Nauka, istorija i misterije: "Kompjuter“ star 2.000 koji zbunjuje stručnjake

Mehanizam star 2.000 godina zbunio je stručnjake otkako je otkriven posle brodoloma 1901. godine.

 

IZVOR: BBC SUBOTA, 13.03.2021. | 17:47

 

Pogledati slike:

https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2021&mm=03&dd=13&nav_id=1826330

 

Naučnici su ponovo sklopili uređaj star 2.000 godina, koji se često naziva najstarijim "računarom" na svetu, pokušavajući da shvate kako funkcioniše. Mehanizam Antikitera zbunio je stručnjake otkako je pronađen posle brodoloma u Grčkoj 1901. godine. Smatra se da je starogrčki uređaj sa ručnim pogonom korišćen za predviđanje pomračenja nebeskih tela i drugih astronomskih događaja. Ali samo trećina uređaja je ostala čitava, a istraživači su razmišljali o tome kako je radio i kako je izgledao.

Stražnji deo mehanizma rešen je ranijim studijama, ali priroda njegovog složenog sistema zupčanika na prednjoj strani ostala je misterija. Naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) veruju da su konačno razbili zagonetku koristeći 3D računarsko modeliranje. Ponovo su napravili celu prednju ploču i sada se nadaju da će izraditi celu repliku Antikitere koristeći savremene materijale.

Rad objavljen u Sajentifiks riports (Scientific Reports) otkriva novi prikaz sistema zupčanika sa svim finim detaljima i složenim delovima.

"Briljantni umovi drevne Grčke na impresivan način su prikazali Sunce, Mesec i planete", rekao je vodeći autor rada, profesor Toni Frit. "Napravili smo model prema svim fizičkim dokazima i poklapa se sa opisima u naučnim natpisima ugraviranim na samom mehanizmu", dodao je. Mehanizam je opisan kao astronomski kalkulator kao i prvi analogni računar na svetu. Izrađen je od bronze i ima desetine zupčanika. Na zadnjem delu je predstavljen prikaz kosmosa i kretanje pet planeta koje su bile poznate u vreme kada je uređaj napravljen. Ali ostalo je čitavo samo 82 fragmenta - što je otprilike trećina uređaja - a to je značilo da su naučnici morali da slože celu sliku koristeći rendgenske podatke i drevnu grčku matematičku metodu.

 

***

Komentar

 

***

 

 

Kao što je današnji veliki teleskop nepristupačan za prosečnog čoveka tako je u antici "ekvatorijalna armilara" bio visoko prefinjen instrument za specijalistu, a za praktičnu svakodnevnu upotrebu služio je astrolab. Premda mnogo manje točan nego što je ekvatorijalna armilara, astrolab je bio prikladne veličine za nošenje, a izrada mu nije bila prekomerno skupa. U doba aleksandrijske matematike — doba Euklida, Arhimeda, Aristarha i Apolonija – već su stvorena sva kinematska znanja za konstrukciju astrolaba; Prolomej na više mesta spominje instrument sličan astrolabu. Ovo mora da je atrolab, kome su dodate još neke funkcije pokazivanja.

 

 Zoran Stokić

14.03.2021.