSSR-a, piše portal Biografija.org.

Uprkos napredovanju Sovjetskog saveza, Josiv Visarionovič Džugašvili Staljin je bio odgovoran za smrt oko 20 miliona ljudi. Bio je ključni čovek u paktu s Hitlerom koji se u jednom trenutku okrenuo protiv njega, ali Staljin je imao sreće, pa je Sovjetski savez kraj rata dočekao sa teritorijalnim proširenjem u vidu grupe satelitskih država, piše Ekspres. Usledile su godine političkih čistki, torture, oslabljene poljoprivrede i strahovlade diktatora. Sahrana je organizovana 9. marta 1953. godine na Crvenom trgu u Moskvi. Josif Staljin sahranjen je kraj Vladimira Lenjina, a prema procenama se u tom trenutku od njega oprostilo više od milion i po ljudi.

 

***

Komentar

***

 

U "Poreklu čoveka" Darvin kaže da je mentalna sposobnost Homo sapijensa konstantna u poslednjih 100 000 god, ali dodaje da su kroz istoriju sociološki elementi uticali da se ona negde "smanji" a kao primer navodi Španiju pod inkvizicijom: "u Španiji neki najbolji ljudi – oni koji su sumljali i pitali, a bez sumlje ne može biti napretka – bili su eliminisani sistematski tokom 3 veka, u proseku po 1000 god...i tako su snizili opšti nivo inteligencije" (da je Darvin živeo u vreme Staljinovih Gulaga rekao bi slično o SSSR; Staljin, Mao, Hitler su učili iz poznatih 6 "priručnika za inkvizitore"); Katolički kraljevi Ferdinand II i Izabela stvorili su ideju Države i "državni razum" (budućih država u Evropi) a venčavanjem 1469. Aragona i Kastilje i realizovali – oblikovali su Španiju. Država je bila poznata po inkviziciji - Inkvizicia je kažnjavala svaku jres. Španac  Michael Servetus (1511–1553), pionir " utilitarista " objavio je svoju teološku raspravu "De Trinitatis Erroribus" u kojoj je odbacio nikejsku dogmu o Trojstvu (sabor u Nikeji 325.) i tsl - ubzo je završio na lomači. Ta se ideja preko Poljske preselila u Englesku gde ju je kancelar Elizabete – F.Bekon razradio, postavio na šine, i iz tih razmišljanja  pojaviće se kasnije utilitarista u Britaniji. Ideja da i “najbolji ili najčistiji motivi mogu da dovedu do loših posledica”, da je suština “vrednosti moralnog ponašanja  – u posledicama.”. Neko naše delovanje je ispravna “ako služi, opštem dobru, dostizanju sreće, a pogrešna, ako izazove suprotan efekat od sreće, ali ne samo sreće onoga ko izvodi akciju, nego i svih onih koje na bilo koji način ta akcija dotiče”. Prohodnost verikalna u Elizabetinom kraljevstu zavisila je od "postignutih rezultata", od "onoga što zante da uredite" a ne od onoga "što govorite". Sve je u kraljevstvu pa i ratna flota bila podvrnuta liberlnom naučno-tehničkom napretku; tako se desilo da je u dva pomorske bitke uspela da porazi neuporedivo moćniju Španije, put je to ka Njutnovoj naučnoj reviluciji 1687., industriskoj revoluciji 1760....

Zoran Stokić

5. 03. 2021.